Književnost-pomoć

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sirius
nisam nista bacio, uradjeno sve kako treba ( cak dobro skinuo i onu zastitu ), to nije sporno vec ono - sta ce meni to ? Mislim za sta mi konkretno posluzi. Elem, iskustvo je sledece - mogu se podatci odstampati na citacu u banci ako ti trebaju za nesto ali je posle problem sto te podatke ne priznaju dok ih ne overis u sudu !? Znaci, opet papir i pecat, zalud informatika kada je ne priznaju.
easy
I meni je logicno da ce u MUP meni eventualno promeniti podatke zbog promene adrese, necu ja to raditi sam sebi. Zalicilo mi da je neko razmisljao u pravcu da ako elektronski trazim nekakav dokument na nekakav nedefinisani nacin izvrsim licnu identifikaciju ubacivanjem kartice !? Ne znam. U svakom slucaju smo jos previse daleko od varijante elektronske komunikacije na takvom nivou. MUP i Opstinske uprave kao da ne govore pa zato jos nosamo papire izmedju jednih i drugih.
A, da, setih se, kada sam preuzimao LK nema nista dok ne stavim kaziprst na citac u MUP-u. Identifikuju me preko otiska prsta a mogu liciti na sta god hocu. Kako bi neko umesto mene promenio podatke u MUP dok ne isplazi prst gde treba :-)

I dalje mi bas nejasno, isto kao i ono sto mi na uputstvu objasnjenje i na engleskom jeziku. Tek to ne shvatam kome je to potrebno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

easy ::Khm.
Meni, kada sam menjao adresu, nisu tražili USERNAME a kamo li PASSWORD.
Da bi se menjali podaci na bio-LK, treba otići u MUP, a tamo (eto, promenio sam prebivalište, pa mi verujte na reč) niko vam ne traži ni PIN ni PWD. Samo ubace karticu u čitač/pisač i promene vam adresu.
Upravo zato ni mi jasno šta će meni PIN na LK, kada mi svaka stanica MUP-a može promeniti podatke bez da me pita za PIN, PWD ili UNAME?

Pandurima to i ne treba, zato ti nisu tražili. A kad nama može da zatreba? Ne znam, rekli su da će nam aktivirati opciju kad za to dođe vreme...Valjda kad uđemo u Evropu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::... rekli su da će nam aktivirati opciju kad za to dođe vreme...Valjda kad uđemo u Evropu...

Dobio sam to i ja, pročitao i odložio do vemena kada bude moglo da se koristi (ako mi uopšte zatreba).
Mislim da je reč o mogućnosti korišćenja takozvanog "elektronskog potpisa".
Ali to nije još primenljivo, jer nemamo Zakon o elektronskom potpisu. A ka'će Đekna da umre...?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

padobranac75 ::Sirius ::... rekli su da će nam aktivirati opciju kad za to dođe vreme...Valjda kad uđemo u Evropu...

Dobio sam to i ja, pročitao i odložio do vemena kada bude moglo da se koristi (ako mi uopšte zatreba).
Mislim da je reč o mogućnosti korišćenja takozvanog "elektronskog potpisa".
Ali to nije još primenljivo, jer nemamo Zakon o elektronskom potpisu. A ka'će Đekna da umre...?

Imamo... Donet je 2004... Ali ničemu ne služi, bar po meni, ili za mene.
Tekst Zakona: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo mali broj institucija i organizacija u zemlji su umrežene pa građani i dalje glume poštare između dotičnih. Čemu služi Username i Password ako je LK bez RFID čipa? Elektronski potpis još dugo neće biti u upotrebi jer ni većina državnih institucija i organizacija "ne priznaje" korišćenje istog.

• 1Ovo se svidja korisniku: LonelyWolf
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ae opet da se nakašljem...
Sa RFID čipom nemaš potrebe za Username i Password.
(odosmo daleko od bjesede...)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::zixo ::Uh sta reci. Gosn Siriuse mogli bi i predsednicima da pisete govore i besede. Jos ako je sve ovo direktno iz glave...

