We are a band of brothers and native to the soil
Fighting for the property we gained by honest toil
And when our rights were threatened, the cry rose near and far
Hurrah for the Bonnie Blue Flag that bears a single star!
Hurrah! Hurrah!
For Southern rights, hurrah!
Hurrah for the Bonnie Blue Flag that bears a single star.
Музици у ратном филму Совјети су приступали са невероватном дозом озбиљности, креативности и професионализма. Многе песме , за које су људи убеђени да су народне или да су настале за време рата, производ су креативних композитора и - надлежних комесара.
Ево песме из филма ''Максим препелица'', једне од најпознатијих руских војних песама:
Kada smo kod ruskih filmova... primetio sam da su od sredine 60ih imali običaj da "zloupotrebljavaju" električne orgulje, pretpostavljam da je njihov zvuk tada još bio novost, pa su ih koristili i gde treba i gde... na primer, ako se dobro sećam scene bitke kod Kurska iz "Oslobođenja", ide ekstremno dug i širok kadar OM jedinica, a onda uleti Hohner ili neke druge DDR ili Češke el. orgulje i sve upropasti. Kompozicija je mračna, tumorna i potpuno odgovarajuća, ali realizacija skoro pa komična.
Inače neverovatan film, uz Rat i Mir verovatno najveći ratni ep ikada.
Ајмо онда у детаље, кад си ме већ изазвао... ''Случајно'' знам које су електричне оргуље користили. Реч је о моделу Фарфиса Фаст. Изузетно популарна марка и на нашем простору јер је била доступнија и јевтинија од Хејмонда. Када су композитори ''открили'' њена својства (разблажен, езотеричан и широк звук, са много хала и еха, идеалан за атмосфере, пејзаже и средњи план), онда су је користили и где треба и где не треба. Ређе где не треба, али јесте тачно да су се тешко одупирали њеном шарму. Сетите се филма ''Москва сузама не верује'', ту се она може много чути.
Ето, да не буде да на овом форуму немамо разјашњења..
Muzika u ruskim filmovima, barem onim koje sam ja gledao, nikada ne smeta. Nikada nije glavna. A ako se zapamti, onda je to zato što je muzika više nego dobra, u dobrom i gledljivom filmu.
Ova tema je doprinela i novim saznanjima, Naime otkrio sam da su neke melodije, za koje sam bio uveren da su iz ratnih filmova ili nastale u ratu, umetnička dela koja su nastala šezdesetih godina prošlog veka.
To, naravno, ne utiče na njihov kvalitet, ali sam malo razočaran.
Не би требало, напротив. То значи да их је народ прихватио као народне песме. Нема већег признања за композитора. Гледај филм ''У бој иду само ветерани'' (В бой идут одни старики) па ћеш видети колико тамо има ''новокомпонованих'' ратних песама...И не само у том филму, наравно. То што би , нпр. Марк Бернес отпевао, то је сместа постајало народно...
Sirius, puno hvala na informacijama. Evo, i scene (počinje na 38:00). Malo sam preterao, malo i nisam - ta Farfisa je praktično poništila sjajnu orkestarsku kompoziciju :-)
''Случајно'' знам које су електричне оргуље користили. Реч је о моделу Фарфиса Фаст. Изузетно популарна марка и на нашем простору јер је била доступнија и јевтинија од Хејмонда. Када су композитори ''открили'' њена својства (разблажен, езотеричан и широк звук, са много хала и еха, идеалан за атмосфере, пејзаже и средњи план), онда су је користили и где треба и где не треба. Ређе где не треба, али јесте тачно да су се тешко одупирали њеном шарму. Сетите се филма ''Москва сузама не верује'', ту се она може много чути.
