sezan ::Zaključak je neminovan da će u tom slučaju (opet) samo najbogatiji preživeti..
Kao što rekoše mudri ljudi u filmu Zona Zamfirova: Ni čorbadžijsko neje do vek (Ni bogatstvo ne traje zauvek).
Pre će spucati pandemija nekog gripa nego li postapokaliptična situacija u kojoj bi se ljudi borili za konzervu Karneks paštete. Tu imunitet nemaju ni oni sa dubljim džepom. Setih se primera iz istorije: na epidemiju kuge u Srbiji, car Dušan se spakovao i zbrisao na Svetu Goru, daleko od sveta, bez obzira što mu je prilikom krunisanja sigurno pročitano da će Bog da ga štiti od zlih stvari... Naravoučenije: para vrti tamo gde burgija neće ali ni pare nisu garant da će sve biti dobro.
Ovo što Ameri štancaju na History kanalu su neviđene gluposti, koje zadrigli Ameri gutaju sa velikim apetitom jer su, po mom skromnom mišljenju, Amerikanci ubedljivo na prvom mestu po stepenu paranoje. Opasno je što to počinje masovno kod nas da se forsira. Pre par godina na fakultetu smo pričali o toj situaciji ŠBB-KBB. U polemici ljudi nisu znali na šta da misle, a sve se upravo svodilo na američko razmišljanje - bunker, sedi i ćuti dok vatrogasci ne dođu po tebe.
Беше један од апокалиптичних СФ романа "Смрт траве" (Џон Кристофер?), који је објављен у едицији Кентаур. Сав заплет почиње од вируса који напада траву (као биолошку врсту, рачунајући и житарице), почиње хаос. Роман написан негде '56, хладноратовска параноја плус свашта нешто.
Влада (конкретно, Брити), се решава вишка уста бацањем нуклеарки на градове.
Главни јунак се са породицом и пар пројатеља пробија до уточишта, забачене братовљеве фарме, присиљен да се лишава обзира цивилизације и осталих керефека, уз пут му се прикључују следбеници, феудална заједница се васпоставља...
Svaki preziveli ce teziti da se udruzi u pleme, jer je to ona iskonska stvar.
Ono kao kad gledas u vatru dok pucketa, a u stomaku ti nesto radi, ali i prija.
E sad, da li ce pleme biti pljackasko, nomadsko, kanibalisticko ili potpuno sjedinjeno sa prirodom, zavisi od mnogo uticaja, ali kapiram da bi se Balkanci i istocnjacki narodi vrlo lako snasli, jer i sad polu zivimo od svojih basta, reka, prirode, sela i sl.
Vrlo malo je ljudi u Srbiji (na Balkanu generalno) ko nema nesto na selu ili u prirodi. Onaj ko ne zna da obradjuje i dobija od zemlje, ili ne zna neki zanat, lako ce to nadoknaditi fizickim radom,nadnicom za hranu.
Dakle "robno-fizicka" stvar.
Oni koji se odluce za pljacku, samo ce udruziti ove ostale da ih zbrisu sto pre.
Ameri su definitivno mehanizovano/robotizovano pa i konformističko društvo. Tek potrošačko. Koliko samo imaju "tehnike" za održavanje travnjaka ili alata koga nikad ne koriste. Pri tome, malo je bljutavo gledat ove "prepere" kako im je strano bilo kakvu alatku u ruke da uzmu, kako se iščuđavaju rastinju, a neki od njih su i previše agresivni ko da je manuleni rad nekakav ultimajt fajt. Najgori su oni što okupe sinove, pa ih kao obučavaju i nešto rade sa njima, a sinovi ih gledaju u varijanti "tata ti su lud".
To njihovo "preperovanje" više je kao neki pokušaj da iskoče iz kalupa, da malo izduše u situaciji kada pojedinačni amerikanski poljoprivrednik sa imanjem od 300 hektara hranu kupuje u onim prodavčetinama.
Ono što je zanimljivo/čudno pa i nenormalno kod amerikanskih prepera jeste žeđ za oružjem i nekakvim razračunavanjem. Znači posle neke apokalipse koja odnese ljudski rod, nedao Bog da naiđeš na "prepera" on ti neće reći dobar dan nego ćeš mu na kalahanovski način uljepšati dan. Znam ja da je čovjek čovjeku vuk, kanibal, otimač i ostalo ali "preper" baš neće ni pokušati da kaže makar curik. On se ipak za boj spremio više nego za išta.
No gdje ima šale ima i neke istine. Ameri se naoko i suviše često individualno spremaju za vanzemaljce, komuniste, zombije, nuklearnu ili prirodnu apokalipsu, a ko zna šta im je u podsvijesti pritisnutoj bankama, monsantom, meksikancima, crncima, rajotinzima, bandama, ekonomijom, pa i Vladom u koju sve više sumnjaju. Kažeš Moskva, a misliš na Nju Jork. I repetiraš na svom malom Alamu.
Kuponi i priča o sudnjem danu su pravi raj za prodavce u Americi. Sećam se priloga o nekoj ženi koja sva ponosna priča o tome koliko je ušparala na toalet papiru, a napunila pola garaže Nuklearna apokalipsa, zombi, biološka, kosmička... Idi begaj, važno da se prodaje.
Kad smo vec kod biznisa, evo epizoda GALILEA o ovim likovima sto su od raketnog silosa napravili super komforne apartmane za docek apokalipse. Meni licno je bilo samo zanimljivo da vidim sisteme za odrzavanje i presek bunkera.
Sve ostalo je fantasticna zvaka gde se niko ne zapita, kako cu ja iz Njujorka ili Floride da stignem do apartmana, ili sta cemo posle mesec dana kad nam nestane dizela za generatore. Koliko samo treba rada generatora za UV lampe sa kojima su mislili da pod zemljom gaje biljke, itd, itd...
Da ne pricamo o tome da si non-stop onlajn sa ovima sto te loze iz komandnog centra silosa, sve tipa tenzija - evo, sad ce, samo sto nije, majke mi.
Ali eto, izgleda da ce da preurede jos jedan i to veci silos.
Epizoda je bila i na srpskom, ali nisam uspeo da je nadjem.
У једној епизоди "Мућки", Дел Бој је решио проблем -оловни бункер на крову солитера и "не може му нико ништааа!".
Чак и пекамским тупаџијама били су јасни проблеми енергије, пречишћавања ваздуха, излучевина, залихе...
Тротери, први препери!
Grejanje i hlađenje se rešava sa relativno malo energije ako se iskoristi toplota tla na nekih 10-20 metara ispod površine. Temperatura tla je oko 8 do 12 stepeni i samo malo energije je potrebno za dogrevanje ili rashlađivanje. Ostatak energije bi trebalo obezbediti iz svih mogućih izvora kako solarne, vetra, hidro, biomase pa i fekalnog otpada koji proizvodi metan. Dosta zavisi i od same lokacije gde se sklonište nalazi.
Bane san ::У једној епизоди "Мућки", Дел Бој је решио проблем -оловни бункер на крову солитера и "не може му нико ништааа!".
Чак и пекамским тупаџијама били су јасни проблеми енергије, пречишћавања ваздуха, излучевина, залихе...
Тротери, први препери!
"Rusi dolaze", jedna od najboljih epizoda
Nuklearna apokalipsa, zombi, biološka, kosmička... Idi begaj, važno da se prodaje.
