Dalmacija u NOB-u

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::Napisano: 10 Jan 2012 10:04

Hehe, čekam ko će se upecati.
Inače, sliku je 1970. objavio Karl Hnilicka u knjizi DAS ENDE AUF DEM BALKAN 1944/45
http://www.znaci.net/00001/291.htm
(ispred strane 225)

Ispod slike piše "Fürst Wrede mit zwei Cetnikführern und Nesko Nedić"
To je dakle kapetan knez Vrede, (Rittmeister Fürst Wrede) predstavnik zapovednika Srbije (Militärbefelshaber Serbien) generala Felbera.

Još je zanimljiviji izvor koji navodi Hnilicka:
"Fürst Wrede mit zwei Cetnikführern und Nesko Nedić (Privatarchiv General­major von Geitner)"

Dakle, privatna arhiva generalmajora Gajtnera (Kurt Ritter von Geitner), načelnika štaba zapovednika Srbije
http://de.wikipedia.org/wiki/Kurt_von_Geitner
Inače, poznatog komuniste i majstora u PhotoShopu

Preporučujem Hnilickinu Knjigu (iako je vatreni mrzitelj partizana) - ima zanimljivih dokumenata, npr o pregovorima sa Dangićem, o sporazumima četnika sa Nemcima i slično... I vrlo detaljan izveštaj o borbama nemačke 22. pd u istočnoj Bosni januara-februara 1945 - materija slabo poznata i slabo pominjana u širim krugovima.
Хајде прво да видимо шта о овоме каже права, званична, државна наука:
''Пораз на Копаонику утицао је на то да командант и начелник штаба 4. групе јуришних корпуса мајор Рачић и капетан Недић већ 11. августа буду у Тополи на разговорима са представницима Вермахта, са ритмајстером фон Вредеом на челу. Увиђајући немогућност озбиљног отпора партизанским снагама које су успеле да 'начну' Недићеву и Михаиловићеву Србију, Рачић и Недић су 10. августа били код генерала Михаиловића који им је дао зелено светло за разговоре са Немцима''. (К. Николић, Б. Димитријевић, Генерал Драгољуб Михаиловић 1893-1946, биографија, Београд, 2010, 383-388.)
У фусноти са наводи немачки извештај који се и овде помиње, а који је објављен у Зборнику 12-4. Подразумева се да је и слика са Немцем оригинал - како се овде тврди.
Тако наука...
Ми пак морамо упоредити ово са доступном грађом.
Дакле, Нешко Недић се са Копаоника повукао са Калабићевим 2. јуришним корпусом. Ноћ 9/10. августа провео је у селу Медвеђа код Трстеника. (Зборник, 14-4, 116).
У наредби од 12. августа Нешко Недић се потписује као ''заступник команданта'' (стр 106-108). Дакле, заступао је Рачића, који није био ту.
Дража је тих дана био у области Косјерића. Састао се са Миланом Недићем 12. или 13. августа у селу Ражана. Састанку су присуствовали и Рачић и Калабић. Зато, дакле, нису били на обали Западне Мораве, тј. зато је 4. групом јуришних корпуса командовао Недић.
Прво питање гласи: да ли су Нешко Недић, Рачић и Калабић могли 10. августа да стигну од Трстеника до Косјерића? Реч је о даљини од око 130-140 км.
Друга недоумица је следећа: Да ли су до 13 часова 11. августа могли да стигну у Тополу? То је негде око 70 км.
Трећа дилема гласи: Да ли је Недић могао већ следећег дана да стигне до Трстеника (око 110 км), а Рачић и Калабић натраг до Косјерића?
Мислим да би одговори на сва питања могли бити потврдни да су четници имали хеликоптере. Али, пошто их нису имали, одговори би морлаи бити негативни. Наравно, нису имали ни аутомобиле, а није било асфалтних путева. Област Косјерића била је нарочито неприступачна.
Сем што је све ово физички немогуће, треба имати у виду да се ни то што се описује у немачком документу није десило. Ток догађаја није био тај. Напротив, Немци су настојали да се склањају с пута партизанима како би они нападали четнике и тако им везали руке према себи. То је основна немачка тактика 1944.
Такође треба имати у виду да ни један документ, четнички, немачки, недићевски, ма чији, не говори о састанку у Тополи 11. августа 1944. (изузев баравно овог немачког извештаја).
Топола је иначе тада била у рукама четника. Било је незамисливо да дођу Немци. Више савременика питао сам да ли су августа 1944. виђали Немце у Тополи и одговор је увек био негативан (уз чуђење што то питам).
Немци су измислили споразуме са четницима крајем 1943. године, што сам доказао у Дражи 4.
За Вредеа сам утврдио да се кретао у четничкој позадини, са четничким агентима задуженим за набаку муниције, у области Крушевца, у цивилу (лета 1944).
Из приложене фотографије јасно се види да је Вреде, ако је то уопште он, морао имати ноге два пута дуже него што је нормално. Тј. види се да монтажа није успела.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M. Samardzic ::
Из приложене фотографије јасно се види да је Вреде, ако је то уопште он, морао имати ноге два пута дуже него што је нормално. Тј. види се да монтажа није успела.

