Rusija - Zapad, ekonomske i vojne sankcije

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BG-Budimpesta se gradi pre svega zarad brze putnicke veze sa Madjarskoj i ostatkom Evrope. Sada vozu treba osam sati a i vise da stigne iz jednog grada u drugi a ide se kroz ravnicu. Takodje ta pruga omogucava da se do NS i Subotice stigne daleko brze.

• 1Ovo se svidja korisniku: mean_machine
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slazem se sa tim,ali po izjavama celnih ljudi Zeleznica glavni prihod Zeleznice je kargo transport dok je vrlo mali prihod od putnickog i da bilo koje ulaganje u pruge i samo zeleznicu je ne rentabilno u koliko se odmah ne krene sa kargo prevozom,sto u prevodu znaci dok se ne izgradi luka na Dunavu i ne zavrsi koridor 10 je uopste ne isplativo graditi. Po meni bi najisplatljivije bilo istovremena gradnja,nek obnove koridor 10 od Ruskog kredita, i nek grade BG-Budinpesta,a za koridor 11 nek se priceka jer po meni dok mi ne kupimo luka Bar(po meni je glupo to raditi jer na je Solun mogo bolje jer je blizi Rusiji gde izvozimo kvarljive proizvode) ili dok je neki drugi kupac ne preduzme i da vidimo kako ce se razvijati suludo je graditi koridor 11 zarad nekoliko stotina hiljada Crnogoraca sa salobom plateznom moci i zarad vrlo malog broja turista koji putuju vozom u CG. Za ostali Kargo nek se planira koliko vremena ovom prugom treba i to je to. jedino da se poprave delovi gde je ogranicenje 20km/h da se poveca do 50km/h je sasavim zadovoljavajuce,a ostali transport nek ide preko luke u Solunu,jer je blizi Solun do Rusije za nas izvoz tamo(vecinom izvozimo hranu koja je kvraljiva roba,koja putuje 12h do Bara pa onda jos mnogo do Rusije ovako ce putovati otprili 6 sati,a mozda i manje do Grcke i sigruno duplo krace ce biti na moru,jer Solun je blizu Turske gde ce vrlo brzo brdo uci u Crno more),a za EU je zeleznica BG-Budinpesta ruta za izvoz.

Primera radi cena povratne vozne i avionske karte do Moskve je priblizno identicna,sta vise ako rezervises let nekoliko meseci ranije mozes i jeftinije da prodjes avionom.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Irbis, voja64, mean_machine
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danska narodna partija protiv stvaranja neprijateljske slike u odnosima sa Rusijom

Predstavnica nacionalističke Danske narodne partije (DF) zadužena za pitanja odbrane Marie Krarup ocenila je kao grešku što se na Zapadu stvara "neprijateljska slika" kada su u pitanju odnosi sa Rusijom i istakla da bi, umesto toga, na tu zemlju trebalo gledati kao na budućeg saveznika.

"Rusija nema agresivno-ekspanzivnu ideologiju poput Sovjetskog Saveza. Mislim da vodimo potpuno pogrešnu politiku prema Rusiji, sa ekonomskim sankcijama i kritikama (Rusije) iz Evropske unije", rekla je Krarupova za dansku državnu televiziju DR.

Ona nije osporila da je Rusija "velika sila" i da treba biti na oprezu i imati jake odbrambene snage koje su deo NATO alijanse, ali je naglasila i da se s Rusima mora razgovarati, "jer u velikoj meri imamo zajedničke interese i zajedničke izazove - teror, islam i migrantsku krizu".

Desničarska DF je druga po snazi stranka u danskom parlamentu, a ima više poslanika i od liberala koji predvode manjinsku vladu desnog centra u kojoj nema predstavnika DF-a, ali od čije podrške u najvećoj meri zavise odluke te vlade.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:61439.....sa-Rusijom

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Privatizacija

Citat:"Все на продажу!" Ovako je "Nezavisimaja gazeta" naslovila tekst o rasprodaji državnog vlasništva Rusije kako bi se spasao budžet za 2016. godinu.

Prema tvrdnji ruskog lista, u državnom budžetu nedostaje čak tri triliona rubalja, što je 60 puta više od prihoda privatizacije kompanije za dijamante "Alrosa". Ruski ministri najavili su da će privatizacija "Alrose" budžetu doneti oko 52 milijarde rubalja.

Do kraja godine vlasti računaju da prodaju aktive kompanije "Rosnjeft", "Bašnjeft", "Sovkomglot" i banke "VTB". Međutim, ove privatizacije neće spasti budžet od deficita, navodi "Nezavisimaja gazeta".

