Povodom toga, prica je iz '90ih ali...
Umro veteran 1.s.r., i pri ciscenju kuce rodbina nadje - nemacki Maksim mitraljez. Bez papira (nisu trebali kada ga je dovukao iz 1.s.r., a posle ga ocigledno nije bilo briga).
Nista, pozovu oni policiju, policija odnese mitraljez, srede da isti ode u lokalni muzej.
U muzeju stoji mitraljez par godina, dok mladi entuzijasta ne rese da proveri da li je taj maksim ispravan i da ga malo ocisti i upristoji (na njemu je jos bilo blato iz Francuske). Nije ispravan, nema veze. Htede da ga otvori, ali na dva mesta zavaren tackastim varom... Proveri sa policijom da li su oni to zavarili - nisu. Dobro, skine on to, otvori, a unutra umesto mehanizma neka teska "cigla" - izgleda od olova. Izvadi je on, gleda, shvati da je ista prefarbana srebrnom bojom. Zagrebe - ispod zlato...
Deda je ocigledno po principu "neka gledaju mitraljez, samo neka ne gledaju unutra" dovukao i mitraljez i zlatnu polugu.
Stavljanje praznih čaura od metka i nije baš glupo rešenje i na kraće korištenje u pogotovo zatvorenim ili natkrivenim strelištima poput onoga u B.Potoku je koliko toliko pomagalo.
Kao i kod kraće vožnje i gađanja u Mi8 sam znao da iskoristim čaure od magnuma 357 jer sam njih vazda imao po džepovima pa da se ne bace...
Za duže zadržavanje u puščanoj ili pištoljskoj buci je zakon antifon...
Nego kad smo već kod zaštite da se i ja malko dometnem sa ovom vrstom aktivne zaštite teknova...
