U Srbiji se ispituje biljka namenjena otkrivanju mina

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::
@kniks

Slazem se sa tobom sto se tice opreza u vezi GM biljaka. Inace prica se da po Srbiji domacini uveliko hrane stoku GM sojom iako je to zakonom zabranjeno ali kazne su malu u odnosu na dobit. A sto se tice odokativnog koriscenja hemikalija bolje da ne pricam.

Tako da ovaj GM korov je decija igra u odnosu na sadasnje stanje u agronomiji.

Ali ovo resenje bi bilo idealno na povrsinama koje nisu poljoprivredne.
ja lepo rekoh - nismo dovoljno zatrovani pa treba jos i ovo. to da li su povrsine poljoprivredne ili nisu nema puno veze, ti trujes zivotni prostor koji koristis, ne vodeci racuna ni o cemu drugom osim o dobiti ili o tome da li neposredno jedes nesto sto je stetno... forum kopnene vojske nije bas idealno mesto za pricu o ekologiji, ali bih o idiotskom mentalitetu srba kada je u pitanju zastita zivotne sredine mogao da pisem i pisem.. do te mere da se covek zapita zasto se mi kobajagu uopste branimo od spojnih neprijatelja, kad sami unistavamo sopstveni zivotni prostor na kome treba da zive buduce generacije... sto nije striktno srpski idiotizam, ali je svakako idiotizam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hranjenje stoke GM sojom nije zabranjeno zakonom jer druge soje (normalne) nema dovoljno ni za ljudsku ishranu (paradoksalno upotreba GM nije zabranjena samo uzgoj)... Problem je sto se provlaci uzgoj GM biljaka koji je zakonom zabranjen.

Nema veze da li je korov ili nije, postoje mogucnosti za tzv. paralelni transfer genoma, tj da dodje do prenosenja odredjenih delova ove biljke na genetskom nivou sa drugim biljkama (desavalo se ranije da agens koji izaziva alergiju predje na drugu biljku, jos 80-ih, u SAD kazu da su resili problem ali treba da prodju generacije da bi smo zaista znali a ne par godina). U konkretnom slucaju na prvi pogled ne bi bio ocigledan problem jer sam zahvat na biljci ne utice nikako drugacije na biljku sem promenom u boji.

Problem je ekonomske i politicke prirode, u ovom slucaju, jer se vec ne mozemo izboriti sa GM hranom, jer se uvozi, jer u dobrom delu zemalja nije uvedena obaveza obelezavanja hrane takvog porekla (NIJE NI KOD NAS), sto ne znaci da je nema. Ako Srbija zeli da se probije na trzistu sa zdravom hranom NE SME biti uzgoja GM organizama u drzavi! To bi bilo ubistveno za prodajnu poziciju poljoprivrede, a potencijalno i za zdravlje. Jedino se moze dozvoliti u krajnje kontrolisanim uslovima, udaljavanjem i izolovanjem oglednih parcela instituta sa GM organizmima koji moraju biti pod stalnim nadzorom...

Jeftini losos koji je pre izvesnog vremena bio preplavio Srbiju tek skoro je prikazan kao produkt GM. Problem je sto mi ne znamo kakav ce efekat ta hrana imati na organizam, ne samo konzumenta vec i njegovih naslednika. Ako recimo, u najprostijem slucaju za objasniti, gen koji omogucava rezistentnost biljci ili ribi na najgore uslove i otrove predje na mikroorganizme u ljudskom telu, dobili bi "superbakteriju" koju ne mogu zaustaviti antibiotici. Sanse su male ali postoje... Ta riba kada se modifikuje da izdrzi najgore uslove u svom telu vrlo cesto pokupi i gomilu toksina iz okruzenja (jer je strpana u krjanje nehumane uslove - citaj barustine) te i tako moze biti neispravna. Ti toksini ne deluju na nju ali mi nismo imuni...

Sa druge strane, GM soja koja je sejana godinama uporno, iako je zabranjeno, pored Dunava i drugih reka u plavnim podrucjima vec je dala prvi rod, nije unisten. Nije otisao u ljudsku ishranu, ali je znak slabosti drzave koja ih je ranije bezuslovno unistavala...
Problem je sto seljaci pospu njivu totalnim herbicidom u prevelikim kolicinama koji pobije sav korov (takva njiva ne sme da se zaseje DVE GODINE), onda poseju GM soju, ta soja je otporna ali upije ogromne kolicine otrova koji se zadrzi u konacnom proizvodu i sam je otrovan. To je direktna opasnost kao posledica ne postovanja agrikulturnih pravila, sa druge strane i kada bi se ta soja sejala bez problema pesticida i herbicida (normalna upotreba), mi ne znamo kakve su promene vrsene na samoj biljci u stranim institutima, koje su kompromise pravili i kakve ce to posledice imati na organizam...

