offline
- zixo
- Legendarni građanin
- Pridružio: 27 Sep 2006
- Poruke: 23393
- Gde živiš: Beograd
|
XIAC JH-7/FBC-1 (Jian Hong-7/Fighter/Bomber China-1) ’’Flying Leopard’’ (leteći leopard) NATO oznaka ’’Flounder’’
Proizvođač: Xian Aircraft Industry Corporation, Xian, NR Kina
Posada: 2 člana, pilot i operater naoružanja
Namena: dvomotorni visokokrilni lovac-bombarder/taktički bombarder, dvosed sa tandem rasporedom sedišta
JH-7
Pogonska grupa: dva turboventilatorska motora ’’Liyang’’ WS-9 (licencni britanski Rolls Royce Spey Mk 202) potiska od po 54,29 kN, maksimalnog potiska od po 91,26 kN sa DS
Dimenzije:
dužina 22,32 m
razmah krila 12,8 m
visina 6,57 m
površina krila 52,3 m kv.
Mase:
prazan 11925 kg
normalna poletna 21975 kg
maksimalna poletna 28475 kg
Gorivo:
u unutrašnjim rezervoarima 10050 kg
Performanse:
maksimalna brzina 1807 km/h
vrhunac leta 15600 m
maksimalni dolet 3650 km
maksimalni borbeni radijus 1760 km
eksploataciono opterećenje +7G
Elektronska oprema:
Višenamenski radar Type 243H dometa 75 km u otkrivanju cilja u vaudhu ERRP 3 m2 i dometa 175 km u otkrivanju površinskih brodova, elektrooptički HUD, nišan na kacigi pilota, kontejner sa napadno-navigacijskim sistemom, laserski daljinomer, laserski obeleživač ciljeva na zemlji, inercijalni napadno-navigacijski sistem, sistem za PED KZ-8608, signalizator radarskog i laserskog ozračenja, dispenzeri iC mamaca i radarskih dipola, sistem za komunikaciju, IFF predajnik, GPS, katapult sedišta HTY-4
Naoružanje: dvocevni top Tip-23-2 23 mm sa 300 granata, ICS rakete vazduh-vazduh PL-5B/C dometa do 16 km, protivbrodske rakete YJ-8 dometa 40 km, YJ-81 dometa 80 km i IN+aktivno radarski vodjene protivbrodske rakete YJ-82 dometa 120 km, klasične bombe Mk 82/83, kasetne bombe 250-3, naoružanja do 6500 kg na jednom podtrupnom nosaču za rezervoar, četiri potkrilna i dva nosača na krajevima krila za rakete vazduh-vazduh
Verzije: JH-7, JH-7A, izvozne: FBC-1, FBC-1A
Razvoj: prvi let prototipa 14.decembra 1988.
uveden u naoružanje 1992.
prvi let prototipa JH-7A 1.jula 2002.
uveden u naoružanje 2004.
Korisnik: Kina NR
 
 
Nastanak lovca-bombardera JH-7 vezan je za projekat taktičkog bombardera H-7 (Hong-7) sa kraja sedamdesetih godina 20.veka. H-7 je trebao da zameni lake bombardere H-5 i jurišnike Q-5 pa su tako početkom osamdesetih godina projektovane dve varijante istog aviona, jedna za RV NR Kine a druga za vazduhoplovne snage kineske RM. Projektovanje i konstrukcija su poverene fabrici XAC iz grada Xiana kao i 603. Vazduhoplovnom Konstruktorskom Institutu (danas Prvi Avijacijski Institut Avijacijske Industrijske Korporacije AVIC-I). Zbog tehničkih problema varijanta taktičkog bombardera za Ratno Vazduhoplovstvo nije zaživela pa je dalje razvijana verzija za Mornaricu. Najveći problemi su bili oko odabira pogonske grupe a oni su napokon rešeni 1983. kada su odabrani motori WS-9 umesto problematičnih WS-6. Prethodno je 1975. sa Britanijom potpsian ugovor za isporuku 50 motora RR Spey Mk 202 kao i o njegovoj licencnoj proizvodnji. Navodno je ceo program bio predvidjen da se ukine ali kada je 1982. izbio Foklandski rat, kineski generali bili su impresionirani dejstvima argentinske mornarice raketama AM39 Exocet lansiranim sa aviona Super Etandard. Postoje i pretpostavke da su na dizajn ovog aviona imali avioni Tornado, Jaguar i Orao/IAR-93 ali se ovde ipak radi o mnogo većem avionu. Maketa JH-7 je prvi put javnosti prikazana na Farnborou 1988. Napravljeno je 6 prototipova a prvi je poleteo decembra 1988. Po nekim podacima pocetkom 90.tih godina na ispitivanje je primljeno 12 do 20 predserijskih aviona. Zbog problema sa jos nedovoljno ispitanim kineskim motorima Liyang WS-9 i njihovim lošim kvalitetom ovi avioni su kasnije imali ugradjene britanske motore Spey Mk 202. Korišćeni su za ispitivanje naoružanja kao i za testiranje razne druge opreme. Pojava Suhoja 27 u RV NR Kine dodatno su otežali razvoj i serijsku proizvodnju pa i samo interesovanje za ovaj tip aviona. Nešto kasnije je u naoružanje uvedeno još oko serijskih 35 aviona koji su ušli u sastav vazduhoplovnih snaga kineske RM. Tako je Kina znatno unapredila svoje jurišne i bombarderske sposobnosti, posebno na moru.
 
Komercijalna izvozna verzija FBC-1 sa naoružanjem i opremom po želji naručioca, nikada nije doživeo neko veće interesovanje. Navodno je paket opreme i naoružanja uključivao radar JL-10, nišan na akcigi pilota, ‘’stakleni kokpit’’, kontejnere sa IC sistemom z osmatranje prednje polusfere i laserskim obeleživačima, zatim ruske iCS rakete vazduh-vazduh R-73 itd. Treći prototip JH-7 sa brojem 083 je bio demonstratoir varijante FBC-1 i prikazan je na aviosalonu AirShow China novembra 1998. Ipak smatra se da taj avion nije imao integrisano sve napred navedeno.
 
JH-7A je poboljšana verzija na kojoj su mnogi tehnički problemi iz razvoja i upotrebe JH-7 rešeni. Ima lakšu i jaču konstrukciju, što mu je omogućilo da nosi više naoružanja (9 tona), a takodje i više protivbrodskih raketa. Dobio je i nov radar JL-10A, električne komande leta, ’’stakleni’’ kokpit, jednodelno čeono staklo, jedan ventral fin je zamenjen sa dva, dobio je dodatne nosače naoružanja (ukupno 11) kao i mogućnost nošenja laserski vođenih bombi i protivradarskih raketa. Pouzdanost kao i resursi motora su znatno poboljšani. Iako JH-7/A ima slab odnos potisak motora i mase aviona, smatra se da su ti motori sasvim dovoljni za dejstvo aviona JH-7 na malim visinama, gde su se ti motori najbolje pokazali.
Pretpostavlja se da su vremenom JH-7 modifikovani elektronskom opremom verzije JH-7A.
JH-7A je prvi avion u svetu koji je dizajniran iskljucio u programu CAD/CAM CATIA V.5 a takodje i prvi kineski avion koji je projektovan samo na računarima.
Juna 2009. godine pojavile su se informacije da je NR Kina ponovo pokrenula proizvodju ovog tipa aviona, sa željom da ga još više unapredi.
 
|
