BAE Systems CV-21

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nesto novo sto je BAE smislio i sada cekaju reakcije sa potencijalnih trzista. Vec je spomenut na sajmu u Maleziji i reakcije su kazu pozitivne. Ciljaju da naprave nesto sto je dovoljno zasticeno i mobilno a nema veliku tezinu kao verzije CV-90. Naoruzanje bi ukljucivalo bilo sta do kalibra 40 mm. Bice predstavljen demonstrator.

Tezina 15-17 tona
Sirina 2,7 m
Max brzina 80 km/h
Amfibija
Rampa pozadi
Posada 3 + 1 vojnik

http://www.defensenews.com/article/20120509/DEFREG.....ionstories

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo ga unapređen M-80. Tako su nekako zamislili da bi trebao biti M-80 samo što balkanci uvek stanu na sredini puta... Pa umesto od aluminija napravili čeličnu konstrukciju sa tankim limom koja je imala amfibijska svojstva samo kad je vozilo bilo prazno, bez putnika, sa lakim naoružanjem i bez municije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

jazbar ::...Pa umesto od aluminija napravili čeličnu konstrukciju sa tankim limom...

Oklopna zastita M-80/80A je uporediva sa vozilima iz istog vremenskog perioda (AMX-10P, BMP-1/2, osnovni Bradley). Jedino je Marder nesto bolji. Tek kasnije sa pojavom A2 verzije Bradley-a, A3 Mardera, BMP-3 i Warrior-a sa dodatnim oklopom dolazi do drasticne razlike u oklopnoj zastiti.

Sto se tice celik/Al price opet iz te generacije samo je Bradley i AMX-10P su Al osnove, BMP-1/2 i Marder su celicni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije bila moja poanta u oklopu i u uspoređivanju sa tadašnjim kontrapantima nego više u vezi amfibijskih svojstava i u uspoređivanju sa CV-21. M-80 je trebao biti oklopljeno vozilo amfibijskih svojstava i na kraju nije bio ni operativno amfibijsko vozilo ni solidno oklopljeno vozilo.

Problem u vezi AL oklopa je bio u nedorasloj tehnologiji i mašinskoj opremljenosti SFRJ. Kao prvo nisu imali razvijenu serijsku tehniku varenja AL, kao drugo nisu imali dovoljno velikih presa pod kojima AL ploća restrukturiranjem molekula postaje dovoljno tvrda. A možda ni metalurškog znanja u legiranju AL u odgovarajuće AL-slitine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ SOKO i "aluminijski kombinat" iz mostara su imali i prese a i dovoljno su bili tehnoloski potkovani za svaku mogucu leguru za Al

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@jazbar
koliko ja znam, radilo se u ogromnoj seriji i cilj je bila što niža cena BVP-a, a Al legura to ne bi omogućila. Samo, to ovde nije predmet rasprave već vozilo poteklo iz serije CV-101.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1199 ::^ SOKO i "aluminijski kombinat" iz mostara su imali i prese a i dovoljno su bili tehnoloski potkovani za svaku mogucu leguru za Al
Nije svaka presa prava presa!

Dopuna: 14 Maj 2012 4:42

aramis s ::@jazbar
koliko ja znam, radilo se u ogromnoj seriji i cilj je bila što niža cena BVP-a, a Al legura to ne bi omogućila. Samo, to ovde nije predmet rasprave već vozilo poteklo iz serije CV-101.
U to vreme cena AL nije predstavljala baš nikakav utjecajan trošak. Da su imali odgovarajuću tehnologiju sigurno bi izrađivali M-80 od AL kako je bilo i predviđeno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@jazbar
Nemoj da zaboraviš da je osamdesetih Ei Niš proizvodio Honeywell kompjutere kada su ih pravili još samo u GB Teško mi je poverovati da nismo bili u stanju usvojiti tehnologiju zavarivanja Al. Uostalom Al oklop je razvijen za pilotski prostor Jastreba, ali nije zaživeo.
Ako me sećanje služi, već osamdesetih se na VTI već radilo na čeličnim pločama spolja otvrdnutim, a unutra žilavim. Koliko god da je bilo para, za seriju od preko hiljadu vozila cena je bila izuzetni faktor, pogotovu ako se uzme u obzir da je to period stabilizacije privrede.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa varili su Aluminij kako da nisu, ali ne veliko serijski, nego ručno male serije aviona i drugih stvari, dok bi za izradu tako brojnih BOV trebali posebnu automatsku "robotsku" varilnu liniju koja je tada bila izuzetno skupa ako ne i nedostižna za nezapadne države. Ako bi ručno varili AL opstoječim aparatima trebalo bi im maltene 10 godina da dovrše posao.

Citat:Aluminum futures contracts declined 537 dollars or 20.79 percent during the last 12 months. From 1989 until 2012 Aluminum futures prices averaged 1756.02 dollars reaching an historical high of 3354.00 dollars in July of 2008 and a record low of 1040.50 dollars in November of 1993. This page includes: Aluminum historical data chart and news. Aluminum is a lightweight, corrosion resistant metal used mainly in aerospace applications, as a construction material, in packaging, automobiles and railroad cars. Resources of bauxites, the raw material for aluminum are only located in seven areas: Western and Central Africa (mostly, Guinea), South America (Brazil, Venezuela, Suriname), the Caribbean (Jamaica), Oceania and Southern Asia (Australia, India), China, the Mediterranean (Greece, Turkey) and the Urals (Russia). Aluminum futures and options contracts provide price transparency to the U.S. aluminum market, valued at about $35 billion per year in products and exports.

Ako je bila tada tona AL oko 1.200 $ to znači da cena AL po vozilu (oko 10 tona oklopa) košta samo 12.000 $. Pa nema baš velikog znaćaja ako je zbog AL materiala vozilo skuplje samo za 10.000 $ od čeličnog (pretpostavljam da bi čelik koštao oko 2.000 $)?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je cena materijala, sam proces varenja, obradjivanja i doradjivanja Al je znatno skuplji od celika. Kada su Ameri uvodili M113 u upotrebu eksperimentalna "celicna" verzija je bila ~30% jeftinija, ali zato ~10% teza i sa marginalno losijom balistickom zastitom (Al je elasticniji pa je proporcionalno manja debljina potrebna da se ne javljaju opiljci na zadnjoj strani pri udaru projektila*).
*M113 ima 38mm bokove koji su po teoriji efikasnosti te vrste aluminijuma ekvivalent 13.3mm celika (0.35 kojeficijent). Medjutim zbog vece elasticnosti sve to funkcionise kao ~15mm (odnosno ~10% vise) celika kada se gleda i prevencija stvaranja opiljaka pri udaru.