Povratak redovnog služenja vojnog roka u Vojsku Srbije

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

darkangel ::Na dan 31.07.2012. (par dana od pocetka prve vlade SNS) dug je bio oko 15.470.000.000 evra a na dan 30.11.2020. (poslednji dostupan podatak) dug je 26.654.364.944 evra. Ovo je dug centralnog nivoa vlasti (citaj ono sto se vlada zaduzuje).
Medjutim ono sto je bitno je odnos duga opste drzave prema BDP-u a tu je situacija sledeca, na kraju 2012. godine je bio 54.6% a 30.11.2020. 57.6%. Sve ispod 60% je u redu

Nije u redu iz prostog razloga sto nas zakon to ne dozvoljava. Zakon dozvoljava 40-45%, zaboravio sam, a 10-12 godina se ne spominje koliki je zakonski maksimum, od kad je predjen. I umesto da vlast prvo vrati dugove u zakonske okvire, i kazni one koji su prekrsili zakon, vlast nam prosipa mudrolije kako je sve ispod 60% ok. Ja sam siguran da to nisi ti izmislio da je 60% u redu vec si to cuo od vrhovnog komandanta koji je naredio da bude oko 60%


11 milijardi je razlika u dugu. Zamisli kakve su kapitalne investicije mogle biti uradjene za 11 milijardi. Sve ovo sto je kupljeno za vojsku, svi autoputevi koji su zavrseni, pruge koje se obnavljaju, sve cime se vlast hvali ne bi bilo 50% od tih 11 milijardi. Gde je otisla razlika? Pa upravo na povecanje plata koje si spominjao, na povecanje penzija, kupovinu socijalnog mira.

A to koliki je dug u odnosu na BDP, to je prica za razvijene drzave, a u Srbiji BDP moze da se istopi za godinu dana. Devedesete su to pokazale. Ne dao bog da u Srbiji sve stane kao sto je stalo devedesetih, a da nam ostane dug od 27 milijardi, mogli bi samo da ugasimo drzavu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: sakota79, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sekretar ::Plaćanje za ne služenje vojske (vojnica) nije ono što sam ja izmislio u istoriji je postojala jako dugo, na računu za električnu energiju je naznačeno šta se i koliko plaća i ništa od toga ne ide za vojsku.
Plaćanjem bi se budući vojnici na odsluženju vojnog roka doveli u istu ravan sa onima koji su služenje vojnog roka zbog svoje savesti.
Suprotno bi jedan deo muške populacije bio povlašćen.
Sad taj da nema odakle mi je malo nategnut, najsiromašniji sloj, pa i niže klase nisu bile sklone izbegavanju služenja vojnog roka, to je ponašanje karakteristično za više slojeve.
Plati i ne moraš na odsluženje vojnog roka.

Nema veze da li si ti izmislio ili nisi, predmet diskusije je i su primeri jasni da taj koncept nije dobar za nas. Naveo sam uopsteno neke od razloga. Zasto stalno mora da se uzima? Zasto ne da drzava da neke beneficije onima koji se prijave za dobrovoljno odsluzenje? Zasto uvek uzimanje i uzimanje? Ne uzima li se vec dovoljno?!

Ide drzavi, drzava odredjuje i puni vojni budzet, zar ne? Dakle ide. Isto kao i iz akciza za gorivo, koje su bese medju najvisim u Evropi? Rekao bih procentualno da. Da ne sirim diskusiju u offtopic o racunu za struju...
Kako mislis u istu ravan? Izvini, ne zelim da zvucim navalentno i naelektrisano ali cemu potreba da se svi postavljaju u istu ravan? Kako to da nisu svi u istoj ravni po mnogim krucijalnim pitanjima a po ovom pitanju ih treba postaviti u istu ravan?!
Sto se tice slojeva, ne vidim da mi imamo slojevito drustvo. Imamo sloj koji lakse ili teze prezivljava i promil ultra bogatih ako cemo iskreno.

