|
Citat:У Салону Народног музеја Зрењанин у среду, 18. јануара 2023. године, у 19 часова биће одржано предавање „Међуратна архитектура Великог Бечкерека“. Предавач је Бојан Којичић, дипломирани историчар уметности, а предавање реализује Друштво архитеката Зрењанин у сарадњи са Народним музејом Зрењанин.
На предавању ће бити представљен резултат вишегодишнег истраживања Весне Каравиде и Бојана Којичића, историчара уметности Завода за заштиту споменика културе Зрењанин, на тему међуратне архитектуре Зрењанина (у периоду од 1920. до 1940). Биће приказани изведени и неизведени пројекти наших познатих, мање познатих и до сада потпуно непознатих аутора који су оставили свој траг на међуратну архитектуру Зрењанина пројектујући зграде јавне намене и породичне куће (виле).
У последње време у фокусу историчара архитектуре Завода за заштиту споменика културе Зрењанин је истраживање међуратне архитектуре у Зрењанину која је била недовољно заступљена у стручној историографији. До сада су проучени опуси познатих српских архитеката чија дела данас чине вредан део градитељског наслеђа Зрењанина (Драгиша Брашован, Ђорђе Табаковић, и мање познати – браћа Томић), али и пројектаната локалног делокруга (Велислав Николић, Паја Нинков), као и зидарских мајстора (Јанош Пањи, Михаљ Матерн, Јосиф Вајтершан) који су пројектовали стамбене куће и изводили грађевинске радове.
Док су зидарски мајстори били из Великог Бечкерека, грађевински инжењери и архитекте су углавном долазили из других, већих средина. Неки од њих остајали су привремено, онолико колико им је трајао ангажман, други су се, бавећи се својом струком, често у звању државних чиновника, трајно настањивали у граду. Табаковић је често долазио у Зрењанин да прати радове на изградњи објеката које је он пројектовао (чак седам реализованих пројеката: Дечји дом, Зграда Јавне берзе рада итд), Брашован је боравио у Зрењанину као градски и жупанијски архитекта у периоду од маја 1919. до септембра 1920. године (Палата српске задружне банке, Кућа Славка Жупанског, Соколски дом, вила градоначелника Перишића), а Велислав Николић дошао је из Загреба као млади архитекта и остао у Зрењанину у државној служби до 1951. године, када се враћа у родни град (Зграда основне школе ,,Витешки краљ Александар ујединитељ“, доградња крила зграде Гимназије). Геометар Паја Нинков који је дошао у исто време кад и Брашован, одмах након завршетка Првог светског рата, остао је у Зрењанину до краја живота.
Тридесетих година 20. века Велики Бечкерек, касније Петровград, поред Новог Сада, град је у Војводини са највише изграђених грађевина у духу модерне архитектуре.
https://muzejzrenjanin.org.rs/sr/meduratna-arhitektura-velikog-beckereka/
|
