offline
- Georgius
- Moderator foruma
- Pridružio: 06 Jul 2009
- Poruke: 4923
- Gde živiš: Novi Sad
|
Бојни отрови
Користе се већ хиљадама година у некој примитивној варијанти и зато се употреба отрова против Француза од стране Немаца у Првом Светском рату сматра првом модерном употребом бојних отрова у неком оружаном сукобу. Тада је употребљен гас - хлор.
Немци а и сви остали су увидели су потентност употребе хемикалија у борби против живе силе јер је до изума нуклеарног оружја, хемијско ратовање могло да створи потенцијално највеће жртве од билог ког оружја или оруђа које је до тада направљено.
Систем "доставе" хлора је у почетку био крајње једноставан. Немци су само отворили канистре са хлором док је ветар дувао ка непријатељским положајима. Није то био баш ефикасан начин јер пар пута се десило да се тај исти хлор врати и на "домаћи" терен.
Отварање канистера са хлором и пуштање "низ ветар"....
Французи су потом увели доставу гаса фосгена помоћу артиљеријских граната, што је било доста ефикасније него просто пуштање "низ ветар".
Развојом технологије су развијане и разне друге методе доставе : авио бомбама, ракетама, запрашивањем из авиона итд...
Преко 80 врста хемикалија је током 20 века било складиштено као бојни отров.
Једна занимљивост, скоро 80% бојних отрова су открили Немци, неке намерно а неке случајно...
По начину на који дејствују деле се на :
крвне агенсе :
-HCN - цијановодонична киселина тј широј јавности познат као цијанид (популаран код нациста), ради тако што зауставља ћелијско дисање, након конзумације(апсорпција кроз слузокожу најчешће) смрт наступа у року од 15-ак секунди. На жалост има пријатан мирис бадема па жртве ни не знају шта их је снашло...
-CNCl -хлор цијан, изазива конвулзије, губитак свести а у већој количини и смрт. Нарочито је опасан јер пролази кроз филтере заштитних маски...
плућне агенсе :
-Cl, хлор - гас, карактеристичног мириса, жућкасте боје. Иритира очи, у плућима са водом ствара честице хлороводоничне киселине која потом иритира плућа а приликом удисаја веће количине потенцијално смртоносан. Брзо је превазиђен на бојном пољу јер није био баш ефикасан. Заштита од хлора је прилично једноставна, због тога што он напада очи и плућа, довољна је заштитна маска (гас маска) или газа натопљена содом бикарбоном.
-Cl3CNO2, хлорпикрин. Безбојна течност, нерастворна у води. Коришћен у Првом Светском рату као бојни отров, иритира очи, слузокожу и плућа. Такође, спада у слабије бојне отрове (ако може тако да се каже) и за одбрану од хлорпикрина довољна је заштитна маска.
-COCl2, фосген. Безбојни гас, мирише на сено или свеже посечену траву. Инхалацијом, делује на плућне алвеоле и раствара протеине што доводи до гушења. Најбоља заштита од фосгена је заштитна маска. Док сам гас, фосген, може да се неутралише амонијаком.
-ClCO2CCl3, дифосген. Безбојна течност, пушљива на ваздуху, сличног мириса као и фосген. Развијен је од стране Немаца у Првом Светском рату јер је ефикасно уништавао филтере тадашњих заштитних маски. На људски организам делује слично као и фосген.
Пликавци (изазивају пликове) :
-Метилдихлороарсен, етилдихлороарсен и фенилдихлороарсен. Три врло слична једињења, безбојне течности, прилично агресивне.
Симптоми тровања метилдихлорарсеном су : пликови, опекотине на кожи, мучнина, иритација очију, абдоминални болови, повраћање док утицај на дисајне органе се јавља тек после 3 до 5 дана од дејства. Треба имати у виду да може да прође кроз кожно одело. Модерне заштитне маске ефективно штите од утицаја метилдихлорарсена.
-Фенилдихлорарсен има слабије дејство од друга два надеведена агенса.
-Етилдихлорарсен изазива сличне симптоме као и Луизит (Lewisite)
-Луизит, течност без боје и мириса. Лако пролази кроз одећу, чак и гуму. У контакту са кожом, после 12 сати изазива пликове и стравичне хемијске опекотине. Приликом гутања долази до некрозе јетре и смрти. Приликом инхалације изазива болну иритацију дисајних органа, плућни едем...
-C4H8Cl2S, Иперит, познатији као "mustard gas". Када се користи као бојни отров, жућкасто-браонкасте боје је и мирише на сенф.
Изузетно моћан бојни отров. Пролази кроз тканину и у додиру са кожом, после 12 сати, изазива стравичне пликове. Иперит је канцероген (јер утиче на саму ДНК ћелије), такође је и јак мутаген баш због тих промена у ДНК које изазива.
Иперит се неутралише избељивачима - варикина (свако их има у кући). Опекотине изазване иперитом могу да се третирају повидон-јодом да би се спречиле бактеријске инфекције.
Нервни агенси :
-C5H11N2O2P, Табун - безбојна или браонкаста течност(у зависности од чистоће) - изузетно токсичан јер фатално утиче на фукнционисање централног нервног система код сисара. Док је у течној фази табун се може уништити са калцијум-хипохлоритом (средство које се користи за хлорисање базена, дезинфекцију пијаће воде итд..) додуше онда се ослобађа гас хлор-цијан (горе поменут). Жртве које буду изложене табуну у не тако великим концентрацијама, ако одмах почну са третманом (атропином) обично се и излече без последица. Одећа на коју је пао табун може да испарава чак 30 минута..тако да се саветује ослобађање од одела јер су испарења јако токсична.
-Сарин, чиста безбојна течност без мириса, најтоксичнији Б.О. од ових до сада наведених. 500 пута је токсичнији од цијанида. Његова испарења пролазе кроз људску кожу и изазивају тровање организма. Чак и дозе које нису смртне, уколико се не прими противотров (атропин или биперидин - лек који се даје оболелима од Паркинсонове болести), изазивају сталне неуролошке последице. Када је особа изложена сарину, прво долази до цурења из носа, скупљања зеница и бола у грудима. После неког времена почињу да се губе виталне фукнције, губи се осећај у екстремитетима, долази до повраћања и неконтролисаног уринирања. Ову фазу прати грчење мишића (попут епилепсије) а потом се жртва гуши од спазма плућних мишића.
|
