Obavestajno prikupljanje podataka iz otvorenih izvora

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nedavno sam na fakultetu slusao zanimljivo predavanje na ovu temu, i hteo bih da to podelim sa ostalim clanovima foruma. Prikupljanje podataka iz otvorenih izvora je sigurno buducnost obavestajnog rada, i prema nekim procenama cak 80% informacija koje prikupe obavestajne sluzbe u savremenim uslovima poticu iz otvorenih izvora. To naravno vazi za pre svega sluzbe zapadnih zemalja, dok se kod nas na Balkanu jos uvek koriste zastareli, skupi i ne toliko efikasni metodi prikupljanja podataka.
Sta su otvoreni izvori informacija? Pa moglo bi se reci da danas bukvalno sve predstavlja otvorene izvore informacija. Pocev od interneta, rasprava na forumima, novina, razgovora u kafani ili na ulici, knjiga, radia, seminarskih radova na fakultetu, knjige clanova jedne teretane, itd. Ti izvori mogu biti i sami operativci obavestajno-bezbednosnih sluzbi. Kasnije cu sve to argumentovati konkretnim primerima. Kao sto je rekao predavac na tom predavanju “ne postoje glupi izvori i ne postoje glupe informacije, samo morate znati sta trazite”.
Jedan od sinonima za ovakvo prikupljanje podataka bi bio i istrazivacko novinarstvo. Tako danas imate sajtove poput wikileaks-a ili necenzurirano.com na kojima mozete pronaci dokumenta koja su oznacena kao drzavne tajne. Neka poverljivi dokumetna se mogu i greskom naci na internetu. Tako je 2009. greskom na internetu objavljen izvestaj sa spiskom americkih civilnih nukelarki i njihovih aktivnosti. Izvestaj je trebao biti predat Medjunarodnoj agenciji za atomsku energiju, i neke od stranica tog dokumenta označene su kao veoma poverljive i bezbednosno osetljive.

Koji je znacaj ovih izvora informacija objasnicu na primeru Dzordz Marshal Centra i Srbije. Naime, za one koji ne znaju, Dzordz Marshal centar je danas vodeci institut za proucavanje bezbednosti u Evropi. Finansiraju ga vlade Nemacke i SAD. Obuhvata sve drzave clanice NATO i ostale evropske drzave koje to nisu, poput Srbije i BiH. Na tom institutu se organizuju razni kursevi i seminari za kadrove obavestajnih sluzbi i vojski pomenutih zemalja, kao i raznih visokih funkcionera drzava (poput ministara itd). Izmedju osatlog, na tom institute se kadrovi obucavaju za prikupljanje podataka iz otvorenih izvora. U okviru jednog od tih programa se rade izvestaji sa dnevnim pregledom dogadjaja iz oblasti terorizma i organizovanog kriminala na globalnom nivou. Takvi izvestaji sadrze podatke kao sto su imena terorista i kriminalaca, imena grupa i organizacija, akcije, lokacije itd… To su sve podaci dobijeni iz medija i drugih otvorenih izvora dostupnih na internetu iz celog sveta, od Japana, preko Indonezije, do Nigerije i Brazila, Evrope, Severne Amerike itd. Na Fakultetu bezbednosti u Beogradu je pomocu ovih izvestaja sproveden test sa studentima specijalistickih studija koji su zaposleni u sistemu bezbednosti u obavestajno-bezbednosnim strukturama. Njima su data imena pojedinaca dobijenih iz nekoliko izvestaja Dzordz Marshal Centra, koja su zatim proverena u bazama podataka koje koriste nase sluzbe. Rezultati testa su pokazali da se samo 5% tih imena nalazi u bazama podataka koje koriste nase sluzbe. Kad dodamo na to slucaj da je jedan od terorista umesanih u napade u Madridu 2004., Abdelmadžid Bušar, uhapsen upravo u Srbiji i da je bez ikakvih problema usao u Srbiju, jasno je da nase nacionalne granice nisu dovoljno dobro zasticene. Uz to postoji i primer kako su navodno pre par godina pripadnici IRA (Irish republican army) usli na teritoriju Srbije i boravili tu neko vreme a da nase sluzbe nisu znale nista o tome, nego su za to saznale iz nekih novina?!?
Jasno je da u savremenom svetu pracenje otvorenih izvora informacija ima ogroman, nezamenljiv znacaj. To ljudi kod nas jos uvek nisu shvatili, tako da mi danas u nasem sistemu bezbednosti gotovo da nemamo obucen kadar za takvo prikupljanje podataka. Koliku moc mogu imati otvoreni izvori podataka govori primer iz Stejt departmenta. Naime, Stejt department je trazio od CIA izvestaj o iranskim naucnicima koji se bave razvojem nukelarnog oruzja. CIA je odbila da dostavi taj izvestaj uz obrazlozenje da se radi o jako poverljivim podacima. Nakon toga, jedan sluzbenik Stejt dipartmenta je seo za kompjuter i uz pomoc interneta sastavio izvestaj o tim naucnicima za koji kazu da je bio kvalitetniji od samog izvestaja koji je sastavila CIA.

