offline
- sremac983
- Legendarni građanin
- Neimar i savremeni farmer.
- Pridružio: 24 Nov 2010
- Poruke: 11667
- Gde živiš: U sremu voljenome...
|
АМХ50Б 120 САУМУР музеју тенкова, Француска
АМХ 50 је био главни борбени тенк Француза развијан одмах после другог светског рата. Замишљен је као микс средњег и тешког тенка из кога је и настала реч главни борбени тенк, у који је интегрисани и развијен много напредних функција. Међутим рад на овом тенку отказан је због политичких али и економских разлога, а и услед кашњења на самом пројекту (највероватније због немогућности израде одређених компоненти које су у то време, па слободно могу рећи биле испред свог времена).
РАЗВОЈ тенка:
М4
Одмах после завршетка Другог светског рата француска армија није поседовала ни један модеран тенк са тешким оклопом и наоружањем. Почео је развој на тенку АРЛ 44, међутим овај тенк осим моћног топа од 90мм, није се могао назвати модерним, због застарелог вешања. Због тога француска влада расписује конкурс за стварање концепта модерног тенка. Исте године АМХ компанија (Atelier de Construction d'Issy-les-Moulineaux) презентовала је концепт 141, а модел који је требао да се производи АМХ М4, наоружан са моћним 90мм топом Шнајдер (компанија позната по изузетним топовима на преласку са 19 на 20 век, па све до после завршетка Првог светског рата).
M4 прототип доста је подсећао на немачког Краљевског тигра, поготово купола која је направљена из делова и заварена попут Круповен куполе КТ. Међутим жеља француза је била да се направи тенк око 30 тона тежине, чиме је жртвована оклопна заштита тенка. Тако да је са чела имао заштиту од 30мм челика, са страна свега 20мм. Једино заједничко са КТ било је било торзионо вешање и осам точкова са сваке стране. АМХ компанија покушала је да развије своје вешање, међутим убрзо су одустали јер су имали доста потешкоћа, стога су једноставно копирали вешање које су имали немачки тенкови Тигар 1 и 2 и Пантер. Које је било изузетно напредно за Други светски рат, па слободно могу рећи и после рата. Овај начин ослањања потпорних точкова давало је изузетну стабилност тенка током преласка преко неравнина. Једини проблем је било у скраћеном веку трајања гусеница услед асиметричног пртиска истих тих точкова на гусенице.
Наручена су два прототипа М4 тенка. Међутим Армија је убрзо поднела примедбу на веома слабу заштиту тенка. АМХ јереаговао повећавањем заштите тенка, међутим арија је и даље тражила тенк од 30 тона тежине, стога је направљена револуционарна осцилујућа купола, тазвијена од страна ФАМХ компаније. Нови прототим, добија и ново име АМХ 50, због повећања масе која је износила нешто преко 50 тона, а број означава циљну групу тешких тенкова од преко 50 тона, а први примерак испоручен је на тестирање 1949 године масе 53,7 тона.
АМХ 50 прототип 1949
Већ у зиму 1950. године топ од 90мм, замењен је са топом од 100мм, конструисан од стране Arsenal de Tarbes. Други прототип АМХ 50 се разликовао д првог по нешто измењеној куполи. Циљ француза је био да се направи главни борбени тенк, који пада у групу тешких тенкова, са карактеристикама медијума. Међутим армија је тражила још покретљивији тенк, тако да мајбахов ХЛ295 од 850 кс модификован и направљена је његова верзија од 1200кс снага. Мотор је међутим имао великих проблема услед прегревања, па се одустало од тог мотора, у корист ХЛ295. . Брзина тенка је била невеорватних 51 км, иако тешки тенк, био је поктретљив попут медиум тенкова, па чак и покретљивији. Та два прототипа тестирана су између 1950-52 године.
Тестирање АМХ 50 100 1950.
Паралелно са АМХ М4 развијан је и лаки ловац на тенкове, међутим међутим ни један прототип никада није направљен.
