Jel bilo reci na forumu o zastiti od kasetnih bombi na polozaju? Dok sam bio u vojsci i rezervi (PVO, 30/2mm), koliko se secam to nije pominjano. '99te smo na brzinu edukovani da na polozajima gradimo sklonista sa "izlomljenim" izlazom, da bi se izbegao karambol ako kasetna bomba padne na stepenice sklonista. Mislim da je preporuka bila i da se uvek grade po dva izlaza, sad se vise ne secam razloga: da li zbog brzine izlaska i ulaska ili ako se u ekspoziji jedan ulaz zatrpa?
Zaštitu od kasetnih sredstava moramo razmotriti kroz najmanje dva segmenta od čega je jedan u trenutnom dejstvu pri izbacivanju tih sredstava na tlo.
Dugi je u njihovom sekundarnom delovanju nakon isteka vremena za samolikvidaciju ili usled aktiviranja.
Za ono prvo dejstvo je dovoljna i srednja pokrivka koja štiti od parčadi raznih gelera i direktnog pogotka MB mine kal.82mm.
Kad je u pitanju sekundarna zaštita tu onda jedino predstoji potpuno udaljavanje-(neprilaženje da se nebi aktivirala pomeranjem,potresom ili sl).
Ono drugo pitanje da se izlazi iz skloništa rade sa izlomljenim krakom ili čak i više izlaza su zbog smanjenja probojnosti-razaranja fragmenata ne samo kasetbe već i svih dtugih ubojnih sredstava ili fragmenata.
Po istoj su logici čak i pešadijski rovovi i saobraćajnice po pravilu uvek izlomljeni i sa više krakova sa upornim tačkama sa kojih bi dejstvovala razna sredstva.
Kada su odelenjska ili vodna skloništa u pitanju pravilima za izradu zaklona za dejstvo i ZAŠTITU je uvek predviđano da se uz jedan osnovni-glavni ulaz izlaz izradi i više pomoćnih pa čak i lažnih kada se ima uslova ili vremena..
PS.
Gro stradalih na KiM od kasetnih je bio na otvorenom ili u plitkim zaklonima nastalim produbljavanjem kratera od prethodnih dejstava a poneko je imalo i laku pokrivku mahom od cerada ili šatorskih krila što je bilo najčešće nedovoljno za zaštitu .
Hvala na odgovoru Vojo! Po obicaju, brzo, precizno i sveobuhvatno.
Za ovo drugo, "sekundarnom delovanju nakon isteka vremena za samolikvidaciju ili usled aktiviranja", uputstvo je bilo da se kosi siri prostor oko vatrenog polozaja. Koliko siroko, zavisi ko dolazi u kontrolu:-)
"Za ono prvo dejstvo je dovoljna i srednja pokrivka koja štiti od parčadi raznih gelera i direktnog pogotka MB mine kal.82mm." Jel dovoljna pokrivka od oblica od mekog drveta FI 100mm, sa slojem od 20cm?
Kasetne bombe koriscene '99 su jednim procentom eksplodirale u vazduhu, na kojoj visini? Koja je gustina bombica po povrsini, tada koriscenih kasetnih bombi?
Sve zavisi od kontejnera , glavne bombe i vrste podmunicije.
Nas Orkan je imao podmuniciju kb 1 i kb 2 . -domaca, "zvoncici"
Orao je koristio Britansku BL 755 sa podmunicijom mk 1. Navodno njih je bilo razasutih po Ponikvama jer su bili pogodjeni nasi naoruzani avioni .
Ovo gore je jednostavna podmunicija (ubija i ona)
Mislim da je najpoganija BLU 97 i ona se istresa iz , cini mi se iz 4 tipa sredstva / kontejnera.
Prostor pokrivanja zavisi od sredstva , kontejnera koji nosi podmuniciju ali i od vremenskih prilika u trenutku bacanja, ide se sa iste visine ali sve je to relevantno.
Blu 97 ima mnogo verzija i kombinovale su se.
Mislim da oko 10-15 posto podmunicije , svake , ostaje neaktivirano .
Podmunicija se razlikuje po dejstvu ( fragmentacija , kumulativna , zapaljiva ) . Blu 97 je kombinacija od svega.
Planirano je da se municija prilikom padanja armira . Neka ostane nearmirana .
Armirana municija je spremna za aktiviranje prilikom udara u zemlju .
BLU 97 ima toliko vrsta sa razlicitim dodatnim upaljacima da me ne bi iznenadila da ima blizinski upaljac koji se aktivira u vazduhu iznad zemlje.
Neke se tek prilikom udara u zemlju armiraju i ostaju da cekaju kao nagazna mina sa raznoraznim upaljacima / senzorima.
Nearmirana podmunicija je skoro bezopasna , ljudi se prevare nalete kasnije na armiranu i problem .
Neznam za podatak o gustini ali sam od drugara obavešten da su dole na KiM i u delovima Niša i okoline korištene BLU-97-
Njihove bombice imaju sekundarni upaljač tzw. all-way koji se aktivira bilo kavim pomjeranjem...pa i detektorom.
