Cena ratova od 2001. godine

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U.S. Wars Leave 225,000 Dead, Cost $4.4 Trillion: Study

Citat:The study published by Brown University this week focused on the wars in Iraq, Afghanistan and counter-terrorism campaigns in Pakistan and Yemen, which came in the wake of the 9/11 attacks on the United States.
Citat:
The study said "an extremely conservative estimate" of the casualty toll was


http://www.defensenews.com/story.php?i=6984659&c=AIR&s=TOP

225 000 mrtvih
365 000 ranjenih

Sto se vojnika tice 31 741 zrtva:

Oko 6000 Amerikanaca
1200 saveznika
9900 Iracana
8800 Avganistanaca
3500 Pakistanaca
Oko 2300 privatnika/placenika, clanova raznih bezbednosnih organizacija

Za pobunjenike/teroriste cifra ide do 51 000

7,8 miliona raseljenih

Cena rata ide do 4,4 triliona $ sto je oko 1/4 americkog duga

Nesto su male cifre, ali posto kaze konzervativna procena, znaci vise od ovoga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gde je poginulo 3500 Pakistanaca? Protiv Talibana?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Garant, imaju oni svoje domace.

Sajt Cost of War http://costsofwar.org/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razmišljao sam o ovome, koliko te Amere košta raspucavanje od 2001. godine. I na kraju, kako ne odu u bankrot.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa tiskaju dolare ko ludi. Pošto te dolare onda kad dođu u cirkulaciju koristi ceo svet ne diže im se toliko inflacija samo malo gube vrednost naprama ostalim valutama. Ako bi svet prestao da koristi dolare onda bi se našli vrlo brzo u bankrotu. Inaće jedna poprečna amerićka multinacionalka može da ima 3 ili 10 puta veću prodaju od kompletne srpske privrede... Pa još njihova ogromna kupovna moć od 400 milijuna stanovnika koliko je to onda skupljenog poreza od prodaje raznih artikala. Ako svako potroši dnevno u proseku 50 dolara na razne artikle (bogati i siromašni) to je onda oko 3 milijarde dolara dnevno poreza na prodaju. Gde je još porez na usluge i režiju, prodaja vode, elektrike, grijanje..., carina, porez na dobit, porez na prodaju kapitala (burze), trošarine na prodaju alkohola, cigareta, energenata... Nakupi se dosta toga

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Razmišljao sam o ovome, koliko te Amere košta raspucavanje od 2001. godine. I na kraju, kako ne odu u bankrot.
ne kosta amere rat puno love -- da ih kosta ne bi ratovali k'o mahniti. te cifre, trilioni koji se pominju je kolicina love koja je preraspodeljena unutar amerike, ne lova koja je napustila ameriku. gro para je otislo na avione, helikoptere, kamione, puske, slemove i sva ostala cuda koja se proizvode u americi (tj. najvecim delom na plate radnika u americkoj vojnoj industriji); najveci deo vojnog budzeta u stvari i ne ide na opremu vec direkno u plate vojnicima koje se opet mahom trose u americi, cak i kad su ti vojnici stacionirani u avganistanu ili iraku. posto ameri nemaju velike izdatke van zemlje (tj. ako im padne helikopter, ne placaju nekom drugom da im ga napravi) kolicina love koja je za ameriku zbilja izgubljena u ratovima je u stvari mala, i to cak i dosta amerikanaca ne kapira. zato oni i jesu permanentno u ratu, jer njih to vrlo malo boli, a cak i lepo podize zaposlenost.

amerika je na putu bankrota iz nekih drugih razloga ekonomske prirode, ne zbog "troskova rata". npr. (a to je samo jedna stvar od mnogo takvih) americki neto uvoz nafte i derivata je oko 10 miliona barela dnevno. 2001. kad je nafta bila $20 godisnji trosak je dakle bio oko 70 milijardi $$. danas je cena toga oko 350 milijardi. e, to je vec lovica (kulturno nastampana kako jazbar primecuje) koja se lepo pokupi od drzavljana amerike, upakuje, i posalje u kanadu, meksiko, venecuelu, nigeriju, zalivske zemlje... trgovinski deficit od 2001. do danas im je sigurno primetno veci od pomenutih 4.4 triliona. u americi se osim ratova i kriza malo sta danas i proizvodi...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Razumijem ja to da Amerikanci finansiraju vojno - industrijski sektor i da im većina novca ostaje unutar SAD ali to je ipak trošak. Ipak su to izdata vrednosna sredstva za koje neki zalog mora da jamči. Mislim i da su im i obveznice na ime dugova skalirale na vrijednosti. Nisam ekonomista i ne ulazim u dubioze njihovih Federalnih rezervi ali sam čuo da čak i obični građani SAD zahtjevaju da se smanje finansijski pritisci. Na kraju krajeva cijena zlata se u zadnjih 10 godina udesetostručila. Mislim da će se iz ovih dugovanja uzrokovanim i ratnim avanturama Amerikanci teško izvući. Ispada to da je SSSR preživio 1990 na "91., danas bi bio krcat novcem i zlatom sa minimalnim dugom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dopuna: 05 Jul 2011 18:00

jazbar ::Pa još njihova ogromna kupovna moć od 400 milijuna stanovnika koliko je to onda skupljenog poreza od prodaje raznih artikala. Ako svako potroši dnevno u proseku 50 dolara na razne artikle (bogati i siromašni) to je onda oko 3 milijarde dolara dnevno poreza na prodaju.
Oni koriste potpuno drugaciji sistem oporezivanja od Evrope.Od prodaje federalni budzet ne dobija skoro nista.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To da ali savezne države odvajaju za vojsku od "sales tax" i ostalih dađbina, recimo zaboravio sam napomenuti davanja za licencije vršenja usluga (prodaja duvana, alkohola, licenca za frizere, vodoinstalatere...). Ima i nekih država (Delaware) koje nisu imale ili su imale vrlo mali postotak "sales tax" pa su išli ljudi tamo u shoping. Sada neznam jeli još uvek tako jer ne pratim više? Ponekad ti se kao turisti prividno čini da imaju neke države vrlo male poreze ali oni to naplačuju kroz neke druge oblike u ćemu su vrlo inovativni a u Evropi smo suprotno pravi nedomišljati idioti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da ne odemo bas u totalni out "sales tax" su kap u federalnom budzetu jer njih donosi lokalna uprava osim u slucaju alkohola i duvana i jos nekih usluga koje si spominjao.Posto nema PDV-a to punjenje budzeta nije bas tako jednostavno.To je bila poenta moje opaske.