Perspektiva budžetske stabilnosti se još ne vidi: u tekstu se navodi da će i u 2019. godini ruski budžet biti u padu, te da neće moći da se oporavi i biće za jednu četvrtinu manji u odnosu na 2014. godinu.

Ministar ekonomskog razvoja Aleksej Ulikaev je optimista, te je juče potvrdio prognozu prihoda od privatizacije u federalnom budžetu za 2016. godinu.

- U slučaju uspešne privatizacije u 2016. godini od značajnih državnih sredstava, savezni budžet dobiće 1 trilion rubalja. Prva javna transakcija sprovedena u poslednje tri godine prošla je uspešno. Došlo je mnogo investitora - rekao je ministar.

Iako je Ulikaev ponovio da će "VTB" banka takođe biti prodata, prvi čovek banke i potpredsednik ruske vlade Igor Šuvalov navodi da će privatizacija kasniti.

- Mislimo da sada nije doabr momenat za prodaju VTB, pa stoga nećemo ponuditi akcije na prodaju. smatram da je bolje da se ove godine finalizuje prodaja Rosnjefa i Bašnjefta. na kraju, mora se nešto ostaviti i za narednu godinu - rekao je Šuvalov u intervjuu za radio "BFM".

http://www.blic.rs/vesti/svet/sve-na-prodaju-rusij.....et/lng9tkc

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliki procenat akcija zele da prodaju?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Еврозону могу заљуљати велики проблеми великих италијанских банака

Влада Матеа Ренција почела да говори о помоћи финансијском сектору тек после референдума у Великој Британији, крајем јуна. Brexit је изазвао пад акција италијанских банака. Два дана након плебисцита вредност водећих италијанских банака - Intesa Sanpaolo, Banka MPS, Mediobana и UniCredit - опала је за трећину
У овом тренутку дуг више европских земаља, као што су Грчка, Италија и Шпанија, превазилази БДП за више од 100 одсто. У таквим условима је привлачење приватног капитала практично немогуће
Председник Европске централне банке Марио Драги упозорио да монетарно-кредитна политика ЕЦБ није у стању да отклони све проблеме националних влада и да је садашња ситуација таква да може нанети суштинску штету еврозони

ФИНАНСИЈСКИ систем Италије могао би да доведе до пуне дестабилизације еврозоне.

+ ++++++++ Према недавном истраживању ММФ, италијанске банке су се суочиле са озбиљним изазовима везаним за ниску рентабилност и кредите који не могу да се врате. Према стању за 2015. годину, укупна задуженост банака износи више од 360 милијарди евра, што је једнако отприлике четвртини БДП те земље.

У том светлу, рејтинг премијера Матеа Реција се значајно смањио, он ризикује да изгуби своју функцију уколико не увери ММФ и Евроску централну банку да су неопходна значајна финансијска улагања у банкарске структуре Италије.

Како је московском дневном листу „Известија“ рекао посланик Покрета пет звезда у Европском парламенту, члан његовог спољнополитичког одбора Фабио Масимо Касталдо, одговорност у потпуности сноси Матео Ренци.

- Криза се није догодила одједном. Највише је страдала банка Monte dei Paschi di Siena, која има блиске везе са Демократском странком (владајућа партија у Италији чији је лидер премијер државе). Неоправдани политички притисак у комбинацији с неуспешним реформама, које су довеле до поделе комерцијалне и инвестиционе банке, узроковали су некажњено кршење прописа од стране појединих лица на штету инвеститора. Наставак спасавања банака средствима депонената и пореских обвезника без гаранција да ће бити враћена није само погрешна одлука која повећава неповерење Италијана у европске и националне институције него угрожава и стабилност еврозоне - нагласио је европски посланик.

По његовим речима, Ренци, иако се позиционира као лидер левице, заправо ништа није предузео да би елиминисао неједнакост, смањио ниво сиромаштва и генерално побољшао економске показатеље.

Због тога је рејтинг Демократске стране значајно опао. Сада највећу подршку у земљи има Покрет пет звезда, чија је једна од тачака у програму напуштање еврозоне.

На јунским општинским изборима представници Пет звезда победили су у 19 од 20 изборних округа. По први пут градоначелнице су постале представнице те партије - у Риму и Торину.- Наши недавни и најважнији избори сведоче да нас људи подржавају. Ми смо се одрекли 47 милиона евра колико нам је следовало после избора, смањили смо примања чланова парламента и европских посланика укупно за 16 милиона евра. Та средства смо усмерили на помоћ малим и средњим предузетницима. Захваљујући том новцу је у земљи отворено 2.247 нових предузећа. Све те мере су усмерене на то да се Италија промени, ми желимо да подржимо грађане који из неког разлога више нису потребни, да им дамо могућност да се преквалификују, да се врате на тржиште рада - казао је исти посланик.