Ili stoji na jos jednim stepenikom koji se ne vidi na fotografiji iza ove tri osobe ispred.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni ::M. Samardzic ::
Из приложене фотографије јасно се види да је Вреде, ако је то уопште он, морао имати ноге два пута дуже него што је нормално. Тј. види се да монтажа није успела.

Ili stoji na jos jednim stepenikom koji se ne vidi na fotografiji iza ove tri osobe ispred.

Tj. tacno 6 stepenika iza. On stoji na poslednjem stepeniku,kod samog ulaza. A oni su dole u podnozju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M. Samardzic ::Хајде прво да видимо шта о овоме каже права, званична, државна наука:
''Пораз на Копаонику утицао је на то да командант и начелник штаба 4. групе јуришних корпуса мајор Рачић и капетан Недић већ 11. августа буду у Тополи на разговорима са представницима Вермахта, са ритмајстером фон Вредеом на челу. Увиђајући немогућност озбиљног отпора партизанским снагама које су успеле да 'начну' Недићеву и Михаиловићеву Србију, Рачић и Недић су 10. августа били код генерала Михаиловића који им је дао зелено светло за разговоре са Немцима''. (К. Николић, Б. Димитријевић, Генерал Драгољуб Михаиловић 1893-1946, биографија, Београд, 2010, 383-388.)
У фусноти са наводи немачки извештај који се и овде помиње, а који је објављен у Зборнику 12-4. Подразумева се да је и слика са Немцем оригинал - како се овде тврди.
Тако наука...
Ми пак морамо упоредити ово са доступном грађом.
Дакле, Нешко Недић се са Копаоника повукао са Калабићевим 2. јуришним корпусом. Ноћ 9/10. августа провео је у селу Медвеђа код Трстеника. (Зборник, 14-4, 116).
У наредби од 12. августа Нешко Недић се потписује као ''заступник команданта'' (стр 106-108). Дакле, заступао је Рачића, који није био ту.
Дража је тих дана био у области Косјерића. Састао се са Миланом Недићем 12. или 13. августа у селу Ражана. Састанку су присуствовали и Рачић и Калабић. Зато, дакле, нису били на обали Западне Мораве, тј. зато је 4. групом јуришних корпуса командовао Недић.
Прво питање гласи: да ли су Нешко Недић, Рачић и Калабић могли 10. августа да стигну од Трстеника до Косјерића? Реч је о даљини од око 130-140 км.
Друга недоумица је следећа: Да ли су до 13 часова 11. августа могли да стигну у Тополу? То је негде око 70 км.
Трећа дилема гласи: Да ли је Недић могао већ следећег дана да стигне до Трстеника (око 110 км), а Рачић и Калабић натраг до Косјерића?
Мислим да би одговори на сва питања могли бити потврдни да су четници имали хеликоптере. Али, пошто их нису имали, одговори би морлаи бити негативни. Наравно, нису имали ни аутомобиле, а није било асфалтних путева. Област Косјерића била је нарочито неприступачна.
Сем што је све ово физички немогуће, треба имати у виду да се ни то што се описује у немачком документу није десило. Ток догађаја није био тај. Напротив, Немци су настојали да се склањају с пута партизанима како би они нападали четнике и тако им везали руке према себи. То је основна немачка тактика 1944.
Такође треба имати у виду да ни један документ, четнички, немачки, недићевски, ма чији, не говори о састанку у Тополи 11. августа 1944. (изузев баравно овог немачког извештаја).
Топола је иначе тада била у рукама четника. Било је незамисливо да дођу Немци. Више савременика питао сам да ли су августа 1944. виђали Немце у Тополи и одговор је увек био негативан (уз чуђење што то питам).
Немци су измислили споразуме са четницима крајем 1943. године, што сам доказао у Дражи 4.
За Вредеа сам утврдио да се кретао у четничкој позадини, са четничким агентима задуженим за набаку муниције, у области Крушевца, у цивилу (лета 1944).
Из приложене фотографије јасно се види да је Вреде, ако је то уопште он, морао имати ноге два пута дуже него што је нормално. Тј. види се да монтажа није успела.Znači, ako te neko uhvati na delu, ti kaži - nisam ja ovde, imam alibi