Ali sve ovo na stranu. Ono sto je najinteresantnije ovde je zasto se odmah poteze diskusija o uzimanju od naroda? Zasto se ne povede konstruktivna diskusija o konceptu vojnog roka? Predlog za plan i program? Trajanje? I tome slicno. Ispade da je ovo sve samo opravdanje za novi harac koji se sprema. Nismo mi Nemacka pa da se uvode porezi i slicne baljezgarije, ljudi ionako odlaze, sta treba da dodatno uticemo na odlazak populacije?!

• 2Ovo se svidja korisnicima: djordje92sm, peruni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče obaveze moraju se svesti na istu ravan jer dobijaš povlašćene kategorije.
Plaćanjem se izbegava simuliranje prigovora savesti što je bila skoro praksa i to među gradskim stanovništvom, sa boljim imovinskim stanjem.
Ako imaš takav prigovor savesti da si pre spreman da platiš nego da služiš vojni rok. Svaka čast, dole kapa, verujem ti, kao da si služio.
Ako ti prigovor savesti služi samo za izbegavanje vojnog roka. Govno si.

Što se služenja vojnog roka još nešto
Tamo najbolje vidiš šta je siromaštvo i šta su društvene razlike.
Kad vidiš mladića kome je to zaista prvi izlazak iz sela.
Kad vidiš nekog koji nije nosi ništa do piroćanaca (opanaka)
Kad vidiš vojnika koji plače što mora da ide kući.

• 1Ovo se svidja korisniku: sakota79
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je bilo davno. Sada je vec treca decenija 21-og veka.
Nametnute mere nece naici na dobar odziv, u to budi siguran. Nije vise vreme Tita. Ljude treba podstaci stimulansima a ne terati nametima.

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koje su to na primer stimulacije, ali da budu razumene, a ne da vojska obuči sve za sve kategorije vozila.

• 4Ovo se svidja korisnicima: djordje92sm, sakota79, Sim.a, kybonacci
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo par primera na brzaka:
- oslobadjanje od poreza pri kupovini nekretnine (sada postoji nesto slicno ali takodje postoji i oggranicenje u kvadraturi ako se ne varam itd.)
- mozda subvencionisani (beskamatni) kredit za kupovinu prve nekretnine uz napomenu da se ista ne bi mogla prodati u skorijoj buducnosti ukoliko se recimo ne isplati razlika (ovo bi mozda vremenom podstaklo natalitet)
- jednokratna pomoc za prvo, drugo i trece dete u vecem iznosu koji bi zaista pomogao odgajanju te dece u pocetku
- naknadno oslobadjanje od poreza za bebi hranu i opremu (putem povracaja)
- besplatno uvodjenje el. energije i ostalih prikljucaka od strane firmi u drzavnom vlasnistvu ukoliko regrut zapocne gradnju kuce

Neka od stavki ili par njih, pozeljno one koje od kojih bi i drzava imala koristi na duzi rok i eto, svi na dobitku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Prema podacima Kluba generala i admirala od 2003. do 2010. u kasarne je upućeno oko 190.000 regruta što je u proseku oko 22.000 godišnje. Posle obustave obaveznog služenja i uvođenja dobrovoljnog koncepta za kasarne se prijavilo manje od 10.000 mladića i devojaka
Stanje rezervnog sastava zbog toga je umanjeno za oko 180.000 vojnih obveznika. Istovremeno, zbog prekoračenja starosne granice, broj obveznika iz rezervnog sastava smanjen je za više od 350.000 ljudi.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 11Ovo se svidja korisnicima: Sim.a, Marko Marković, celik, amaterSRB, kunktator, VP6919, darkangel, _Petar, ILGromovnik, peruni, Zerajic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: Ali sve ovo na stranu. Ono sto je najinteresantnije ovde je zasto se odmah poteze diskusija o uzimanju od naroda? Zasto se ne povede konstruktivna diskusija o konceptu vojnog roka? Predlog za plan i program? Trajanje? I tome slicno. Ispade da je ovo sve samo opravdanje za novi harac koji se sprema. Nismo mi Nemacka pa da se uvode porezi i slicne baljezgarije, ljudi ionako odlaze, sta treba da dodatno uticemo na odlazak populacije?!

