Objekti zaštite - poljska i stalna fortifikacija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...nosivost podloge je problem - koliko je problem- i za svaku vrstu zastite .
Hesko moduli nemaju toliko problema cak i u kisnjave krajeve,koje nema ni izbliza toliko kao sto mislis, u Iraku i Afganistanu..a namenjen je bas za takve regione..
..zavisi sta se stavlja u mrezaste hesko module..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Hesco je inace moderna verzija Gabion koseva , gabion kosevi danas se koriste ispunjeni kamenjem kao potporni zidovi .

Pa hesco nije samo brza nego i jeftina zastita. Koristis materijal koji imas na mjestu postavljanja...
Treba malo tlo pripremiti . Poravnati , napraviti drenazne kanalice da se tlo rasusuje brzo .
Sto se tice kulanja najbolje je sacekati da se slegne zemlja u hesco-u pa ici gore . I naravno piramidalno , bolje je manji uzi hesco staviti na sprat.
Gledao sam da bas pripreme podlogu , urade kanalice za odvod vode , naspu tampon. Cak su i betonirali gornju stranu hesco-a da bi gornji hesco imao bolju podlogu ...
To su planovi za duze ostajanje hesco barijere. ( nekoliko godina ) .

• 1Ovo se svidja korisniku: goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Savremeni su sa punjenjem od široko dostupnih materijala na licinom mestu.Uz poštovanje osnovnih mera odvoda viška vode sa drenaćnim ili otvorenim kanalima sama upotreba postaje vrlo univerzalna a postiže se dovoljan vid zaštite za dugotrajan boravak u takvim objektima.U kombinaciji sa elementima za laku konstrukciju krovnih elemenata moguće ih je modulisati i u podzemna ili polu nadzemna skloništa teškog tipa pa se i namena time menja.Dodavanjem zaštitnih otvora se lako uključuju i u objekte za čeono dejstvo a kroz otvore prema gore i za gađanje srestvima koja dejstvuju iz gornje polusvere.
Sve u svemu jedan moderan i modularan sistem kakav nije do sada postojao i treba ga svugde praktikovati kako za navedene namene u ratu tako i u mirnodopske kod sprečavanja poplavnih talasa i prelivanja reka usled naglog porasta vodostaja.
Šteta što se ni jedna fabrika u nas nije latila da ih proizvede ili da država kupi ove komplete makar za službu zaštite od elementarnih nepogoda uz par malih kopača i tako zatvori i taj deo nasušne potrebe..

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^
Ma da , tako se radi u organizovanom svjetu . Kod nas je jos vreca za pjesak glavna . Ne treba masina da je puni vec je asovcic dovoljan . Rucno se slaze .
Moze i ona na licu mjesta da se puni sitnijim materijalom ( zemlja , pjesak ) .

Opet za visu konstrukciju pozeljna bi bio gabion kos .
Inace i u hesco se mogu ubacivati vrece sa pijeskom. ( pogotovo ako nema masine) . Ne mora se posebno slagazi same se slegnu vremenom. A daje i dodatnu cvrstocu.
Gabioni se proizvode u Srbiji:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Prednost koristenja gabiona bi bila u manjoj sirini zida potrebnog za vecu visinu nego da redamo samo vrece. Na kraju to je prvi korak do Hesco barijere , treba samo djambo vrece ubaciti i bager ih moze puniti....

• 2Ovo se svidja korisnicima: goxin, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najbitniji je tip tla, posto od njega zavisi uticvaj povecane kolicine vode. Skoro sam bio na mestu na kome je benzinsko bure, napunjeno betonom utonilo 20 cm u podlogu, posle prve ozbiljne oluje. To je ekvivalent Hesca visine 80 cm, po opterecenju tla. Jednostavno, teren je isuseno mocvarno zemljiste, koje kada pokisne, potpuno izgubi nosivost. To ide dotle, da 48 sati posle kise, helihopter ne moze da sleti. Hesco na takvom terenu ne radi, ali drugi, malo skuplji brzi elementi rade. T wall je daleko bolji po tom pitanju, posto mu je opterecenjetla po m2 manje nego kod Hesca. A dobro ukomponovan pruza jednaku zastitu.

Hesco nije igracka koja se postavlja odokativno, pre svega je preskup za to. Generalno, originalni Hesco je skuplji od dzakova sa peskom, ako je dostupna jeftina radna snaga, i nema masina.

Kada se planira koriscenje hesca na duge staze, mnogo pametnije je napraviti stabilizaciju materijala kojim se vrsi punjenje. Isto onako kako se radi stabilizacija tla za povecanje nosivosti kod puteva. Dodaje se u suvo cement u malim kolicinama, i posle nasipanja se vlazi vodom. Masa se ne ponasa kao beton, nego kao vrlo sabijena putna podloga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa sator kad se postavlja urade se kanalice oko satora ( drenaže ) .
Zanimljivo kako taj prostor ostaje suvlji .
Put kad se radi ako nema drenaznog kanala , za oborinske vode propada brzo.
Ako se zeli decenijska upotreba onda najeftiniji materijal za popunu a da je dugotrajan jeste rjecni sljunak ( sve zavisi od transporta ) i odronski kamen, onda razne granulacije pjeska i sljunka. (Jeftinije od betona )

Prednost hesco-a nad gabionom je sto moze i sitniji materijal .... al to je tu negdje ....