Moraću da probam da primenim kod žene ako me uhvati u šteti

• 1Ovo se svidja korisniku: sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

M. Samardzic ::
Хајде прво да видимо шта о овоме каже права, званична, државна наука:
''Пораз на Копаонику утицао је на то да командант и начелник штаба 4. групе јуришних корпуса мајор Рачић и капетан Недић већ 11. августа буду у Тополи на разговорима са представницима Вермахта, са ритмајстером фон Вредеом на челу. Увиђајући немогућност озбиљног отпора партизанским снагама које су успеле да 'начну' Недићеву и Михаиловићеву Србију, Рачић и Недић су 10. августа били код генерала Михаиловића који им је дао зелено светло за разговоре са Немцима''. (К. Николић, Б. Димитријевић, Генерал Драгољуб Михаиловић 1893-1946, биографија, Београд, 2010, 383-388.)
У фусноти са наводи немачки извештај који се и овде помиње, а који је објављен у Зборнику 12-4. Подразумева се да је и слика са Немцем оригинал - како се овде тврди.
Тако наука...
Ми пак морамо упоредити ово са доступном грађом.
Дакле, Нешко Недић се са Копаоника повукао са Калабићевим 2. јуришним корпусом. Ноћ 9/10. августа провео је у селу Медвеђа код Трстеника. (Зборник, 14-4, 116).
У наредби од 12. августа Нешко Недић се потписује као ''заступник команданта'' (стр 106-108). Дакле, заступао је Рачића, који није био ту.
Дража је тих дана био у области Косјерића. Састао се са Миланом Недићем 12. или 13. августа у селу Ражана. Састанку су присуствовали и Рачић и Калабић. Зато, дакле, нису били на обали Западне Мораве, тј. зато је 4. групом јуришних корпуса командовао Недић.
Прво питање гласи: да ли су Нешко Недић, Рачић и Калабић могли 10. августа да стигну од Трстеника до Косјерића? Реч је о даљини од око 130-140 км.
Друга недоумица је следећа: Да ли су до 13 часова 11. августа могли да стигну у Тополу? То је негде око 70 км.
Трећа дилема гласи: Да ли је Недић могао већ следећег дана да стигне до Трстеника (око 110 км), а Рачић и Калабић натраг до Косјерића?
Мислим да би одговори на сва питања могли бити потврдни да су четници имали хеликоптере. Али, пошто их нису имали, одговори би морлаи бити негативни. Наравно, нису имали ни аутомобиле, а није било асфалтних путева. Област Косјерића била је нарочито неприступачна.
Сем што је све ово физички немогуће, треба имати у виду да се ни то што се описује у немачком документу није десило. Ток догађаја није био тај. Напротив, Немци су настојали да се склањају с пута партизанима како би они нападали четнике и тако им везали руке према себи. То је основна немачка тактика 1944.
Такође треба имати у виду да ни један документ, четнички, немачки, недићевски, ма чији, не говори о састанку у Тополи 11. августа 1944. (изузев баравно овог немачког извештаја).
Топола је иначе тада била у рукама четника. Било је незамисливо да дођу Немци. Више савременика питао сам да ли су августа 1944. виђали Немце у Тополи и одговор је увек био негативан (уз чуђење што то питам).
Немци су измислили споразуме са четницима крајем 1943. године, што сам доказао у Дражи 4.
За Вредеа сам утврдио да се кретао у четничкој позадини, са четничким агентима задуженим за набаку муниције, у области Крушевца, у цивилу (лета 1944).
Из приложене фотографије јасно се види да је Вреде, ако је то уопште он, морао имати ноге два пута дуже него што је нормално. Тј. види се да монтажа није успела.

