offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 25681
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
- 14Ovo se svidja korisnicima: Profica, Oluj2.1, dragon986, Kos93, danijell, kib0, amstel, Vl veliki, Mirage 2000N, peruni, voja64, theNedjeljko, Misirac, miodrag
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Napisano: 02 Mar 2022 19:56
Нисам успео да пронађем да ли ово средство има засебну тему, али свакако је заслужује. Ако се нешто у овом тексту и понови, не замерите. Текст посвећујем мом добром Воји64 инжињерцу, од кога сам много тога научио.
БРЗОХОДНИ РОВОКОПАЧ БТМ-3
Универзални радник
''Кртице му аплаудирају стојећи''
(руска досетка)
Још једно од оних изума које су у сенци њихових атрактивних колега с бојишта - тенкова, артиљерије, авиона, вишецевних ракетних бацача. Брзоходни ровокопач. На њему нема ништа атрактивно, груб је, кабаст и неугледан, као и посао који ради - копање ровова и канала свих врста. Прљаво, заморно, досадно...и незамењиво. Колико би хиљада радних сати на ископавање ровова потрошли војници, под условом да за то имају времена и снаге? Овако, на сцену ступа машина која припрема не само прву линију фронта, већ и оне, такође драгоцене ископе - другу и трећу линију, резервне положаје, траншеје које их спајају, итд. Инжињерац у правом смислу те речи.
Руси БТМ зову брзоходна рововска машина (Быстроходная траншейная машина БТМ-3). Монтирана је на основи тешког артиљеријског тегљача АТ-Т (артиљеријски тегљач - тешки). Он, као универзално транспортно средство, заслужује да у другом делу текста и њему посветимо пажњу. БТМ-3 је предвиђен за копање ровова свих врста у различитим врстама земље. Штавише, Совјети су, вођени устаљеном праксом, и ово средство конструисали да може служити у грађанске сврхе. Тако ровокопач може да служи у мелиоризацији приликом уређивања обала или ископавања дренажних канала, рибњака, базена, скидања јаловине, пошумљавања, али и за просецање канала за разне цевоводе (гас, нафта, канализациона и водоводна мрежа) и постављање каблова свих врста. С обзиром на то да је у СССР тренд био да се сви каблови полажу у земљу (а посебно они у пограничним подручјима), јасно је колико је конструкторски биро промишљено и маштовито приступио пројектовању овакве машине. Њу могу послуживати високо специјализована лица, професионаци, али и војници после краће обуке, трактористи, итд. При том су креатори освојили још једну, готово пресудну перформансу: захваљујући широким гусеницама и релативно малом притиску на тле, овај ровокопач може сопственим погоном стићи до меког тла, али и до најнепроходнијих места, одмах ступајући у рад.
Ровокопач је сврстан у класу машина за обраду земље. Може да ископава основни профил ровова до дубине од 1,1 метра, али и до пуног профила дубине од једног и по метра. Ради без застоја на земљишту класе од један до четири, односно - може ископавати песак, али и потпуно замрзнуту земљу. Једино ограничење му је камени терен. При раду бочни нагиб може бити до 12 степени, а стрмина у оба смера по правцу може бити до 20 степени. Ширина рова на врху је 90 центиметара за ровове дубине до 1,1 метра, или 110 центиметра за дубину пуног профила од 150 цм. У оба случаја, дно рова је широко 60 центиметара, што омогућује да зидови рова буду благо нагнути, ради лакшег постављања мердевина или укопавања подгрудобранских заклона. Земља коју извади разбацује се на предњи и задњи грудобран у висини око 50 центиметара, тако да са дубином рова то чини јединствену и довољну меру заштите. Ровови могу бити праволинијски, затим у цик-цак поретку, али и лучни, са радијусом савијања од 25 метара. Норма зависи од задате дубине и стања земље и креће се од 270 до 810 метара дужних на сат рада. При прокопу смањене дубине (40-50 цм), продуктивност машине досеже од 1.200 до 1.400 метара на сат. Чему тако плитки ровови? Тој врсти копања приступа се у два случаја: када је потребно створити лажну слику о распореду положаја и када нема довољно времена за пун профил. У том случају, војници у рововима још увек, са избаченом земљом, имају заштиту од око 120 цм, али и могућност да сами продубе ров ручно.
Основни радни агрегат је челични точак с кофама. На боковима точка налазе се панели који правилно разбацују ископану земљу, тако да она одмах ствара и грудобран. Кабина је веома конфорна, што се не би на први поглед могло рећи. Херметизована је и поседује вентилационо-филтерски систем, па ровокопач може радити и на контаминираној површини, при чему два члана посаде могу радити из кабине без средстава заштите. Може да прими до пет људи, укључујући возача. Резерва горива омогућује ровокопачу рад од 10-12 сати. Време за припрему је готово невероватно - пет до седам минута! Толико је потребно да посада спусти ротор у радни положај и крене с копањем. Предвиђено је место за смештај радиостанице Р-113 (тенковска), уколико за њом има потребе. Совјети су мислили на све, па се у кабини налазе рентгенометар и комплет ПНВ-67Т (ПНВ Фантом 3х50) за ноћни рад при ИЦ условима. За посаду рад је изузетно конфоран; у летњим месецима посади је на располагању климатизациони уређај који служи и за ПНХБО вентилацију, а зими се греје директно од снажног мотора који се налази испод саме кабине. Једини његов недостатак је, уосталом као и код свих машина, у томе што не може да делује свуда где прође пешадија, већ само тамо где он сам може да се довезе.
