offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3512
- Gde živiš: ZR
|
Служио у ЈНА 1984/85. Врхника (Словенија).
Храна је била пристојна, а најнезадовољнији су били они којима је све пре тога било мамино.
Ко је прошао студентске мензе није имао примедби.
Пасуљ, светиња, класично, а дрнч је за нас био танки гулаш на кромпир пиреу.
Имали смо и печење, бурек и јогурт за доручак, у просеку по 3 јела на бирање.
Кисео купус за салату, мало "јачи" (каце, огромне-мало ко од нас има толики стан!стајале у дворишту иза кухиње. Имали економију ), јесте сабијан у стандардним чизмама, гледао!
СДО- зар се нико не осврну на воћну коцку? Сјајно, концентрована енергија, укус сасвим ок, једино мало конзистенција асфалта у летњем дану! Коњске таблете (бомбонице глукозе са аромама поморанџе и сл), "чај од народа"и инстант кафа, а у неким комбинацијама и "мелкоф". Мешавина меда и кафе у пластичној тубици, кад се пар таквих исцеди директно у уста-подиже и даје енергију -кофеин и мед, нуто радости. Помешано са мало воде, по могућности топле, пристојно.
Код нас за хлеб нису драмили. На линији си могао да узмеш и трећу кришку, док су са стране била и она ростфрај дубока колица-посуда, пуна окрајака и лоше исечених комада, па ко воли нек изволи.
Трампа клопе као парче до два хлеба за сардину ( и саму пристојну, нису ми се огадиле!), а сардину са Муслиманима (нарочито Албанцима) за ПГСГМ или ПГХС (пасуљ густ са говеђим месом, пасуљ густ са хамбуршком сланином) и остале свињарије.
Те конзерве смо добилали у неким интервалима и у касарни, махом без етикета. Канда су већ биле грејане на велико или се папир урнисао од стајања, па су поскидали остатке. Тек, постали смо професионални дешифранти назива!
Сећате се, ви из ЈНА "атомског купуса? ККСМ, ККС (кисео купус са свињским месом, кисео купус са сланином)? Дефинитивно сасвим употребљив и хладан. Биле су и неке шпагете, па мармелада и сир у конзерви. Добијали смо (то за суви доручак или вечеру) и ћуретину у конзерви, али није за облапорне и неопрезне-знала је да се наће и кост, непријатно оштар део цеванице?
У СДО још она говедина (сјајна, тек ако се и угреје и дозачини, их!), па овчетина, такође високо котирана код муслимана.
Видим, сада ПУТЕР? Опа!? За доручак "маргарин оригинал, Милан Зечар, Урошевац" (двојезично!). Срећа те није био фалсификат кад је оригинал био такав. Није био лош по укусу, али хладан и сасвим неразмазљив, као да је комад мермера! Као сцена из "Валтера", кад кујунџије зезају Швабе клепајући! Комплетна трпезарија је ударала грешни маргарин дршкама ножева, не би ли се довео до иоле повољне вискозности.
Главни "тирјанин" омражен од читаве бригаде беше капетан Галич, хистерични ћелавко, вечити дежурни официр (по казни или ?), коме је фикс идеја била да убије Гинисов рекорд у брзом протеривању целе бригаде кроз трпезарију. Колико смо оброка утрпавали у себе у ходу, са тацне на путу до џубокса, пошто нас је скот терао, по његовом смо готови. Више од саме војске мрзела га је екипа из кухиње, после таквог стампеда , чик среди !
Маренда-кремипани, кекси којекакви (без колутића!), сокићи Фруктал у стакленим флашама 0,2; али и пар кришки хлеба, добар режањ подригуше и трокут сира...
Није за потцењивање била ни "плошча Мочилник", овал мешаног меса у истоименом локалу (кад се изађе).
Кекс "Врхнички сршки", који су се производили на пар стотина метара од наше дежурне батерије. 
Враћамо се са ручка, по шумама и горама, а кроз зимски ваздух (те зиме, на удобних -15 раскопчавали шињеле и радовали се лепом дану!) допире одоздо провокативни мирис ванилије, шећера ... Паре на гомилу, један егзекутор, а после на фуруни забркан народни чај или чак кафа и присмакање. Какви Енглези, какав фајв о клок!?
Такође, дежурна батерија, чувари неба, махом викендица, кота Тичница. Долазе само наши официри, из дивизиона, и то по потреби, тако да смо већи део времена тамо били са стажама и десетарима. Ухватили везе у кухињи и магацину (кад оџомбиш, свашта је могуће), па из "расхода" довлачили свашта, од куваних јаја, сланине сапуњаре до саламе, ћуфти... Сапуњара, нанизана на лесков прутић и процрвљена коз пламен фуруне (дрва, не угаљ! ), будила је похоту и код Албанаца! Што рече Б Е, "БоЉи ме QрАц, не види Алах из Тетово?".
Беше "Чкаља" на хлебу, отрчи неко с транспортном врећом (кад не види заставник !  ), па пуна тазе хлеба а не старог 3 дана, како се по ПСу дели. Уз њега је све много боље ишло.
Радост смандрљавања пакета са другарима, уз упозорење да салчићи нису халал (није сметало!), весеље.
|
