offline
- Pauljxxx
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 17 Jul 2026
- Poruke: 1
|
Možda će nekome biti interesantno.
Pitanje: Možemo li par pitanja na temu situacije u Iranu?
To što iznenada menjamo temu na nešto o čemu skoro ništa ne znam me neće sprečiti da iznesem mišljenje. 😀
Pitanje: Zašto Iran decenijama nije značajnije ulagao u protivvazduhoplovnu odbranu i borbenu avijaciju?
Pre svega, bilo bi pogrešno pretpostaviti da iranski vojni planeri koji su za to uskostručni, koji se samo time bave godinama i koji rešavaju pitanje od kog zavisi opstanak države nisu tu temu bolje razradili od bilo kog priučenog, jer drugačijih i nema, analitičara iz ili van struke. Ljudi koji donose takve odluke raspolažu neuporedivo većim brojem informacija nego što je dostupno javnosti. Dakle, svako ko misli drugačije odmah u najbližu ustanovu da zaduži šifru i košulju koja se kopča na leđima.
Ipak, direktan odgovor se može ilustrovati kroz dva pitanja.
Prvo, kako bi u sličnom sukobu prošla Turska, koja raspolaže višestruko većim vojnim budžetom, modernijom avijacijom i razvijenijom PVO? Da li bi mogla da spreči vazdušnu nadmoć SAD ili Izraela i kakvu bi štetu mogla efikasno da nanese?
Drugo, zašto je i Severna Koreja, uprkos drugačijem geopolitičkom položaju, donela gotovo identičan zaključak i najveći deo resursa usmerila ka razvoju raketnih snaga, umesto ka avijaciji i klasičnoj PVO?
Pitanje: Dakle, zaključak je da je u okviru raspoloživog budžeta razvoj raketnih snaga predstavljao najracionalniji izbor?
Dve države, potpuno različitih političkih sistema, ekonomija i geografskog položaja, došle su do gotovo identičnog strateškog zaključka. To svakako nije slučajnost, već rezultat dugoročnih analiza odnosa uloženih sredstava i postignutih sposobnosti.
Pitanje: Međutim, već nekoliko dana nakon početka sukoba vidi se da avijacija uspešno pronalazi i uništava iranske lansirne kapacitete. Zar to ne pokazuje da je takva strategija bila pogrešna?
Ne, to je deo ukupnog proračuna i očekivanog razvoja događaja.
Pitanje nije da li će određeni broj biti uništen, već da li će uspeti da se degradira ukupna sposobnost izvođenja raketnih udara i odmah da ti odgovorim – neće.
Iran raspolaže jednim izuzetno važnim "sistemom zaštite" – ogromnom teritorijom, velikim brojem alternativnih lokacija, mobilnim lanserima i značajnim kvantitetom sredstava. Na to se dodaje "gerila PVO", gde je bitnija karakteristika da budu izdrživi i neuhvatljivi nego efikasni. Čak i najmoćnije vazduhoplovstvo na svetu, uz izraelsku podršku i razvijenu obaveštajnu mrežu, neće uspeti takav sistem da slomi i da degradira do nivoa značajne eliminacije pretnje. To u struci ne predstavlja dilemu.
Pitanje: Da li to znači da su SAD i Izrael napravili pogrešnu procenu?
Ne. Obe strane uglavnom postupaju u skladu sa sopstvenim strateškim ciljevima. Ono što na prvi pogled izgleda kao neuspeh često predstavlja prihvatljiv kompromis u okviru mnogo šire operativne slike. E sada, to što je mi ne vidimo, ne znači da ne postoji. Mnogo su to ozbiljni ljudi sa obe strane i tu se po pravilu kod trećih lica koja to prate sa strane aktivira čuveni Duning–Krugerov efekat.
Pitanje: Da li se isto može reći i za političke izjave Donalda Trampa?
Političke izjave ne treba posmatrati isključivo kroz njihovu sadržinu, već kroz efekat koji proizvode.
