offline
- ds69
- Počasni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2012
- Poruke: 900
|
- 17Ovo se svidja korisnicima: zoranbig, Ne doznajem se u oružje, Lucije Kvint, tecataki, Trinitron1, galerija, vukovi, Cicumile, neutrino, kolle.the.kid, sap, Panter, zlaya011, Haris, draganl, kendzo-andzo-boni-fju, Boroš
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Јуче с намером честитам Бадњи дан, тј. Святвечір на украјинском (Сочельник на руском), мојој другарици Снижи из Закарпатја, која је већ годинама у Прагу, као ратни емигрант. За разлику од оних који су тобоже прешли на 25-ти, а заправо једино празнују своје како се то скараћено на руском зове др (рођендане) са пуним столовима јела и нарочито пића, Снижа није прешла на нови календар, по наредби представника једне друге религије, као ни глобалистичке секте, чији носиоци су још увек на високим државним положајима у Украјини, мада се после именовања Будалова, добрано миксују са укр-нацистима.
Пишем обично на руском, Снижа на украјинском уз мало суржика. Некад кроз камеру говоримо мешајући језике, јер не могу увек да пронађем одговорајућу украјинску реч, а код њих је исто то нормално са руским. Кратке вести, написане оригинално су овакве:
З електрикою складно дома і ціни величезні. Роботи як тут так дома немає.
(Са струјом је тешко код куће и цене су баш велике. Посла као и овде, тако и код куће нема).
Повремено на Fb слушам украјинске коломојке, које су карактеристичне за Карпате. Прво сам мислио да су то само свадбени и за остале прилике бећарци, као код нас у Војводини, али од недавно сам се уверио да су то заправо потпуни аналози гусларских песама у Црној Гори и Херцеговини. Још занимљивије је што и тамо и код руса постоји стари инструмент, који се зове гусли, а састоји се од неколико жица на дрвеној основи. Гусли је у XX веку заменила хармоника, коју руси чешће зову баян, неки и аккордеон:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Коломојке, које још зову и спиваночки могу бити на све теме, укључујући и потпуни аналог песме Антонија Пушића на тему попа Мила Јововића, коју сам чуо на снимцима са 1 и 2 канала у планинском селу Драгово (чита се Драхово) у Закарпатју. Канал уређује неки Вася Куричка, који је у међувремену постао опозиционар руководству општине (отг) Драгово. Имам мп3, али више не могу да је нађем на страницама.
Спиваночки се певају и на тему сво или руско-украјинског рата. Не знам да ли ће бити могуће одавде пласирати адресу са Fb, на једну од таквих песама, али ћу покушати:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ово је неки мој превод са закарпатског дијалекта, једну од строфа нисам ни разумео због лошег квалитета звука.
Послушајте мила браћо, шта хоћу казати
Та ја хоћу о "ратићу", спиаваночку спевати
Тужан момент наступио, тужан невесео
Тужне ли су голе горе, и тужна су села.
А почела је мила браћо, по свету узбуна
Земља мало хлеба рађа, јер не моли Бога.
Разгазили наши људи божије законе
Па је на свету тешко постало, када Бог зацрни.
Чак и сунце мало греје, нама се не смеје
Јер се на нашој божјој земљи крв рекама лије.
А синчићу и породици хоћеш говорити
И сузаама листић пишеш, како је ту тешко живети.
Ој ти си крив или ниси, то се крв пролива
Да се по двадесет у сирову земљу, на дан полаже...
Песму је објавио неки Andrii Tulaidan, 27. децембра 2025-тe. Прати је текст: Для запису флешки звертайтесь в особисті повідомлення🙌 . . . #гори #горикарпати #закарпаття #гори #музика
Коломојке и спиваночке су некада и епске песме, као што ће овај рат имати епске размере и епске последице.
О овом последњем би могли да размисле сви они који би да шахисту 6Г натерају на овим страницама да поступи као познати крвник Џукелашвили или његов наследник у лику Мише Горбачова, који је по мајци Марији био Гопкало из Черниговске области Украјине, а по жени Раиси, рођеној као Титаренко, исто то.
Џукелашвилија нису уопште интересовале жртве, јер је био део сатанске секте, која је нормално славила смрт. Овај потоњи је само завршио како се то на руском каже, просрал (просрао), творевину својих секташких претходника.
На јавно срамоћење на овим страницама, од стране забринутих, потомака гордих самоуправљача, које ја интерно зовем гузичари, по мојим вестима из Кремља, ВВП се нешто много не узбуђује. На правом сте путу, другови, као Лењин са почетка романа Москва 2042-ге, великог писца и хумористе Владимира Војновича.
|