ТТ подаци:
- Година увођења у наоружање: Основни модел 1970, модернизовани (за грађанску употребу) 1983. године.
- Основа ровокопача: АТ-Т (артиљеријски тегљач - тешки).
- Тип: ротор.
- Мотор: В-401.
- Снага: 415 кс.
- Дужина:7,6 м.
- Ширина: 3,164 м.
- Висина: 4,32 м.
Димензије у радном положају:
- Дужина: 11,2 м.
- Ширина: 3,164 м.
- Висина: 2, 885 м.
- Маса: 27.700 кг.
- Путна брзина: 35 км/х.
- Резерва горива без допуне: 500 км.
- Капацитет ''кашике'': 1,28 кубика.
- Просечан специфични притисак на тле: 0,71 (килограм силе на квадратни центиметар).
- Максимални успон: до 20 степени.
- Максимални газ у савладавању водених препрека: 1 м.
Овај рококопач налазио се (и налази) у опреми свих некадашњих чланица ВУ, затим у ЈНА , па у Војсци Србије, као и многим другим земљама било за војну, било за грађанску употребу.
Посветимо и дужну пажњу подвозном делу оваквих инжињеријских машина у СССР, а то је тешки артиљеријски тегљач АТ-Т ( артиллерийский тягач-тяжёлый-артиљеријски тегљач тешки). Он је конструисан као копнено средство ради буксирања (тегљења) приколица на точковима, гусеницама или санкама. Масовно се користи ради освајања тешко приступачних предела Русије и Антарктика. Конструисан је тако што су коришћени бројни делови шасије средњег тенка Т-54 који се показао као изванредна платформа за многа радна и борбена возила. Серијска производња почела је већ 1950. године, само пет година по завршетку рата. Елементи кабине склопљени су од кабине тешких камиона ЗИС-150 и ЗИЛ-164 коју су само проширили ради смештаја више послужилаца и опреме.
Појава овог средства била је нужна јер је у СССР нагло почео развој тешких артиљеријских и ракетних система, па је било потребно возило које ће их вући, али и носити бојеви коплет. ГАБТУ (Главное автобронетанковое управление МО - Главна управа транспортно оклопних средстава Министарства одбране) поставило је следеће захтеве: тегљење артиљеријских и ракетних система и приколица масе до 25 тона (хаубица 203мм Б-4, ПАТ КС-30, оруђа велике моћи, као и ракетних комплекса 8К63). Тражена брзина била је до 35 километара на сат у свим могућим климатским условима СССР. При том носивост није смела да буде мања од пет тона, снага витла таква да може да повуче терет не мањи од 25 тона; ходни део (првобитно су постојале варијанте с точковима и гусеницама) морао је да буде замењив у свим теренским условима у свим родовима, са унификованим и приступачним алатима, чиме би се обезбедило најбрже могуће враћање у строј и избегло излагање на путу. Као финални захтев, што се показало касније веома далековидо, овај тегљач је требало предвидети и за коришћење у грађанским условима, али без додатне војне опреме.
Већ крајем 1947. године у харковском Заводу за машиноградњу били су припремљени опитни примерци под ознаком ''изделие 401'' (објекат 401). Испитивање је обухватило марш на релацији Харков-Москва (Кубинка) и тестирање на полигону. У време превоза транспортер се показао изванредно: моћан, издржљив, жилав, окретан, с одличним теглећим својствима, веома удобан у експлоатацији, а лак у ремонту. То је за све било изненађење, поготово за оне који су стајали крај тог џина који није изгледао нимало налик ономе што су му приписали. У Кубинки је настављено и завршено тестирање, а његови конструктори били су 1948. године награђени Стаљинском премијером.
Да се овом средству посрећило да буде направљено тако да траје, доказано је 1958. године када су достављени четвртој совјетској антарктичкој експедицији. Караван је кренуо 10. јануара 1959. године, пошавши из базе Мирни, а 26. децембра стигао је на Северни пол. У каравану су биле две ''Харковчанке'' (антарктичко свепроходно возило, фабричког назива ''Објекат 404 с'', произведено годину дана раније) и два АТ-Т. Стигли су без икаквих проблема до станице Амундсен - Скот.
Dopuna: 06 Mar 2022 12:11
Ево једне стрвине у грађанској употреби. Неуништива.
|