Naznačio sam laka pokrivka a ona podrazumeva noseću građu od oblica prečnika 100mm ili 100x100mm gredice a nakon izolacionog sloja nasuta-zbijena zemlja 60-90cm.
Za očekivanje dejstva težim kalibrima se udvostručuje noseća struktura građe a za 50-60% se povećava debljina zbijene zemlje.
Aj čim malo više budem sa bremenom odo na tavan da iskopam TT priručnik sa detaljima za minimalne debljine zaštitnih pokrivki koje štite od nekih kalibara..
Kasetna bomba CBU-87/B (CBU - Cluster Bomb Unit) u originalu razvijena je od strane firmi Honeywell Defence i Marine Systems a u naoružanje americkog RV uvedena je tokom 1986g.
Sama konfiguracija CBU-87/B predstavlja kontejner sa 202 specijalno konstruisana subprojektila BLU-97/B.
BLU oznacava "aktivnu bombu" (BLU- Bomb Live Unit) a sama oznaka "B" u americkoj terminologiji oznacavanja se odnosi na potrošno oružje (municiju).
Subprojektil BLU-97/B je tako konstruisan da ima tri razorne mogucnosti (kumulativno; parcadno i zapaljivo) i otuda potice naziv "kombinovano dejstvo".
Kumulativno punjenje subprojektila BLU može da probija oklop, parcadno dejstvo da ubije ili rani živu silu u precniku od 20 metara a zapaljivi cirkonijum izaziva požar.
Ovakve karakteristike cine BLU idealnim oružjem protiv širokog spektra ciljeva na bojnom polju ukljucujuci konvoje, lako oklopljene formacije, stokove i skladišta municije i sl., avione na stajankama....
*Opis kasetne bombe CBU-
CBU-87/B je kontejner cilindricnog oblika tankih zidova, sa poluloptastim vrhom.
Ima rep sa 4 krilca koja kad su sklopljena iznose pola metra a otvorena (kad se bomba odvoji od aviona) 1 metar.
Napunjena sa 202 subprojektila bomba ima masu 430 kg.
Subprojektili su cilindricnog oblika nalik konzervi, opremljeni usmeravajucim padobranom. Projektil ima težinu 1,5 kg i dužinu od 17 cm ali se prilikom izbacivanja iz kontejnera i aktivacije produži na oko 35 cm.
Bojeva glava subprojektila iznosi 287gr. eksploziva ciklotola (70% ciklotola i 30% cirkonijuma).
*Upotreba i dejstvo-
Pre otpuštanja kontejnera, posada aviona odabira jedan od dva načina aktiviranja - vremenski ili bliznski.
Vremensko podešavanje može se podesiti u rasponu od 0,5 sekundi do 4,5 sek. u dvanaest položaja.
Blizinsko aktiviranje podešava se u rasponu visina od 900 do 90 metara od tla u 10 položaja.
Kontejner odbačen od aviona pada nadole i otvaraju se repna krilca koja prouzrokuju rotaciju kontejnera odabranom brzinom. Upravo taj rotacioni efekat služi za kontrolu širine raspršivanja subprojektila nakon otvaranja kontejnera. Brzina okretanja može se podešavati od 0 do 2500 obrtaja u minuti (u delovima od po 500 obrtaja).
Istovremeno sa otvaranjem krilaca nakon otkačinjanja aktivira se i termalna baterija koja obezbeđuje napajanje upaljača kao i za paljenje eksplozivnih klinova i zabravljivanje krilaca.
Osnovni položaj krilaca od 56 stepeni omogućuje rotaciju od 2500 obrtaja u minuti za manje od pola sekunde.
Nakon 0,4 do 0,8 sekundi po napuštanju kontejnera, upaljač subprojektila se armira a padobran se otvara. Padobran ima namenu da uspori pad i usmeri subprojektil vertikalno na cilj čime se obezbeđuje maksimalan efekat dejstva.
Pri detonaciji subprojektila, fragmentirana košuljica se raspršuje na komadiće mase 30 gr. sposobne da onesposobi lako oklopljena vozila na 15m, ošteti avione na stajanci na 75m. i rani ljudstvo na 150m. u krugu.
Kumulativni mlaz može da probije 125mm pancirnog ili 190mm slabijeg čelika.
Pored toga, cirkonijumov prsten pri detonaciji se raspršuje i pali te izaziva požar.
Kada sam video ovu temu , setio sam se dokumentarca koji sam nedavno gledao , radi se o iskopavanju rovova iz Prvog svetskog rata na Zapadnom frontu tacnije kod Some. Pronadjena su i iskopana dva paralelna rova francuski i nemacki , pronadjeo je dosta interesantnih stvari , delovi opreme , municija za puske , artiljeriske granate i ono sto je bilo neizbezno u takvom krvavom sukobu ostaci vojnika.
Odlican dokumentac gde moze da se sagleda kakv je bio zivot u rovovima , kako su izgledali i kako su resavani problemi sa na primer prodor vode u iste.
202 subprojektila po priblizno 40 fragmenata od 30grama. U najgorem slucaju, ako umemo da je potrebno da jedan fragment pogodi svaki m2 polozaja: 8000m2, znaci manje od jednog hektara. Nije li ovaj fragment od 30gr prvise sa pesadiju?
