|
90SIN, mozda si i u pravu ali evo mozda i druge strane medalje:
Najgore od svega je to ,što su tu i takvu pesmu komponovali Srbi.
„”
tekst ---> Radmila Todorović Babić
muzika i aranžman --->Dragan Aleksandrić
izvodjač pesme ---> Nenad Jovanović
Negde sredinom sedamdesetih godina mlada studentkinja Rada Todorović, kasnije Babić, napisala je tekst ove pesme saznavši da na Kosmetu među Albancima ( koji se međusobno zovu Šiptari -sinovi orla)postoji jedan stari običaj da se devojke unapred kaparišu i da im je već kao devojčicama određeno ko će im biti suprug.
Budući svekar je kaparisao devojku i ona ne sme da podje za drugog. U slučaju da to uradi ili da se jave dva kandidata za istu devojku, jedan od načina da se odluči kome će ona pripasti je da se oni međusobno bore za nju. Rada je pročitala da se taj običaj negde naziva Šota ( borba za devojku).
Inspirisana time napisala je tekst i odnela ga Draganu Aleksandriću, legendi narodne muzike.
To je njen prvi tekst za narodnjake i ulazak u taj svet. Aleksandrić je uradio melodiju i aranžman i odabrao pevača Nenada Jovanovića da to snimi.
Pesma je automatski doživela veliki uspeh, a posle toga snimaju i LP ploču sa koje se i dan-danas pevaju neke pesme.
Na toj ploči su pesme Nadjije, Buket belih hrizantema, Kapetan Leši... „”
-------------------------------------------------
S druge strane,šiptarski čobančići su međusobno dokazivali hrabrost tako što bi posedali u krug, stavili levu ruku na zemlju a desnom zabadali nož između svoje i ruke onoga pored sebe... 5 ruku, 5 noževa..sve to, uz pevanje... Šote, mori Šote... mnogo pre 1970... Znači srpski tekst ne sumnjam da je napisan 1970, ali sama Šota je albanski folklor!Odgovor zašto je neko uopšte imao potrebe da snimi tu „narodno-novokomponovanu-šotu” verovatno leži u partijskom dodvoravanju i „raspirivanju” bratstva i jedinstva u to vreme.Zar smo malo puta skakali sebi u stomak zarad „viših ideja” a našu štetu??
U tekstu Radovana Tomaševića „Azem Bejta po drugi put među Srbima” objavljenog u istorijskom časopisu „Srpsko nasleđe” pominje se Šota ili Ćerime Halil Galica, kako joj je pravo ime, kao prva Bejtova žena i ratna drugarica, arnautska amazonka, koja se oblačila kao muškarac i ratovala pod muškim imenom Ćerim ili Kerim. U istom tekstu se navodi i da je 14. jula 1924. godine, uoči Bajrama, Bejta ranjen u okršaju sa srpskim vlastima, ali da ga je iz obruča izvukla upravo Šota. Bejta ili drenički „mali car”, kako se u tekstu navodi, umro je u bekstvu, a telo mu je bačeno u duboku jamu kraj sela Prčeva, dok je Šota nastavila da predvodi odmetnike.
Čedomir Antić, istoričar, kaže da za Azema Bejta i njegovu ženu Šotu zna da su bili vođe albanskog pokreta „kačaci” i organizovali ustanak na Kosovu i Metohiji koji je trajao tri godine.
- Iako je u ratu protiv Austrougarske bio čak i odlikovan, on je posle 1918. godine na teritoriji Kosova i Metohije podigao ustanak protiv Kraljevine Jugoslavije, i tom prilikom poginuo. Istorija kaže da je Šota nastavila da vodi ustanak- kaže Antić, dodajući da je najpoznatija albanska opera upravo „Šota Galica”.
|