Kasnije cu napisati konkretne primere koriscenja ovih izvora na nasem prostoru a i sire.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tek kasnije sam pomislio da je to u pitanju Moja greska, nisam skapirao salu.


Kad vec spominjem moj fakultet, evo jednog primera kako su poverljivi podaci mogli postati javni, ali je to na srecu spreceno. Na specijalistickim studijama, neko od studenata zaposlenih u jednoj od nasih sluzbi je hteo da pise rad na temu "Terorizam u Sandzaku". Na pitanje profesorke koje ce izvore koristiti, covek je mrtav ladan odgovorio, pa mi to radimo na poslu, imamo tamo podatke!!!

Drugi primer koji se mogao cuti na tom predavanju je bio o teretani u Kninu. Naime, u toj teretani pripadnici hrvatske vojske i policije imaju mesecni popust od 25% na clanarinu. Jednog dana se u toj teretani pojavio covek, izvadio legitimaciju i predstavio se kao agent SOA kako bi dobio popust. Tako da svi koji dolaze u tu teretanu mogu saznati ko je agent SOA u Kninu jer je to ostalo zapisano u knjizi clanova.

Primer 3. Da se nadovezem na spominjanje facebook-a. Prosle godine je supruga sefa britanske sluzbe MI6 napravila profil na facebook-u koji je sklonjen vec sledeceg dana. Tog dana su svi mogli da procitaju s kim se druzi sef MI6 i u koji restoran ide na rucak. Izraelske vlasti su pre par godina izdale zvanicno saopstenje u kome upozoravaju svoje gradjane da vode racuna sta pisu na facebook-u jer teroristi koriste pomenutu mrezu za prikupljanje podataka neophodnih za planiranje napada.

A kako kriminalci mogu koristiti otvoreni izvor informacija govori i primer facebook lopova, koji su prateci profile na facebook-u mapirali prazne stanove i izvrsili seriju od preko 50 provala. Stanari su naime na svojim profilima pored svoje adrese pisali i o tome kada idu na more, ili kod bake u selo.

Dopuna: 07 Nov 2010 15:48

Na trecoj godini sam. Ali starija generacija, studiranje se malo oduzilo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prikupljanje podataka iz otvorenih izvora, iliti po NATO kategoriji OSINT, postoji odavno i kod nas. Opisan je kao zvanična forma prikupljanja podataka i u pravilu Obaveštajno obezbedjenje OS i u pravilu izvidjačka četa.
Ako se nešto zove drugim imenom, ne znači da ne postoji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pa zna se odakle iz svih vladinih institucija,nije potrebno neko otvoreno i zaobilaznianaliticki rad na obradi podataka dobijenih putem otvorenih pristupa,to ti nisu rekli faksu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na mom fakultetu se i ne govori mnogo o otrovenim izvorima, izuzev ovog predavanja. Profesori koji su ili bili ili su i dalje u sluzbi o ovakvom nacinu prikupljanja podataka posvecuju veoma malo paznje, tek po koja recenica u citavim knjigama govori o open sorce izvorima podataka.