Mene zapravo zanima kakve su sanse da pesadija prezivi napad kasetim bombama, na maskiranom polozaju, u lezecim rovovima? Tu mi kao najveca opasnost izgleda ovo aktiviranje submunicije visoko iznad tla.
Na primeru dejstva po reonu prilaza Rasa e Kosares gde su u noći 9/10.Maj.1999.g izbačene dve kasetne se može u grubo sagledati učinak na pošumljenom i ispresecanom terenu.
Te noći je ukupno poginulo po nekima 9 a negde ima i podatak za deset i više dok je ranjenih nešto malo više nego duplo.
Mesto pada te dve kasetne avio bombe je zaposela jedna ojačana četa branilaca od kojih su neki tu bili u dužem vremenskom periodu i zaposeli i uredili kakve takve zaklone pa i nekoliko nadstrešica.
Dok su oni uglavnom stradali što su se to veče tu po padu sumraka predislocirali sa druge lokacije i nisu imali dublje zaklone,bez pokrivke za dejstvo iz vazduha.
Nekoliko poginulih je stradalo od udarnog talasa pošto su ih istovremeno poklopila preklopna polja razornog dejstva većeg broja aktiviranih sub projektila a manji je deo stradao od iskrvavljenja usled dejstva fragmenata.
Sada bi ovo uporedio sa dejstvom dva dana ranije 7.Maja na širi reon grada Niša gde su isto izbačena dva kontejnera sa istim sub projektilima od kojih je poginulo 15 a ranjeno 8 teže i 11 lakše delovanjem fragmenata.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%BE%D0%BC%.....0%BC%D0%B0
Namerno sam uzeo ovo poređenje jer u gradu postoje razne prepreke za dejstvo sub municije pa je zato navedeno u gornjem tekstu da je tom prilikom uništeno i 47 automobila a 15 oštećeno..
Verovatno bi se sa širim pregledom događaja i na padinama Juničkih planina pored karaule Košare isto tako moglo naći sijaset fragmenata koji su završili u deblima drveća ili onoga što je od njih ostalo ali nemamo taj detalj opisa..
https://www.youtube.com/watch?v=XRtAZTFuLfE
Za zaključak u grubo sa porastom visine aktivacije smanjuje se i ubitačno dejstvo a gustina i struktura rastinja bi ih još značajnije apsorbovali te i na taj način dodatno zaštitili ljudstvo.
Za svako od sredstava koje dejstvuje fragmentima-parčadima svoga tela u zavisnosti od težine eksplozivnog punjenja EP i debljine i materijala od koga je izrađeno samo telo i još----zavisi broj,gustina i ...parčadi.
U skladu sa svim pobrojanim proizvođač je opitovanjem došao do naj optimalnije visine dejstva i prema tome bi se podešavalo dejstvo blizinskog ili sličnog upaljača sa takvim tempiranjem dejstva da se postigne najveći učinak..
Naš drugar koji se ovde oglašavao vodnik PLAMEN alijas Račić Tomislav a ovde beše Fire.force14.ako ne grešim o ovim događajima dosta pisao i po netu kruže mahom njegove ili slike njegovog brata Zvezdana.
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1021362970.....mp;theater
Стабилизатор касетне бомбе
Једна од 200 мањих бомби која се налази у једном контејнеру кесетне бомбе
Slike su njihove sa navedenog izvora a na zadnjoj se koliko toliko vidi i mikro detalj SKLONIŠTA-nadstrešice koja je više štitila vizuelno i od padavina a od kasetne je bilo beznačajno..
Malo se covjek mora i podsjetiti , zaboravi se sve to.
Imamo CBU 87 sa 202kom. blu 97 .
CBU 87 , je isti kao avio bomba ili kao BG na tomahavku ili drugom sredstvu/nosacu .
Brzina rotiranja ( imamo ih 6 ) CBU 87 i visina otvaranja ( imamo ih 10 ) , odredjuje prostor pokrivanja .
Imamo 20x20 m , najmanji prostor pokrivanja do prostora od velicine 2 fudbalska stadiona ( vjetar ima uticaja ) . Navodno 5 posto ostaje neeksplodirano dok realnost govori puno vise ....
E , sad imamo i nasljednika Blu 97 , znaci kasetna bomba blu 108 , koja se nosi u kontejneru /nosacu , t.j. avio bombi -bojevoj glavi CBU 97 je sva u senzorima , sa uredjajima za pronalazenje cilja i navodjenjem na cilj. smatra se pametnom kasetnom municijom .
Koriscena je i Iraku .
Ko zna sta nam moderno doba donosi jos....
Posto se i cbu 87 a i cbu 97 a i gator cbu 89 mogu modernizovati sa :
http://www.globalsecurity.org/military/systems/munitions/wcmd.htm
Znaci uredjaj za upravljanje /navodjenje, koji smanjuje gresku ( napravljeno zbog vjetra prvenstveno) i omogucuje precizno djelovanje sa vecih i srednjih visina... i sva postaju "pametna"....