Govor ili pisanje ''iz glave'' se u retorici zove ''ex tempore''. Naravno da je ''iz glave'', ja drugačije nikad i ne radim. Sednem pred komp (ako treba da se piše) i eto teksta. A za govor uživo - još lakše...

Inače, na takmičenjima i pripremama besednika to je redovan postupak: besednik pristupi, izvuče temu i posle dve-tri sekunde počinje da govori...Kao inače u životu što biva. Neko te nešto pita i ti razmisliš i odgovoriš. Mnogo beseda u toku dana izgovorimo a da nismo toga ni svesni. Standardi za takmičenja su tri minuta. Imam iskusne polaznike u studiju govora koji govore kao da imaju sat u mozgu: na kraju trećeg minuta poentiraju temu ...Milina slušati. Na početku je svima teško; posle pola minuta stanu i ne znaju šta više da kažu, a da ih pustiš da razgovaraju o temi međusobno, ne bi usta zatvarali.

Ova dva teksta nisam merio, ali ako su dužine jedne šlajfne A/4, onda se oni čitaju (i govore) u dužini od dva do tri minuta, tako da je i tu standard ispunjen.

Žile, dao si mi ideju, mogli bismo ovde da otvorimo virtuelnu besedničku školu...

Evo ja se DOBROVOLJNO prijavljujem za clana vaseg Studija za Govor.
Gde i kome se mogu javiti da pohadjam i aktivno ucestvujem u javnom govoru tj besednistvu?
Zaista bi voleo da postoji neki klub u kojem se razvijaju retoricke vestine. Gde se izvlace ceduljice da govoris o nekoj temi, ali i gde se pripermaju odredjene besede koje potom usmeno izgovaras. I to sve da bude u jednoj vrsti PRIJATELJSKE atmosfere gde se s pocetka tolerisu greske, daje podrska, gde svi navijaju da uspes. Gde kasnije medjusobno jedan drugom dajemo ocene, zamerke, pohvale. Tu se stvaraju i snazna prijateljstva, kuju planovi za buducost..
To bi recimo bilo za mene izvanredno. Da razvijem jednu vrstu neosetljivosti od publike koja u mene zuri, koja slusa svaku moju rec. Da razvije moje samopouzdanje. A to se stice ponavljanjem ponavljanjem ....
Jer talenat nije odlucujuci da bi covek postao dobar retoricar. Retorika se vezba poput misica. Sto vise imas javnih govora to si bolji retoricar i besednik.

• 1Ovo se svidja korisniku: IronWill
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Приликом рада у студију говора примењивао сам комбиновану методологију. О чему је реч? Постоји, као што знате, основна методологија одељењске наставе. Она се учи не само у специјализованим школама (учитељска школа и факултет) већ и на специјалистичким студијама приликом припреме државних испита за стални рад у просвети. То је , дакле, рад у одељењу и има више фаза и облика ( појединац, мање или веће групе, цело одељење) , но да вас тиме не давим. То је класична настава где у оквиру својих законских обавеза и овлашћења професор организује рад, онолико колико је посвећен и талентован (знање се, наравно, подразумева). Ако успем да то упоредим са радом командира одељења на занимању, то би онда било то.

У студију говора (и са другим таквим групама) примењује се методика која се прилагођава талентованим полазницима - онима који ''пречицом'' , дакле брже, схватају и прихватају знања, па се мање губи време него на класичном часу.

Како то теби може помоћи?

Мораш да имаш ''спаринг партнера'' . Једног или више њих. Направите цедуљице са најразличитијим могућим темама (за почетак - релативно лаким: какав је мој град, моје најлепше летовање, и сл. таквим темама где се укупна слика сагледа релативно лако, а речи ''саме навиру''). Цедуљице се извлаче случајним избором. Саговорник (спаринг - партнер, секундант, помоћник) држи испред себе сат који ти не треба да видиш, као што ни он не треба да нападно гледа сваки час у њега. Временска одредница су три минута. Дакле, мораш да то што имаш да кажеш изговориш за три минута. То на почетку изгледа безазлено и недовољно (често се питају - како за само три минута да испричам какво ми је, нпр. било детињство?), међутим: често се код почетника догађа да после првог минута стану и не знају како даље (''ни да бекну''). Зашто три минута? Зато што се психолошки најлакше контролишу и прате, па се тако говорник истренира да ''препозна'' тај временски интервал и према њему се равна. Исто тако, после дуже вежбе, он може да ''осети'' да ли је говорио два или четири минута. Мени се, по правилу догађа, да беседу промашим за две или три секунде, ретко изнад десет. До тога, наравно, треба доћи.