АМХ 50 120
Други пројекат АМХ 50 почео је Августу 1951 године. 10 предсеријских возила било је наручено од државног оружарског завода, први је био испоручен 1953 године. на овај тенк био је уграђен топ од 120мм, као одговор на совјетске ИС3 и Т10 тенкове. Како би се уградио овај моћан топ од 120мм, направљена је и огромна осцилујућа купола за њега. Такође је оклоп повећан.
АМХ 50 120 1952 године
Између 1954-1955 године, тенку је повећана тежина на 64 тоне, и назван је АМХ 50 боље оклопљен. Купола је редизајнирана, а оклоп на телу тенка је пјачан. Међутим током тестова утврдило се да је торзионо вешање веома слабо за оволику тежину тенка, и било је сколоно честим отказима, покушало се са појачавеањем вешања меутим оно је идање било слабо, па је тенк отишао на нови редизајн. После овога редизајна смањена му је тежина на 57,8 тона. Добио је име АМХ 50 Смањени. Такође је и купола редизајнирана са називом Купола АМХ тип Д. Жељени мотор од 1200 кс и даље је имао огромних проблема приликом експлоатације, стога су позвани 1955. године немачки конструктори мајбахових мотора у помоћ, како би решили овај проблем. Направљен је нови Мајбах мотор од 1000 кс, много издржљивији, од претходника. Тако да је напокон француска армија била задовољена, јер је тенк коначно могао да развије брзину од 65 км/ч. Што је у то време представљало огромну брзину за тенк...па чак и за данашње савремене тенкове. На крају је свега 5 прототипова направљено.
Шар Лорејн
Током развоја АМх 50 схватило се да ће тај тенк бити претежак, па је паралелно са њим рађен развој средњег тенка, на потпуно истој бази као и АМХ 50, 1952 почиње његов развој. Прототип је био развијен од стране Лорејн компаније, па отуда и назив Чар Лорејн. такође је била уграђена осцилујућа купола, са топом од 100мм, међутим како би био медијум тенк, оклоп на трупу тенка је ослабљен. Такође су уграђена, са сваке стране по 5 потпорних точкова ( точкови имају гуме на надувавање). Тежина тенка је била 37 тона. максимална брзина тенка била је нешто преко 60 км/ч, са 4 члана посаде. пројекат је напуштен крајем 1953 године.
Шар Лорејн испред фабрике лорејн 1953.
СОМУА СМ
Четврти пројекат тенка радила је фабрика Сомуа. Тенк је назван Шар Сомуа СМ, а био је директни конкурент АМХ програму. За разлику од АМХ програма, овај тенк је био одмах замишљен као тешки тенк, опет подсећајући по изгледу на немачког Краљевског Тигра. рад на првом прототипу почео је 1946 године, да би тај исти био испоручен 1951. Међути армија је вршила огроман притисак на Сомуа компанију, како би оба тенка Сомуа См и АМХ делили што више делова. Тако да је уследио редизајн тенка, кој ије доста подсећао на АМХ 50, мада се лако могу уочити и разлике. Једна од битних разлика је било у начину вешања. Точкови су постављени један иза другог, а не попут немачког решења, прихваћеног на АМХ, да се преклапају у два реда. Такође уочава се и битна разлика на предњој косој плочи, која доста подсећа на плочу Краљевског тигра.
Сомуа СМ на презентацији аз Армију 1953.
Тестирање је вршено у Јуну и Јулу 1953, а убрзо после тога овај пројекат је једноставно одбачен у след много недостатака.
Кратак опис
Пошто је направљено свега 5 примерака прототипова овог тенка, није могуће урадити детаљну анализу овог изузетног пројекта од ког се одустало услед великог притиска САД на француску.
