Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

1225

Oduvek ste hteli da znate, a niste imali koga da pitate

online
  • Stručljak-Penal
  • Pridružio: 27 Avg 2018
  • Poruke: 11012

Koliko je takav postupak bio komplikovan i skup? I kakav je bio kvalitet?

Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 19442

Kvalitet je bio odlican, ~45mm je stitilo kao 52mm valjanog ili ~60mm livenog oklopa, sa znatno manjim ostecenjima (radijalne pukotine) pri proboju, znatvno vecoj "zilavosti" oklopa itd.
Bilo je prilicno skupo, ~ ako se dobro secam 3+ puta vise od livene. Ali je povecavalo proizvodnju, a to je bilo najbitnije.

online
  • Stručljak-Penal
  • Pridružio: 27 Avg 2018
  • Poruke: 11012

Jel neko radio još ovako tenkove? Nešto mi se mota da je jedan od onih francuskih dal GA ili AMX40 planiran tako. Ili neki FCM.

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 19442

Francuzi su koliko mi je poznato skoro sve radili livenjem.
Najpribliznije je sto su kod Tigra (prvog) kupolu radili savijanjem 82mm debele celicne ploce u "potkovicu", isto na nekoj suludoj presi, sto je obrazovalo bokove i zadnji deo kupole.
Bokovi kod T-64 i T-80 (dosta kompleksong oblika) su radjeni presovanjem, oni su 80mm.
Kupole za PT-76, BMP-1 i BMP-2 takodje, ali to je "pleh" u poredjenju sa onim gore. Prototip T-34 i nulta serija su imali gornju i donju prednju prednju kosu plocu iz jednog komada 45mm debljine, savijenim gde treba. Vec u prvoj seriji su odustali od te metode i poceli da rade iz dva komada zbog neisplativosti.
Generalno je preskupo da se tako rade veliki delovi za tenkove, ali je istorijski radjeno nekada zbog mogucnosti povecanja proizvodnje.

online
  • Stručljak-Penal
  • Pridružio: 27 Avg 2018
  • Poruke: 11012

Našao sam i ja u međuvremenu. Francuzi su razmišljali o presovanju, više puta. I to po brodograilištima. No nekako se uvek odlagalo. FCM 36 je između ostalog bio razmatran. Kao i kupola ili šta god ono bilo na G1.

offline
  • Pridružio: 14 Mar 2017
  • Poruke: 2524

Krov kupole na T-80U/UD je isto bio tako velikomučen pod presom, ukoliko se tačno sećam.

offline
  • vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 5952
  • Gde živiš: Esgaroth

Čitam nešto o nemačkom hidro-izviđaču Arado Ar196 i vidim da su u fazi ispitivanja na dva prototipa bile testirane dve različite konfiguracije pontona.

Na Ar196V-2 onaj standardni tandem, koji će kasnije biti odabran za serijsku proizvodnju...



... a na Ar196V-3 konfuguracija sa jednim centralnim i dva pomoćna pontona ispod krila.



Može li neko da ukratko uporedi prednosti i mane obe konfiguracije? Ne mislim samo na Arado, već uopšte... Nagađam da je prednost tandema stabilnost, a prednost druge konfiguracije manja masa i manji aerodinamički otpor...

online
  • Stručljak-Penal
  • Pridružio: 27 Avg 2018
  • Poruke: 11012

Sa centralnim plovkom se mahom koristio sa brodova, manje mesta zauzima i lakše ide na katapult. Sa druge strane nestabilniji je za sletanje na talase.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 25821
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Napisano: 24 Maj 2024 11:17

Пракса је дала предност овим другима, са помоћним пловцима. Зашто? Пловци, какви год да су, деградирају брзину, повећавају потрошњу, траже јачи мотор, итд, итд. Али, предност је, наравно, огромна јер за коришћење хидроавиона не треба писта, а приступачнији су за неке крајеве чак боље од хеликоптера.
Зашто помоћни пловци? Услед квара и потпуног престанка рада мотора авиони могу да америрају без последица. Обичан авион кад је принуђен да се спусти на воду може да се тумба, преполови, разбије, итд, итд (вода је осамдесет пута гушћа од земље!), а ове три тачке код хидроавиона му омогућавају да врло стабилно додирне водену површину, без превртања.
ПС
Приметио си да сам искористио израз ''америрати''. Често се употребљава израз да је хидроавион ''слетео'' на воду, односно атерирао. (a tera, дошло је из француског преко новолатинског и значи дотаћи земљу). Правилно је рећи ''америрао'' (а mer, дотаћи море, односно воду), пошто се почеци нашег ваздухопловства везују за француски утицај.

Dopuna: 24 Maj 2024 12:08

''Шеф'' ме претекао овом лепом допуном за коришћење с носача...Мени је увек необично кад видим авион с тим скаламеријама уместо точкова (навикнут да је појам аеродинамика један од најважнијих у авијацији), али је сасвим јасно да ови авиони не служе за обарање рекорда и да имају своје веома значајно место широм Земље (кад смо тако направљени да су две трећине вода.... Wink )

offline
  • Luka 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 14 Mar 2011
  • Poruke: 3174

Sirius ::... али је сасвим јасно да ови авиони не служе за обарање рекорда...
Ako izuzmemo onaj period pre sada već stotinak godina Wink

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 835 korisnika na forumu :: 34 registrovanih, 9 sakrivenih i 792 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., bokisha253, Boris90, ccoogg123, comi_pfc, delrey, doktor123, draganca, Džordžino, Fog of War, Georgius, janezek67, Još malo pa deda, nebkv, Nemanja Opalić, NikolaGTR, oldtimer, panzerwaffe, Parker, procesor, raso7, RED4G-304, RiV, saputnik plavetnila, Shinobi, sovanova95, Srle993, stegonosa, theNedjeljko, Toper, vladetije, VP6919, Yellow Pinky, šumar bk2