Аристотел је говорио: пази пред ким причаш, шта причаш и како причаш. У та три постулата смештени су цели докторати...

Ајд сад ти питај даље, да знам шта је јасно а шта не, па да наставимо...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ODLICNO!!!
E upravo ti ja sada poslah poruku pre 1 minut ....
Mene zanima da li u Beogradu postoji neka organizacija, grupa, skola ili sl koja neguje Besednistvo. Gde su kljucne tacke
1. Pomaganje ljudima da nauce osnovna pravila i tehnike koje su neophodne u besednistvu i retorickim vestinama
2. Gde se akcenat baca na PRAKTICAN razvoj samokontrole, koncentracije i samopouzdanja u uslovima javnog govora pred ostalim polaznicima.Nesto poput majstora zdravice ili tog vaseg studija govora sl...
Da li tako nesto postoji?
Dakle gde nije osnovni imperativ da polaznik skole mora da bude student specijalne grupe fakulteta (pravni, uciteljski) nego lice iz gradjanstva, obican covek koji hoce da razvije komunikacione vestine i da ih unapredi.
Bilo bi sjajno da organizujemo jednu grupu iskusnih besednika sa foruma koji su iz Bgd, koji znaju materiju, da se upoznamo. Nacicu ja prostorije u centru grada gde bi se nadmetali, a ja pored vas ucio u unapredjivao!!!
I dali ima adekvatna literatura koju bi mi preporucio kod samousavrsavanja, mada ja dajem ogromnu prednost ucenju u grupi i govoru kao na mitingu To jaca samopouzdanje, a kada to imas otvoren ti je put i za ostale elemente vazne u retorici. Sve tece savrseno i konzistentno, kao reka

• 1Ovo se svidja korisniku: IronWill
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ево ти списка тема које сам задао на недавном семинару у једној телевизији. Семинар је био организован за новинаре - почетнике, па су тако теме и биране.

Услови су били: изаберу тему, размисле неколико секунди (као у нормалном, дневном разговору), не правећи писани концепт, и онда почну. Идеално је да то ураде за три минута.

Упутство (нека врста прве помоћи):

Свака тема се може:
1. Доказати
2. Довести у сумњу
3. Оспорити

На први поглед мораш одмах да се одлучиш да ли ћеш се сагласити са насловом теме и у том смислу (афирмативно) кренути у доказивње теме као да си њен аутор. Не смеш да претерујеш у похвалама или да се сваки час понављаш (да, то је несумњиво тачно, добро је да се држимо ове максиме, итд).

Ако мислиш да доведеш у сумњу неку тему, онда мораш одмах да видиш који су елементи у њој доминантни, а да при том не преувеличаш негативне особине теме. На тај начин остављамо могућност слушаоцу да оде замишљен, упитан из просторије и да настави да разимишља о томе што је чуо.

Можеш, на крају крајева и да ''обориш'', односно оспориш тему. За то мораш да имаш ''јаче'' аргументе, сређеније мисли и паметније тезе него што су оне које та тема нуди.

Ево, уосталом тема, па ти процени с којом си сагласан (и како ћеш се у томе сагласити ), коју би оспорио (у којим деловима) и с којом се не слажеш (и зашто).


1. Искушење мења карактер

2. Не учи рибу да плива

3. Штеди време

4. Пожури полако

5. Искуство поучава

6. Искуство је школа будалама

7. Не ко - већ шта

8. Слика је нема песма

9. Говор је слика душе

10. Не веруј изгледу


Као што видиш, неке теме директно се потиру или доводе у сумњу. На теби је да то откријеш. И изговориш, наравно!


Најважнија и најбоља поштапалица и помоћ за говорника су размишљање и паузе! Не говори оно што не мислиш, а мисли о ономе што говориш.