Ja bih voleo da vidim da se vojska obučava po jedinstvenom planu i programu, u centrima za obuku. A tamo obuku vrši osoblje specijalzovano za to. Pa po završenoj istoj se upućuje u jedinice. Idealno 6+6 meseci, ne mora toliko, no i daje minimun 9 meseci, 5+4 princip. I recimo da se u tim centrima utvrdi konačan VES vojnika na osnovu pokazanog. Vrlo idilična* ideja. Al ovako nešto, dobijem VES pešadija. Odem u Leskovac na obuku, tamo se malo radi sa svim oružjem i oruđem do nivoa čete. Više slektivan proces, nego obuka za sve. Da se vidi šta kome dobro ili loše ide. Ispadne jako dobor koristim BGA. Završim kao poslužilac istog i onda odem u Suboticu u jedinicu. Par stvari bi se tako dobile. Prvo svi bi bili ujednačeno obučeni, bez obzira na jedinicu**, u radu sa specijalizovanim osobljem bi i kvalitet bio bolji*** i na kraju imao bi period gde imaš spremnog vojnika na neko vreme, a ne da se troši to vreme na obuku.






*Utopistička je ideja, više neki ideal no stvarnsot.

**Primetili smo razlike u načinu rada moje jediice i jedinice iz 4. brigade.

***Nije svako sposoban da prenese znanje, starešine bi bile rastrećenije, isluženi, a sposobni PVL bi mogli da dobiju posao kao instruktori.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobra ideja, samo bih napravio iznimku sa regrutima, koji u startu imaju posebna znanja iz srednih skola, ili recimo fakulteta (tu je pitanje koji bi odlagali vojni rok i da li u opste dozvoliti). Recimo: medicinska, nekih tehnickih, itd
Dakle njih, mozda po potrebi pravo u jedinice, gde imaju osnovnu obuku, ako ne zadovolje prekomanda u te centre, pa dalje. Mislim da bi tako imali u startu vise elana za rad, a mozda bi uticalo i na nivo znanja koji bi donosili iz skola, jer i ovo bi bila privilegija?!

• 3Ovo se svidja korisnicima: HrcAk47, ILGromovnik, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

VP3987 ::
Nije u redu iz prostog razloga sto nas zakon to ne dozvoljava. Zakon dozvoljava 40-45%, zaboravio sam, a 10-12 godina se ne spominje koliki je zakonski maksimum, od kad je predjen. I umesto da vlast prvo vrati dugove u zakonske okvire, i kazni one koji su prekrsili zakon, vlast nam prosipa mudrolije kako je sve ispod 60% ok. Ja sam siguran da to nisi ti izmislio da je 60% u redu vec si to cuo od vrhovnog komandanta koji je naredio da bude oko 60%


11 milijardi je razlika u dugu. Zamisli kakve su kapitalne investicije mogle biti uradjene za 11 milijardi. Sve ovo sto je kupljeno za vojsku, svi autoputevi koji su zavrseni, pruge koje se obnavljaju, sve cime se vlast hvali ne bi bilo 50% od tih 11 milijardi. Gde je otisla razlika? Pa upravo na povecanje plata koje si spominjao, na povecanje penzija, kupovinu socijalnog mira.

A to koliki je dug u odnosu na BDP, to je prica za razvijene drzave, a u Srbiji BDP moze da se istopi za godinu dana. Devedesete su to pokazale. Ne dao bog da u Srbiji sve stane kao sto je stalo devedesetih, a da nam ostane dug od 27 milijardi, mogli bi samo da ugasimo drzavu.
Odgovoricu ovde ali je off topic, ako zelis mozemo dalje na PP ili na neku odgovarajucu temu.