Hesco od 2 m visine , jedan sprat , napunjen zemljom na mekom tlu ce potrajati. Ako se planira dugo , malo srediti tlo prvo ( na onom sajtu u proslom postu imaju gabion madraci, i odvodne kanalice ).
Ako je tlo u ravnni mora se iskopati kolektor za vodu, i u njega sprovesti sve kanalice. Ionako se zivi tu , nece se u blatu zivjeti.....

• 1Ovo se svidja korisniku: goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hesko je daleko jeftinije i brze resenje za fortifikaciju.otvori se kockasta mreza,i masince puni ..
T-wall tj armirano betonski modul od kojeg se sastavljaju zidovi ,pretezak je za manipulaciju i potrebna je teska mehanizacija da bi se t-wall i poredali u-zastitni zid. To je vec ozbiljniji inz zahvat trazi i vreme i radnike..
Sleperi sa prikolice ogromne nosivosti, (t wall zna da bude i visok i par metara, kao na primer komanda u Kabulu..) jer su armirano betonski moduli teski do par tona. Uglavnom izradjuvala ih turska kompanija "juksel" i drugi turski kontraktori.
Twall ne moze da se "zida" u visini, nego samo po horizontalu.oblik " profil , modilula ne dozvoljava( obrnuto slovo T.)
Jedan modul visine cca do 4 m, kostao je 700 us$.
Sirina, mozda 2 m. ( moja procena).

Hesko dolazi spakovan. mreza , tkanina ko za vrece, i na par modula, ide i alat za montiranje ( multitool i slicno)
Prvi helikopteri cinuk izbacujelu timove
obezbejnje i patfajdnere, sledeci hesko - spakovani, sledeci inzinerce koje raspakuju hesko module ( cesto i civilne kontraktore..) a kasnije spuste i "bobcat" -e...tj masine koje pune module.
Jedan dan donesu sve sto je potrebno a za pet do sedam dana kasnije sklope bazicu (fob) za 50-tak ljudi.

E to je prednost hesko-a. Zemlja se puni od ravnanja terena. Nema potrebe da se masinerija salje van bezbednosnig perimetra, ima "dirt" dovoljno unutar ..

• 2Ovo se svidja korisnicima: babaroga, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Glupo je rasporavljati se bez tacnih podataka. Po analizi troskova u kojoj sam ucestvovao, za jednu od lokacija, Hesco je najskuplje resenje. To ne mora da bude tako u nekim drugim uslovima, posto lokalni uslovi, daljine transporta, dobavljivost rucne radne snage ili masina za punjenje hescoa, i postavljanje T walla, ili livenje betona na licu mesta itekako imaju debeo uticaj. Mnoge zemlje na svetu nisu Srbioja, u kojoj je bobcat iza coska, ili moze da se prenese 50 kilometara, vec sve gradjevinske masine moraju da se transportuju stiotinama kilometara, po putevima, a recimo lokalna radna snaga kosta 3 dolara na dan. Da ne pominjemo da na nekim lokacijama nemas sa cime da napunis Hesco.

Sustina je da optimalno resenje ne moze da se izvuce iz sesira, i da mora da se uradi pazljiva analiza pre nego sto se opredeli za jedan sistem. Ne postoje automatski primenljiva resenja.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko je u Srbiji mixer betona ? Kod nas je oko 55 evra bez pumpe i lokalni prevoz ( ne znam tacno koliko km) .
Oko 65 evra je sa pumpom.
Rucno mjesani beton ide oko 40 evra.
Razlicite granulacije pjesak sljunak ide oko 10-12 evra po kubiku sa lokalnim prijevozom.
Pretpostavljamo da je radna snaga djabe u vojsci, t.j, vec je placena.
Ono sakota 79 sto je rekao da su baze neuredjene , ne mogu da vjerujem. Il nece vojska da ih uredi il prebacuju lopticu sa jednog na drugoga.

Samoinicijativa i mikromenadjment i sve se da rjesiti. Svaki pjesadinac je pomalo i inzinjerac i mehanicar i medicinar .....
Pletenje zice je inace prosta rabota , i radi se na primitivnim masinama.... nekad su bili obucari u vojsci , krojaci ... vojska nije isla poderana.... ako me razumijete. Ne mora sve da se kupi . Licni trud i zalaganje u jedinici....
Mato lovrak je Hrvat , ali lijepu knjigu je napisao...... o vozu u snijegu t.j. o kolektivu.
Takva srpska vojska je prije carstva rusila

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije glupo.
Moji podaci su ok.
Postupak sam objasnio par posta iznad : helikopteri koji sletaju na odredjenu lokaciju na kojoj nema nikakve sanse da stignu ni betonomesalice ni armatura ni cement...( za ono livenje t walla na licu mesta ,koje nikada nisam video..nego se izliveni moduli nosili do mesto ...)
Po grupama.
A bio sam deo od svake nabrojane.ukljucujuci u potsanarsku.i pod t walla i pod heskoa.