Влада Италије је почела да говори о помоћи финансијском сектору после референдума у Великој Британији крајем јуна. Brexit је изазвао пад акција италијанских банака, два дана након плебисцита вредност водећих италијанских банака - Intesa Sanpaolo, Banka MPS, Mediobana и UniCredit - опала је за трећину. Власти су одмах почеле да разматрају могућност рекапитализовања тих структура.

- Brexit је открио неочекивани парадокс - уместо да се анализирају узроци таквог резултата, да се схвати због чега су Британци незадовољни европским пројектом, владајуће класе су наставиле да исмевају нове политичке снаге, које се не слажу с актуелном политиком и оптужују их да се то догодило њиховом кривицом. Несумњиво је да смо незадовољни политиком Брисела, очигледно је да се одвија процес германизације читаве Европе. Такође се не слажемо са курсом спољне политике: у таквим условима ресетовање односа с Русијом мора бити приоритет. Наша странка се залаже за хитно укидање апсурдних санкција, политички бескорисних, које уз то наносе непоправљиву штету Италији, нарочито у прехрамбеној индустрији, текстилној и аутомобилској. Да смо сада на власти, то питање би било решено као прво. Али, и сада настављамо да се боримо за укидање рестриктивних мера против Русије - нагласио је Касталдо.

Уосталом, прво је потребно донети мере за оздрављење банкарског система Италије. Међутим, извор „Известија“ близак финансијским структурама Италије изјавио је да ће бити веома тешко спровести рекапитализацију италијанских банака, пошто је показатељ рентабилности веома низак.

- Проблем са нефункционалним кредитима присутан је у Италији одавно. Банке праве огромне резерве за неповољне кредите, смањујући на тај начин свој капитал. Италија је пропустила тренутак да оздрави свој финансијски систем, и сада је потребна рекапитализација. Поред тога, привлачење нових средстава неће ићи лако, пошто је показатељ рентабилности сопственог капитала ROE, или повраћаја, на целом европском простору веома низак - казао је саговорник „Известија“. - У овом тренутку дуг многих европских земаља, као што су Грчка, Италија, Шпанија, превазилази БДП за више од 100 одсто. У таквим условима је привлачење приватног капитала практично немогуће.

Он је додао да на расположење инвеститора утиче недавни излазак Велике Британије из ЕУ.

- То је натерало многе да повуку средства и уложе их у безбедније пројекте. Једини излаз је помоћ ММФ И ЕЦБ - истакао је Касталдо.

Председник ЕЦБ Марио Драги је нагласио да монетарно-кредитна политика централне банке није способна да отклони све проблеме националних влада и да је садашња ситуација способна да нанесе суштинску штету еврозони.
http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/evrozonu.....kih-banaka

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kina računa na rusko zlato

Kina iz godine u godinu kupuje i upotrebljava sve više zlata. Očekuje se da će do 2020. godine kineska potražnja dostići čak 1200 tona, piše državni medij „Šangaj sekjuriti njuz“.

Agencija se poziva na kinesko Ministarstvo privrede i informacionih tehnologija, gde otvoreno govore da Kina ne može samostalno odgovoriti na potražnju i zato računaju na Rusiju.

Pregovori ovim povodom se vode u okvirima kongresa „Čajna gold“, koji se upravo održava u Pekingu (od 26. do 28. jula). Kineski biznis se putem investicija već nalazi u ruskoj industriji zlata. Od 2012. godine Kinezi su investirali u četiri manja startap projekta. Ipak, u velike projekte Kinezi do sada nisu ulazili. Prošle godine je, na primer, firma „Zijin gold“ uložila oko sto miliona dolara u izgradnju kombinata u Sibiru.

Uspostavljanje saradnje je važno za obe strane, izjavio je za Sputnjik generalni direktor kompanije „Karat“ Konstantin Bunjin. Ova kompanija je jedna od prvih izašla na kinesko tržište zlata

„To je vrlo perspektivan pravac jer mi imamo mnogo nalazišta iza Polarnog kruga. Zbog klimatskih uslova, vađenje zlata zahteva mnogo vremena i truda, ali i novca. Danas na ruskom tržištu ima malo kompanija koje čitav proces od nalaženja zlatne žile do vađenja mogu da finansiraju. U saradnji sa kineskim partnerima napredak u ovom sektoru je više nego realan. Tim pre što je predsednik Putin ratifikovao dokument kojim se olakšava izvoz neobrađenog dragog kamenja, kao i izvoz plemenitih metala. Meni se čini da imamo harmoničnu saradnju sa kineskim partnerima.“

Udeo kineskih firmi u procesu proizvodnje zlata nije veliki, tek negde oko 3 odsto. A mogao bi biti čak do 15 odsto, smatra direktor investiciono-bankarskog odeljenja firme Ku-Bi-Ef Dmitrij Kipa. Kina stremi ka ozbiljnom povećanju zlatnih rezervi koje je u vezi sa povećanjem izvoza, a direktno je povezano sa težnjom da juan postane svetska valuta.