Svako petljanje sa genima je neozbiljno jer ne znamo kuda moze odvesti, zabavno je u laboratoriji, ali kako ce se ove korovske biljke (po definiciji izvanredno idrzljive) ponasati sa ostalima, kako ce se njihovi naslednici ponasati, kako ce ta modifikacija uticati na genetski razvoj tog korova po uticajem drugih mutagenih faktora kojima smo svi podvrgnuti: zracenje Sunca (UV, i citav spektar), odredjene hemikalije iz okruzenja (razni pesticidi ili otpad iz fabrika koji stize preko podzemnih voda ili preko kise)... Ima previse nepoznanica da bi se tek tako igrali...

Izvinjavam se ako sam bio dosadan ali to je jedna ogromna tema koja nije vezana samo za GM organizme...


@KUZMAR

Sto se tice tog skenera, jesu li ga ponudili Yugoimportu ili nekoj privatnoj kompaniji, kako bi pocela proizvodnja i izvoz, mozda bi i vojska na kraju spustila gard...

Dopuna: 22 Maj 2009 0:55

Citat:Znanstvenici su kod ove biljke promijenili još nešto. Uklonili su gen koji je odgovoran za rast biljke i time uklonili mogućnost da se biljka samostalno širi i razmnožava. Širenje biljke je moguće samo korištenjem posebnog gnojiva. Na taj način su uklonjene sumnje i zabrinutost protivnika genetskog manipuliranja. No organizacija Greenpeace je ipak kritizirala projekt. Djelatnici ove organizacije smatraju da svaka genetska manipulacija biljaka je pogrešna i opasna. Greenpeace ukazuje da već postoje efikasnije metode uklanjanja nagaznih mina.

I zaista, neki stručnjaci ukazuju da korijenje spomenute biljke ne ide dovoljno duboko u zemlju i zbog toga je moguće otkriti samo površinske nagazne mine. Osim toga, još nije jasno da li bi spomenuta biljka uopće uspijevala na područjima izvan Europe i pod različitim klimatskim uvjetima.

Pčele, psi i afrički štakori protiv mina

Trenutno znanstvenici testiraju još nekoliko inovativnih načina otkrivanja nagaznih mina. Tako primjerice psi i afrički štakori mogu nanjušiti mine. Čak i pčele su u stanju prepoznati karakterističan “miris” mina koje su skrivene u tlu. U Sjedinjenim Državama pčele su već testirane u otkrivanju i pronalaženju nagaznih mina.

Znacajno je sto su sprecili mogucnost samostalnog razmnozavanja, tako da se dosta lakse ovakva stvar moze prihvatiti. Ali ako neke zivotinje to mogu uraditit bolje ili najmanje podjednako dobro bez modifikacija, pre bih isao tim putem...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stegonosa ::


Pčele, psi i afrički štakori protiv mina

Trenutno znanstvenici testiraju još nekoliko inovativnih načina otkrivanja nagaznih mina. Tako primjerice psi i afrički štakori mogu nanjušiti mine. Čak i pčele su u stanju prepoznati karakterističan “miris” mina koje su skrivene u tlu. U Sjedinjenim Državama pčele su već testirane u otkrivanju i pronalaženju nagaznih mina.

Ali ako neke zivotinje to mogu uraditit bolje ili najmanje podjednako dobro bez modifikacija, pre bih isao tim putem...

Nisam bas siguran da su zivotinje podjednako efikasne kao biljke u otkrivanju mina sta ako je mina duboko ukopana. Korovi ipak imaju korenje koje se kao i mine nalazi duboko u zemlji tako da mogu doci u neposredan dodir sa minama i produktima eksploziva cija koncetracija je svakako mnogo veca u zemlji nego u vazduhu.

Takođe upotreba zivotinja u otkrivanju zahteva njihovu predhodnu obuku i mnogo je sporija nego koriscenje biljaka. Ako treba da se otkrije 500 000 mina na velikoj poljoprivrednoj povrsini to zahteva da zivotinje slete i otkriju svaku minu pojedinacno dok je u slucaju koriscenja biljaka dovoljno zasaditi biljku i posle toga napraviti snimak tog podrucja iz aviona na kome ce sva mesta na kojima se nalaze mine biti obelezena crvenom bojom. Za ovo cak nemora da se angazuje cak ni covek pošto danas postoje programi koji su u stanju da vrse automatsko prepoznavanje i određivanje koordina mesta na kojima je određena biljka promenila boju sto je mnogo elegantnije i brze resenje nego trcanje za stakorima ili pcelama po njivama.

Mada mene kod zivotinja brine nesto drugo, sta ako je miris mine koja se nalazi negde u sredini minskog polja mnogo jaci nego miris mina koje se nalaze na njihovim krajevima hoce li onda zivotinje jednostvano preskociti
mine na krajevima i otici pravo do mina koje se nalaze usred minskog polja sto bi moglo da ugrozi zivot deminera koji bi mogao stati na mine na periferiji koje su zivotinje preskocile.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:I zaista, neki stručnjaci ukazuju da korijenje spomenute biljke ne ide dovoljno duboko u zemlju i zbog toga je moguće otkriti samo površinske nagazne mine. Osim toga, još nije jasno da li bi spomenuta biljka uopće uspijevala na područjima izvan Europe i pod različitim klimatskim uvjetima.