Pošto nisam stručnjak za Fotošop pitao sam prijatelja/kolegu koji je mnogo bolji znalac od mene na tom polju. Upozorio me je na jednu pojedinost koja je meni kao laiku promakla. Kada je uporedio obe slike ukazao mi je na sumnjivu senku koju sam označio crvenim pravougaonikom. Sumnjivo mu je ustvari to, što postoji "zamrljana" linija dovratka, tano na mestu gde bi trebala da se nalazi Vredeova desna ruka. Naravno napomenuo je da to nije dokaz za falsifikat i da bi fotografije morao pogledati u većoj rezoluciji, ali je još jednom izrazio sumnju jer ne postoji opravdan razlog nagle zamućenosti dovratka baš na sumnjivom mestu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije ::Pošto nisam stručnjak za Fotošop pitao sam prijatelja/kolegu koji je mnogo bolji znalac od mene na tom polju. Upozorio me je na jednu pojedinost koja je meni kao laiku promakla. Kada je uporedio obe slike ukazao mi je na sumnjivu senku koju sam označio crvenim pravougaonikom. Sumnjivo mu je ustvari to, što postoji "zamrljana" linija dovratka, tano na mestu gde bi trebala da se nalazi Vredeova desna ruka. Naravno napomenuo je da to nije dokaz za falsifikat i da bi fotografije morao pogledati u većoj rezoluciji, ali je još jednom izrazio sumnju jer ne postoji opravdan razlog nagle zamućenosti dovratka baš na sumnjivom mestu.Ovo je sken iz knjige u 300 dpi



a ovo strana sa legendom



korice

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eutropije :: Pošto nisam stručnjak za Fotošop pitao sam prijatelja/kolegu koji je mnogo bolji znalac od mene na tom polju. Upozorio me je na jednu pojedinost koja je meni kao laiku promakla. Kada je uporedio obe slike ukazao mi je na sumnjivu senku koju sam označio crvenim pravougaonikom. Sumnjivo mu je ustvari to, što postoji "zamrljana" linija dovratka, tano na mestu gde bi trebala da se nalazi Vredeova desna ruka. Naravno napomenuo je da to nije dokaz za falsifikat i da bi fotografije morao pogledati u većoj rezoluciji, ali je još jednom izrazio sumnju jer ne postoji opravdan razlog nagle zamućenosti dovratka baš na sumnjivom mestu.
Разумем се и ја помало у Фотошоп
Ова књига је објављена раније, пре рачунара и фотошопа - 1970. године.
Монтаже тог времена су биле маказе, или ретуширање у совјетском стилу.
А ово не личи ни на једно ни на друго.
Замућеност довратка нити сам приметио, нити је показатељ дитигалне манипулације слике.

И треће, ово је немачка књига, немачки аутор. Да ли је он имао потребе да лаже и монтира слике да је био са четницима?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::И треће, ово је немачка књига, немачки аутор. Да ли је он имао потребе да лаже и монтира слике да је био са четницима?Pogotovo što je iz teksta više nego jasno da ni najmanje ne voli komuniste. U to vreme je i general Gajtner još bio živ.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Eutropije :: Pošto nisam stručnjak za Fotošop pitao sam prijatelja/kolegu koji je mnogo bolji znalac od mene na tom polju. Upozorio me je na jednu pojedinost koja je meni kao laiku promakla. Kada je uporedio obe slike ukazao mi je na sumnjivu senku koju sam označio crvenim pravougaonikom. Sumnjivo mu je ustvari to, što postoji "zamrljana" linija dovratka, tano na mestu gde bi trebala da se nalazi Vredeova desna ruka. Naravno napomenuo je da to nije dokaz za falsifikat i da bi fotografije morao pogledati u većoj rezoluciji, ali je još jednom izrazio sumnju jer ne postoji opravdan razlog nagle zamućenosti dovratka baš na sumnjivom mestu.
Разумем се и ја помало у Фотошоп
Ова књига је објављена раније, пре рачунара и фотошопа - 1970. године.
Монтаже тог времена су биле маказе, или ретуширање у совјетском стилу.
А ово не личи ни на једно ни на друго.
Замућеност довратка нити сам приметио, нити је показатељ дитигалне манипулације слике.

И треће, ово је немачка књига, немачки аутор. Да ли је он имао потребе да лаже и монтира слике да је био са четницима?

Vathra i gorrane, nisam siguran da ste me razumeli. Kolega sa kojim sam razgovarao mi je i rekao da je najverovatnije fotografija sa Vredeom original, a da je Fotošopom rađena intervencija da bi se on izbrisao. Otuda i "zamrljanost" dovratka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ma samo jos da se malo cetnicke arhive prouce, bit ce "ko dan jasno" da su cetnici izmislili i kompjuter i fotosop, ali su to uredno prodali saveznickim misijama za nikad dobiveno oruzje.