Ovu oblast sam otkrio preko vannastavnih aktivnosti, nevezanih striktno za fakultet. Inace koliko sam imao prilike da vidim itekako se radi analiticki rad na podacima prikupljenim na ovaj nacin. Prikupljene informacije se razvrstavaju po vaznosti, proveravaju, prave se izvestaji, vrsi se klasifikacija itd. Drugi je problem sto se na faksu nisu mnogo potrudili ni da nas upute u analitiku, da nas nauce kako to izlgeda, nego ja moram sam da se cimam oko toga.

rade012

Da li su ta pravila koja si spomenuo javno dostupna ili ne? Zanima me da ih procitam. Drugo, u kojoj meri je koriscenje takvih izvora zastupljeno u praksi nasih sluzbi? Prema svemu onome sto sam ja do sad imao prilike da vidim i cujem, jako malo. A poenta cele price je da se na zapadu najveci broj informacija dobija upravo iz takvih izvora.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

10x10

Ako imas jos ovakvih prica napisi molim te. Temu sam otvorio upravo zato da bih cuo i naucio nesto novo.

Sto se tice poturanja, to je kao sto si i sam naveo u primeru pre svega specijalnost zapadnih sluzbi, ali ne samo njih. I na nasim prostorima i na zapadu osnovani su pojedini mediji (novine ili tv stanica) samo da bi sluzili za poturanje informacija. Ako je ranije vazilo pravilo da se jedan podatak smatra pouzdanim samo ako je proveren i dobijen iz 3 odvojena izvora, za podatke dobijene iz otvorenih izvora vazi da se smatraju pouzdanim ako su provereni iz najmanje 5 odvojenih izvor. Sa tako dobijenim informacijama treba biti veoma oprezan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve obavestajne sluzbe se bave ovim nacinom prikupljanja informacija. To je jedan od osnovnih nacina prikupljanja informacija, a pored toga i najjeftiniji, jer sluzba samo kupuje stampu i prati televiziske emisije stranih (a i domacih) mediuma. Sada su se sluzbe morale malo prosiriti zbog interneta, ali barem ne moraju toliko da kupuju stranu stampu, pa da cekaju, jednostavno se pretplate na e-novine.
Inace kolko ja znam, u staroj Jugi, za to je bila zaduzena SID (Sluzba za Informiranje i Dokumentaciju) u kojoj je isto tako sav diplomatski personal prolazio obuku (ambasadori, atashea i slicno), pa su oni odatle pratili stampu i televizije i slali izvestaje ili slali stampu i snimljene televiziske emisije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa pre nekoliko godina u jednim dnevnim novinama bila je objavljena informacija sa web adresom gde se moglo 24 časa u realnom vremenu pratiti situacija snimljena sa bespilotnih letelica KFOR-a koje patroliraju iznad kosova.
Malo sam zakasnio sa proverom adrese jer je ona posle objavljivanja već bila ugašena.
Zanimljivo je to da recimo takve stvari neko objavljuje javno preko interneta a spadaju u domen strogo čuvane tajne....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vsn ::... prema nekim procenama cak 80% informacija koje prikupe obavestajne sluzbe u savremenim uslovima poticu iz otvorenih izvora. To naravno vazi za pre svega sluzbe zapadnih zemalja, dok se kod nas na Balkanu jos uvek koriste zastareli, skupi i ne toliko efikasni metodi prikupljanja podataka.

Možda ali zato od te količine informacija skupljene na taj način najveći procenat su netačne informacije.

vsn :: Kad dodamo na to slucaj da je jedan od terorista umesanih u napade u Madridu 2004., Abdelmadžid Bušar, uhapsen upravo u Srbiji i da je bez ikakvih problema usao u Srbiju, jasno je da nase nacionalne granice nisu dovoljno dobro zasticene.

To što je prošao celu Evropu uzduž i popreko dovoljno govori o njihovim službama bezbednosti . A to što je uhapšen i to baš u Srbiji dovoljno govori o našim .

vsn :: Uz to postoji i primer kako su navodno pre par godina pripadnici IRA (Irish republican army) usli na teritoriju Srbije i boravili tu neko vreme a da nase sluzbe nisu znale nista o tome, nego su za to saznale iz nekih novina?!?

A šta misliš ko je tim dnevnim novinama i dao priču o pripadnicima IRA-e ? Istraživačko novinarstvo ne postoji u Srbiji .