Ja bih da se vratim na ovaj deo clanka... A i trebalo bi konacno razviti pristojne skenere koje tehnologija vec danas omogucava i koji bi mogli da se koriste i u vanrednim situacijama, a ne da cekamo da biljka izraste...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ama ljudi nije nikakav problem bolja ideja je da zasade stotinak modifikovanih deminera i kad porastu onda ih pobacati iz tog helikopteraq da pocrvene ,treba malo para .PARE NISU PROBLEM !PARA NEMA !!!!!!!!!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postoji ozbiljan problem sa modifikovanim vrstama, a to je sto se ne znaju definitivne posledice po ostale organizme, kada se takva vrsta biljke pusti u ekosistem. Modifikovani segment biljke moze da se, putem drugih zivih bica, putem ishrane, rasiri na ostale ucesnike u lancu ishrane i da proizvede nesamerljive posledice.... Slicno kada su u 19 veku evropske glodarske ziovtinje poharale Australiju i ostrva, jer nisu imale pandana u lancu ishrane. Da li zelite da prekosutra vase dete promeni boju koze kad priblizi kasiku svojim ustima??? Mozda je primer prejak ali ima smisla.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

louderick ::Postoji ozbiljan problem sa modifikovanim vrstama, a to je sto se ne znaju definitivne posledice po ostale organizme, kada se takva vrsta biljke pusti u ekosistem. Modifikovani segment biljke moze da se, putem drugih zivih bica, putem ishrane, rasiri na ostale ucesnike u lancu ishrane i da proizvede nesamerljive posledice.... Slicno kada su u 19 veku evropske glodarske ziovtinje poharale Australiju i ostrva, jer nisu imale pandana u lancu ishrane. Da li zelite da prekosutra vase dete promeni boju koze kad priblizi kasiku svojim ustima??? Mozda je primer prejak ali ima smisla.

Iako sam veliki protivnik GMO ovde cu ponoviti:

Citat:Znanstvenici su kod ove biljke promijenili još nešto. Uklonili su gen koji je odgovoran za rast biljke i time uklonili mogućnost da se biljka samostalno širi i razmnožava. Širenje biljke je moguće samo korištenjem posebnog gnojiva. Na taj način su uklonjene sumnje i zabrinutost protivnika genetskog manipuliranja.

Ovde je vise problem politicke i ekonomske prirode ali i eticki, kao sto rekoh... Ako su sterilisali polen i omogucili razmnozavanje samo preko korenskog dela, a i to krajnje kontolisano, problem je obuzdan... Ali te parcele ne bi se ni na koji nacin smele kasnije koristiti (iako te biljke umiru bez potomstva, a buduci da nisu modifikovane da budu otporne na herbicide tretman totalnim herbicidom nakon otklanjanja mina moze brzo da unisti sve biljke na kontaminiranom poducju) za svaki slucaj, sem za raskopavanje i izgradnju objekata. Minsko polje se mora obeleziti i ograditi ali bi sigurno trebalo naci i druge nacine da se to vise izoluje ako bi se biljka primenila...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postoji problem sto se u prirodi nikad ne moze uraditi potpuna izolacija.... Nisam biolog po struci, ali postoje podzemne vode i ostali nacini fluktuacije u zemljistu.... Kakv bi bio med sa te parcele koji bi pcele proizvele posle ispase na takvim mestima? Insekti koji bi pojeli tu biljku da li bi imali promene u svom genetskom materijalu i svom potomstvu?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kibo ::E svasta sam procitao ali ovo jos nisam. Nema ljutnje ali ne mogu da poverujem. A i kad bi bilo tacno kako bi doslo do upotrebe? Zasejes korov svuda gde mislis da ima mina? Bila bi to velika setva. Ovo mozda samo u teoriji (ako je moguce uopste) moze da funkcionise a u praksi e to bih voleo da vidim.

funkcionise, kako na koga , ovo me podsjeca na Alan Ford kad Grunf izmisli bumerang bombu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Arabidopsis koji je bio iznad eksploziva je pocrveneo, što znači da je istraživanje uspešno. Kada eksperiment u petak bude završen, sve će biti spaljeno bacačem plamena, kako je i propisano, kazao je Berenji.

Ovo je ohrabrujuce i za primenu na minskom polju...


Izgleda da je biljka i inace sama podlozna mutacijama:

http://en.wikipedia.org/wiki/Arabidopsis_thaliana

Sto opet moze da stvori pobleme zbog nase aljkavosti i neprimenjivanja mera obezbedjenja u redovnom radu, tj mozda i prevazidje nametnuta ogranicnja na neki drugi nacin... Nije nemoguce pretpostaviti da bi se setili da biljku unistimo tek kroz 10-ak godina kada moze da bude i kasno... Nazalost vojska, u ovakvim slucajevima, ne bi samostalno zvala neka nezavisna regulatorna tela (ili drzavna) da prate postupak uzgoja i unistavanja... Ali ako bi se odlucili na ovo Ministarstva bi morala da upotrebu najstroze kontrolisu i ogranice uredbama i strucnim timovima...