Ako određena izjava doprinese smirivanju finansijskih tržišta, onda je ispunila svoju funkciju, bez obzira na to kako sadržajno deluje. Pola reklama za koje misliš da su glupave zapravo jako dobro rade posao. Smisao reklame nije da bude zanimljiva, već da poveća prodaju, a to je merljiv parametar.
Pitanje: Postoji li objektivan kriterijum na osnovu kojeg se može proceniti ko dobija ovakav rat?
Postoji jedan veoma koristan indikator.
Ako se sukob bude odvijao kroz više odvojenih ciklusa eskalacije, pri čemu se svaki završava bez trajnog političkog rešenja, dugoročna prednost ostaje na strani SAD i Izraela.
Nasuprot tome, ukoliko sukob preraste u dugotrajnu konfrontaciju koja se završi konkretnim političkim sporazumom uz garancije, i ponavljam – garancije, to će značiti da je Iran uspeo da izdrži pritisak i nametne pregovore. U strateškom smislu, to bi predstavljao njegov uspeh.
Zatvaranje Hormuškog moreuza, napadi na zalivske države (baze u njima) ili intenzivno raketiranje Izraela održivi su samo u ograničenom vremenskom periodu. Nije isto da li je svetsko tržište nafte poremećeno četiri puta po dva meseca u dužem periodu ili neprekidno osam meseci. Upravo zbog toga će SAD nastojati da sukob zadrže u kontrolisanim ciklusima eskalacije, jer im takav model dugoročno najviše odgovara.
Plus tu postoji i efekat "iscrpljivanja ciljeva", jer koliko je zahtevno cilj eliminisati, toliko ga je zahtevno operativno odrediti, pronaći i utvrditi način dejstva po njemu. Za to treba vreme, idealno između dve eskalacije. Sa druge strane, Iran ima ogromnu bazu predefinisanih meta za koje vreme nije potrebno. Rade ljudi na tome decenijama, a sada imaju i pomoć "trećih" zainteresovanih strana.
Pitanje: Iranci su evidentno napredovali i unapredili način organizovanja raketnih talasa u odnosu na napad koji su izveli nakon ubistva generala Sulejmanija?
Zapravo ne.
Ovo ubistvo je verovatno bila sračunata provokacija da se izazove napad ograničenog obima radi prikupljanja podataka o načinu lansiranja, vremenskim intervalima, profilima leta i drugim elementima iranske taktike.
Iran nije zagrizao udicu i u tom napadu nije primenio svoju razvijenu doktrinu masovne upotrebe raketnih snaga, već je svesno izveo napad koji jeste bio masivan, ali nije bio izveden na način koji prezentuje njihovu taktiku i doktrinu.
Pitanje: Često se može čuti da Iran trenutno troši starije rakete, dok će savremenije sisteme koristiti tek ukoliko sukob potraje?
Takvo tumačenje je previše pojednostavljeno.
Izbor sredstva za napad je nauka sama za sebe. Postoji metodologija koja se može opisati kao Missile Combat Effectiveness Index, odnosno indeks borbene efikasnosti rakete u odnosu na određenu metu.
U obzir se uzimaju brojni parametri: verovatnoća penetracije protivraketne odbrane, otpornost na elektronsko ometanje i protivmere, preciznost (CEP), pouzdanost sistema, efekat bojeve glave na konkretnom tipu cilja, kao i raspoloživost sredstava.
Zbog toga se u jednoj salvi često kombinuju različiti tipovi raketa i dronova kako bi se postigao maksimalan efekat, a sve u odnosu na premisu da će protivraketna odbrana vremenom gubiti na efikasnosti, pa samim tim se optimizuje razornost bojevih glava i tipa raketa u odnosu na fazu kada se koristi, uz sve ostale kriterijume. Pa se samim tim i očekuju razornije rakete u kasnijoj fazi sukoba.
|