Тенк је тежио око 55 тона, а сам пројекат АМХ 50 је био уједно и најтежи пројекат оклопног борбеног возила француске, са осцилијућом куполом. Дизајн осцилујуће куполе веома еј интересантан, јер се купола, за разлику од класичних тенковскух купола, састоји из два дела, горњег и доњег, повезаних са заврњима или шаркама. Топ је био уграњен у горњи део ове куполе. Хоризонтално покретање топа је било конвенционално, уз помоћ траверзни. Међутим вертикално померање, елевација топа, рађеан је померањем комплетног горњег дела куполе, преко шарке (болцна), док је доњи део остајао не помичан. Овакво померање куполи има две предности. Прво, предност је у мањој куполи јер није потребан додатни простор како би се омогућило померање топа, са огромним затварачем, јер је у овом случају топ причвршћен за горњи део куполе. Друго, инсталиран је ауто-пуњач са који је храњен са оквиром од неколико граната, што је омогућавало веома велику прзину паљбе, све док је оквир напуњен.
Поузданост ауто-пуњача била је изузетна уколико је било реч о гранатама од 90мм и 100мм. Проблем је настао са увођењем гранате од 120 мм, када је долазило до честих отказивања ауто-пуњача током експлоатације, а све услед повећане тежине саме гранате. Овај тип куполе је био веома напредан стога су га американци у неколико својих пројеката и копирали (т87 и Т5 , међутим само су французи успели да напаве оперативну куполи и цео систем. Овима то није пошло за руком.
труп је био опремљен са торзионим вешањем, које је давало изузетну покретљивост и стабилност тенку ван путева. труп и вешање је једноставно било модификовано вешање са Тигрова 2 и пантера које је француска војска користила одмах по завршетку рата. Француски инжењери у први мах нису били свесни зашто су немци користили велике точкове и преклапање точкова на својим тенковима. Међутим после дужег испитивања утврђено је било да су немци преклапали точкове јер нису могли да развију довољно чврсту гуму која је долазила преко тих точкова и која би била у могућности да носи изузетно тешке тенкове попут Тигра 1 и 2. Развијена је довољно чврста гума, па су французи једноставно задржали преклапање точкова, али су исте смањили. Смањивањем потпроних точкова било је могуће и смањити висину самог трупа тенка. тако да је било укупно 9 дочкова са сваке стране и 4 до самог трупа, а 5 споља. Гусенице су биле скоро индентичне са немачким гусеницама на тигровима.
За разлику од немачких тенкова, који су имали мотор назад постављен, а трансмисију напред, АМХ је имао и мотор и трансмисију постављену назад. Трансмисија је била измењена ЗФ трансмисија са Пантер тенка. Мотор је био мајбах ХЛ 295 В 12 од 29,5 литара радне запремине и снаге 850 кс, касније 1000. Међути миако се тежило мотору од 1200кс он никада није успео да прележи дечје болести. Тако да је задржан од 1000кс у употреби на прототиповима. развој мотора од 1200кс једноставно био је преамбициозан за то време, однос снаге и тежине од 30кс/тони је био претеривање (ни данашњи тенкови немају однос снаге и тежине већи од 26кс/тони).
Труп тенка са стране еј био вертикалан, попут оног на тигру 1, међутим предња плоча је била под углом од 40 степени, дебљине од 90-170мм, у зависности од самог модела (АМХ 50 100-90мм плоча, АМХ 50 120-120мм, док је АМХ 50Б 120 имао заштиту од 170мм). Tакође се у зависности од ових модела мењао и изглед трупа.
Један од разлога одустајања од овог пројекта био је мотор и захтевана покртљивост самог тенка. Сам мотор узроковао је застој на развоју тенка, а и услед притиска САД на француску, која је једнсотавно откупила лиценцу за М48 Патон тенк и направила АМХ 30...
|
Francuzi su uvijek bili po dizajnu mimo svih ostalih. Naime u igri WoT što sam spomenuo osim jakog topa ima jako loš oklop i karakteristike, da ga IS i Tigar rasture bez problema.
