Strong Europe Tank Challenge

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

HrcAk47 ::M-84 se po borbenoj sposobnosti a i zaštiti jako lepo meri sa Leopardom 2A4 ranijih serija (većina hladnoratovske produkcije). Po SUV je i dalje bolji od T-72B3. Ali dobro, ne znači to ništa forumskim razumevačima materije.
T-72B3 ima termoviziju a to je velika prednost u SUVu. Čim ima magle, a to je večina dana ujutro u godini, moš se slikat.

• 3Ovo se svidja korisnicima: YugoSlav, dac, jazbar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Идем у офф, али ево једног поређења термовизије и дневне оптике на Т-64
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

HrcAk47 ::Kad se povuče crta - hladnoratovska ideja tenka kao protivtenkovskog oružja je u potpunosti pojela govno, jer se u tekućem sukobu desila svega desetak puta (da je vizualno zabeleženo) za tri pune godine. Sovjetska ideja tenka kao sredstva za neposrednu vatrenu podršku sa TF granatama se je iskazala za validnu, ali može to bolje.
Та идеја вуче корене још из Другог светског рата, кад смо имали Пантере и Тигрове са топовима прилагођеним ПТ улози.
Са друге стране су били совјетски тенкови који су увек имали топ прилагођенији тренутној гранати. Увек су бирали топ који је бољу разорну гранату од пробојности.
Почев од Т-34/76, преко Т-34/85, па до ЈС-2 са 122мм топом. Сви су имали могућност да поставе топ мањег калибра а боље пробојности (57мм, 100мм), али су бирали онај са бољом разорном гранатом.

• 3Ovo se svidja korisnicima: HrcAk47, sremac983, pein
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::...Увек су бирали топ који је бољу разорну гранату од пробојности.
Почев од Т-34/76, преко Т-34/85, па до ЈС-2 са 122мм топом. Сви су имали могућност да поставе топ мањег калибра а боље пробојности (57мм, 100мм), али су бирали онај са бољом разорном гранатом.
Ne.
76mm je odabran (umesto 45mm) zbog PO mogucnosti, kada je to reseno 57mm nije jos ni postojao.
57mm je proban, ali 1941. je bio veliki problem sa proizvodnjom tog topa, a 76mm je bio adekvatan.
Kada je doslo vreme da se povecava kalibar 85mm je pobedio 76mm visokih performansi i 57mm zbog bolje probojnosti, iako je TF 76mm bila bolja od T 85mm (nije postojala TF 85mm, samo trenutna, sa eksplozivnim punjenjem manjim od TF 76mm).
Takodje, cinjenica da je postojala proizvodnja 85mm cevi i municije za PA top, a da je proizvodnja 76mm visokih performansi zahtevala obnavljanje proizvodnje cevi i novu proizvodnju municije (cev je bila od 76mm PA topa, a municija je iako bazirana na 76mm PA topu imala povecano barutno punjenje).
Sto se tice 100mm vs 122mm, 100mm top i jos vaznije municija za isti nije bila ni priblizno spremna za masovnu proizvodnju*. Dalje, u praksi je 122mm imao bolje performanse protiv oklopa, sve do posle rata i uvodjenja BR-412D municije za 100mm. Takodje, uprkos popularnim mitovima, 100mm top nije u IS-2 davao nikakve prednosti u brzini gadjanja, a jedva je povecavao kolicinu municije (29 vs 28 metaka). Znaci da je izbor bio jasan.
I posle 2.s.r. povecanje kalibra je bilo vodjeno pre svega PO performansama (i jednostavnoscu proizvodnje u slucaju 100mm D-54 vs 115mm).

Na zapadu preorjentacija tenka kao necega sto treba da se prvenstveno bori protiv tenkova pocinje '70ih, kada je zbog povecanja kalibra kolicina municije spala sa ~60 na ~40 metaka u BK tenka. Tada je promenjena doktrina i tenk je postao pre svega PO orudje**, a BVP je sa svojim automatskim topom trebao da se bori sa pesadijom. Takodje, da bi se pokrila razlika brigadni/divizijski artiljerijski park je znatno ojacan, sa prethodne mesavine 105mm i 155mm na cisto 155mm.
U korist te ideje, tenka kao PO orudja je bilo i to sto su Sovjeti konstantno smanjivali kolicinu pesadije u svojim formacijama.
Naravno, nista ne smeta da uz promenu doktrine ubacis vise TF u BK bilo kog zapadnog tenka i "mirna Bosna".
Napisao sam pre verovatno vise od 10 godina da su svi sadasnji tenkovi adekvatni ali i dobrim delom zastareli, jer su relikti jednog sukoba i razmisljanja koji se verovatno nece ponoviti.

*To je usporilo i uvodjenje SU-100, pa je pravljen u medjuvremenu SU-85M, sasija SU-100 sa 85mm topom.
** BK je promenjen i na ostalim tenkovima, pre sredine '70ih M60A1 je imao nosio u BK ~25 HEP/HESH, ~20 kumulativnih*** i ~18 potkalibarnih. Nakon sredine '70ih odnos je promenjen na ~15 HEP/HESH, ~18 kumulativnih*** i ~30 potkalibarnih.

*** po fragmentacinom efektu 105mm kumulativna je bila bliska 90mm TF, pa se smatralo da je protiv pesadije na otvorenom ista adekvatna. HEP/HESH je nadopunjavala kumulativnu u slucaju dejstva protiv gradjevina/fortifikacija itd, gde se u testovima pokazala efikasnijom od TF.
Takodje ne treba zaboraviti da je i Jugoslavija, iako se drzala "sovjetske" skole i tenka kao univerzalnog orudja kod tenka Vihor, zbog racionalizacije BK planirala odustajanje od TF u korist multifunkcionalne kumulativne sa sekundarnim parcadnim efektom.

Citat:Та идеја вуче корене још из Другог светског рата, кад смо имали Пантере и Тигрове са топовима прилагођеним ПТ улози.
Topovi generalno gledano nisu bili "prilagodjeni PT ulozi".
Kod Tigra je trazena veca mogucnost i pancirne i TF granate u odnosu na 75mm, odabran je postojeci top (88mm) koji je to ispunjavao.

Kod Pantera se smatralo da je 75mm TF dovoljno efikasna za srednji tenk, a povecanje PO performansi je smatrano dobrodoslim u skladu se sovjetskom tendencijom povecanja oklopa (vec pocetkom 1942. su proizvodjeni KV tenkovi sa 105mm oklopa na trupu i ~120-130mm na kupoli sto se smatralo da je na gornjoj granici mogucnosti upravo uvedenog 75mm D/48 topa).
Uprkos tome i Tigar i Panter su najcesce nosili u BK ~1:1 TF i pancirnu, (kao i ostali nemacki tenkovi), sto jesno govori da je namena u doktrini i dalje bila "balansirana".