|
voja64 ::http://histomil.com/viewtopic.php?f=338&t=3918&start=5590
 Ови мали "ратници" више изгледају као сеоски клинци који се друже са војацима. Шала комика...
Подсетише ме, ипак на причу покојног историчара из гимназије, Омера Чаркића.
Дечак из Босне нашао се неке 1942. дечјем логору. Цимали их горе доле, те је тај део каријере завршио у Мађарској. Ослободили их Руси, средили колико се може (обукли у трофејне униформе, на пример) и водили са собом ка Југовини. Гледали су успут и да их колико могу нормализују и васпитају, а како ће то војска но стројева обука и остала блиска им методика.
"МирнОО, надЕЕснОО! А мени чизметине (без улошка, убише ексерима!) остадоше у почетној позицији."
У некој тек ослобођеној вароши преморени малишани као други ешалон иза бораца улетеше у касарну где су их сместили на конак. Прућио се наш професор по кревету и заспао као клада. Кад су кренули да их дижу на доручак, једва се саставио, сав одрвењен- претходни власник је оставио на кревету, прекривши их ћебетом: опасач са упртачима, фишеклијама, бајонетом, ашовчетом, бротсаком, чутурицом и заштитном маском, све у оној кутији...
Јадни клинац је тотално превидео те "ситнице", уморан за медаљу.
Помињао нам је и импровизоване теразије којима су на равне части у логору делили хлеб, претходно изрезан жицом и свакојаке муке.
Ех, рахмет му души! 
|