Šef kineske asocijacije zlata, predsednik kompanije „Čajna gold“ Sun Sinj je na kongresu „Čajna gold 2016“ izjavio da su zbog „bregzita“ skočile cene zlata. Isto tako, dodao je Sun Sinj, primetan je i rast globalnih investicija u zlato i zato ovaj plemeniti metal može postati aktiva koja će omogućiti da se juan pozicionira kao internacionalna valuta. Šef „Čajna gold“ je izjavio i da realizacija strategije novog Puta svile može dovesti do veće integracije rusko-kineske industrije zlata na svetskom tržištu. A još i ako se uzme u obzir da će međusobna plaćanja za većinu projekata u okvirima kineske strategije Puta svile biti vršena u juanima, onda je jasno da sve ide ka tome da će juan istisnuti dolar, odnosno američku valutu podvesti pod svoj „zlatni standard“.
Paralelno, Kina je stvorila svoj cenovni orijentir za zlato u juanima. Referentna cena je ona koja se odredi tokom poslovanja na Šangajskoj berzi zlata. Finansijski analitičar Dmitrij Tratas smatra da „šangajski zlatni fiksing“ može da postane izazov za tradicionalni „londonski zlatni fiksing“:

„Imajući u vidu obim poslovanja na Šangajskoj berzi, ona može da zauzme lidersko mesto u prodaji zlata. Osim toga, Centralna banka Kine čuva dovoljno velike rezerve upravo u zlatu. Imajući u vidu da se sasvim blizu nalazi i Indija koja tradicionalno ima veliku potražnju za zlatom, pre ili kasnije može se očekivati da Šangaj postane novi London.“

Poslednjih godina se potražnja za zlatom preselila u Aziju. To što se sada na Šangajskoj berzi može kupiti zlato juanima — signal je da interesovanje kineskih potrošača raste, kao i da će uticaj Kine na svetskom tržištu zlata samo jačati.
http://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/20160727/1.....usija.html

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ukidanje sankcija Rusiji?
Evropski parlament došao je do zaključka da sankcije protiv Rusije nemaju svrhu i najverovatnije će podržati inicijativu nacionalnih partija da ih ukinu, izjavio je viši francuski parlamentarac Tjeri Marijani

Nacionalni i regionalni parlamenti Francuske i Italije odavno pozivaju nacionalne vlade na ukidanje sankcija Rusiji, navodeći da one nanose štetu lokalnoj privredi.

Nedavno je belgijska Narodna partija izazvala raspravu o evropskim sankcijama u predlogu za nacionalni parlament.

Vidimo da mnoge članice evropskih parlamenata počinju da shvataju da antiruske sankcije ne funkcionišu i nisu efikasne, rekao je Marijani, član odbora za spoljne poslove francuskog parlamenta.

Znam da će drugi parlamenti u Evropi podržati predlog za ukidanje antiruskih sankcija, rekao je Marijani i dodao da je francuski parlament dao primer ostatku Evrope.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan Mark Ero izjavio je prošle nedelje u Vašingtonu da je Pariz voljan da postepeno ukida sankcije koje su Rusiji uvedene 2014. godine, pošto su oba doma francuskog parlamenta to izglasala početkom godine.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:617280-Ukidanje-sankcija-Rusiji

Citat:Vidimo da mnoge članice evropskih parlamenata počinju da shvataju da antiruske sankcije ne funkcionišu i nisu efikasne, rekao je Marijani, član odbora za spoljne poslove francuskog parlamenta.
"Кратко" им је требало,одмах се види да "брзо" капирају!
Једном речју-"Генијалци"...

• 1Ovo se svidja korisniku: zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

toliko su ih pogodile sankcije da ih ameri sad optužuju da utiču na izbore u samoj USA još malo pa će budući američki predsjednik kod ruskog ambasadora po instrukcije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::BG-Budimpesta se gradi pre svega zarad brze putnicke veze sa Madjarskoj i ostatkom Evrope. Sada vozu treba osam sati a i vise da stigne iz jednog grada u drugi a ide se kroz ravnicu. Takodje ta pruga omogucava da se do NS i Subotice stigne daleko brze.

Gradi se?

http://www.gradsubotica.co.rs/brza-pruga-budimpesta-beograd-u-magli/

Samo da ne ide paralelno sa Južnim tokom.