Oj džuboksu moja ljuta rano

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kakvi Kibo formulari za izjavu ?
Odkad znam za sebe izjava se u vojsci pisala na listu papira formata A4.

A krvav je poručnik - "Kako ide stražaru" - brukaaaaaaaaa !!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jadan kako je samo sve ovo napisao posle tolikog opterecenja na desnicu ruku

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ron, ja sam morao da pisem raport na nekom formularu ako se ne varam. Hm, proslo osam godina ali cini mi se da mi jedan vodnik dao formular i rekao napisi izjavu. Pa je onda dosao, pa sve to na cirilicnom, ja naucio na latinicnom pa iz navike. Onda sve ponovo.

Taj moj raport je isao direktno pukovniku, koji je sad general u penziji Stojanovicu. To je jedini koji sam napisao i cini mi se da je zaista bio neki formular.

A pisao sam i izjavu za komandanta diviziona a to je posebno e to mislim da je bilo na obicnom papiru A 4 formata ali je sve moralo da bude po, sto ovaj napisao, pesu.

Sve u svemu velika glupost kad sam i ovako morao da idem i kod kapetana pa kod majora i na kraju kod tada jos pukovnika na raport. Od svih njih mi je bilo najbolje kod pukovnika jer je bio jedini koji je samnom razgovarao sasvim normalno u prisustvu mojeg komandanta diviziona. Pitam se zasta je on i uopste isao samnom a da ne zaboravim da je pre toga trazio od mene tri puta da cistim cizme.

Mi kod pukovnika, i posto se major onako izderao ko ludak na mene ja mislio ovaj ce me strelja. Ma ne, covek sasvim mirno i normalno porazgovarao i pitao sta i kako. Ja mu rekao i to je bilo to. Na kraju mi je samo rekao, znas vojnice ja ovo moram da kaznim a ti imas pravo na zalbu. Ja sam rekao da sam svestan toga sta sam uradio i da zalbe nece biti i nije je ni bilo ali zato dve nedelje pritvora i tri nedelje produzetka kao kazna. Eto to je bilo to.

Mislim da je pukovnik jedini razumeo pravi razlog zbog cega sam ja ucinio to sto sam ucinio zato nije ni bio niti strog niti bilo sta. Ali je zato onog majora za moral i informisanje (ako se dobro secam) dobro izribao, poceo mu preti zatvorom, ovog izbijaju kokice znoja a ja i moj komandant diviziona stojimo tu i gledamo i slusamo. Bilo price koliko sam ja razumeo oko nekog stana za jednog bivseg borca te jedinice koji je tesko ranjen i trazi stan na koje ima pravo. Niko mu nista nije obezbedio a metak mu, tako iz price sam cuo, usao nekako kroz vilicu i izasao kroz vrat ili oko, ma ne secam se tacno.

I tako pukovnik tom majoru a ovaj sav pobeleo, au kako je meni bilo. Reko kad ovako sa majorom sta ce tek onda meni. Ma nista covek uzeo, procitao moju izjavu i pitao me sta i kako i eto to je sve.

Najbolje je bilo citanje kazne pred celom brigadom a mene bolelo uvo au da znas koliko. Oni citaju a ja se smesim.

Fora bila sto sam pritvor odlezao mozda nakon mesec i vise dana jer sam u medjuvremenu bio potreban u jedinici. Onda u kasarni me sretne pukovnik i vidi da na meni i opasac i uprtaci kao i pertle na cizmama i pita me, vojnice pa sto ti nisi u pritvoru? Ja mu kazem, nek se obrati staresini jer me jos niko nije priveo. On samo nesto gundja u bradu i ode.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

auuuu Kibo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"strogo poverljivo".

JA sam inace tolko najebo, da su me poslali kuci! hehehe

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cinoeye i mene su poslali kuci posle 12 meseci i tri nedelje

Sunburn tako ti je kad upadnes u jedinicu punu oficira koji su ratni veterani, neki iz vise ratova.

Sta da ti kazem kad smo imali jednog kapetana koji nije mogao da zivi bez litre rakije na dan. Komandir druge baterije 30/2 mm drugog diviziona. Samo sto je bio ljudina. Kad je bio dezurni brigade, mi njemu litar rakije i ajd preko zice. Sva vojska na broju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ма све са оног Роновог списка на врху стране сам радио, ал' не по казни, него по реду (тј. дошао и на мене ред).

Имао сам среће што у периоду обуке нисам имао старешине кретене, а после, иако их је можда и било, није могло да буде тако трауматично као што би могло да буде тих првиг "гуштерских" дана.

Углавном, приметио сам једну закономерност: тамо где за СВЕ влада војничка дисциплина - ту шиканирања и иживљавања нема.

Мада, беше тај случај када су кренули пар десетара да фрљају чизме из ходника, па шаљу све да их посложимо, а онда они растуре коцке у ћебад у спаваони, па нас шаљу све да "коцкамо", па опет чизме, па опет коцке, док се неко није сетио па запевао неку новокомпоновану типа:"Ја сам живот свој ставио на коцку...", а сви прихватили у глас запевали, због чега су тих пар десетара прошиштали к'о чајници. Ту њихову шараду запазио је ДО, па нај...ше сутрадан само тако. Њихово шиканирање постаде наша спрдња.

Као неки контрапункт тој двојици, имао сам десетаре праве момке, не неке попустљиве или "ладовине", већ оне који су имали ауторитет изграђен на томе што су били добри људи и оно што командир одељења треба да буде.