Zakon o budzetskom sistemu, prateci zakon budzeta svake godine, odredjuje opsta fiskalna pravila koja glase:
1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1% BDP;
2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45% BDP.

Medjutim ovo nije apsolutno jer je u pitanju ekonomija sa svojim ciklusima pa je postavljena formula koja dozvoljava na srednji rok da fiskalni deficit bude veci od 1% (npr. prosle godine pre korone je deficit planiran na 0.5% a u 2021. kao kriznoj je deficit planiran na 3%).
Druga komponenta odnosno dug je takodje fleksibilna jer u slucaju prelaska te granice od 45% Vlada mora da podnese program za smanjenje duga. (pre korone dug je bio spusten na oko 53%)
Ova pravila postoje ali kao sto vidis postoje i izuzeci jer je ekonomija poprilicno fluidna i mora joj se tako pristupiti.

Zasto je do 60% ok?
Postoji jedan sporazum koji je 1992. godine potpisan u Mastrihtu pa se po tom gradu i zove Mastrihtski sporazum, on je znacajan za mnoge stvari (recimo on osniva EU, a pre toga je bilo nesto drugo). Nego ono sto je sada nama bitno je da on uspostavlja pet fiskalnih kriterijuma za prijem u Evropsku monetarnu uniju:
1. Stopa inflacije u zemlji u godini pre prijema (EMU) ne sme da bude veća od 1,5 procentnih poena od prosečne stope inflacije u tri članice EU sa najnižom inflacijom.
2. Dugoročna kamatna stopa ne sme da bude veća od 2 procentna poena od prosečne kamatne stope u tri zemlje članice EU sa najnižom inflacijom.
3. Svaka zemlja mora da bude članica ERM-a najmanje dve godine bez devalvacije nacionalne valute, pri čemu raspon ERM-a mora da se suzi na +/-2,25% za zemlje koje su na okviru od +/-6%.
4. Budžetski deficit zemlje ne sme biti veći od 3% BDP.
5. Javni dug zemlje ne sme biti veći od 60% BDP.
Treba li da napomenem ko danas ne ispunjava peti uslov? Evo ti statistike pre pocetka korone, danas je stanje mnogo losije:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Cim me neko pita kolika je razlika duga u nominalnom iznosu jasno mi je na sta cilja, samo kako se uvek zaboravi reci da je BDP u tom istom periodu porastao za gotovo 12 mlrd evra?
Iznos kapitalnih investicija se od budzeta do budzeta krece 3-5% BDP, uzmi BDP za 2012. godinu (33.7 mlrd evra) pa preracunaj sam koliko je drzava ulagala godisnje i videces da nisi u pravu.

Metodologija merenja duga u odnosu na BDP se primenjuje na sve drzave i tu nema uticaja faktora razvoja drzave jer je to samo nacin uporedjivanja zemalja razlicitih velicina.
Npr. imas drzavu koja ima dug u iznosu od 2.448.915.000.000 $ i drzavu koja ima dug 3.959.000.000 $, kako ces znati velicinu njihovog duga kad znas samo nominalni iznos a ne znas kolika im je ekonomska velicina? Tako sto ces ubaciti iznos BDP i dobijes procenat duga prema BDP.
U prvom slucaj je to Nemacka sa 61.8% (2018) a u drugom slucaju Crna Gora sa 72.57% (2018).

E sad cinjenica jeste da se Grcka sa preko 200% duga i Japan sa takodje preko 200% duga ne mogu porediti, ali tu ima dosta faktora kao sto su kreditni rejting, unutrasnji ili spoljasni dug, da li su fiskalna pravila nacionalnne narodne banke ili ne, visina kamatnih stopa duga, da li je globalna valuta ili ne...
Za zemlju ekonomske snage Srbije gornja granica duga pre bankrotstva bi bila negde na 100% (npr. Crna Gora se drasticno tome priblizila sa 90% duga). Normalno da neka kriza kao sto su ratovi moze da napravi problem ali i tu ima vise scenarija, 90-te jesu ostale u secanju ljudi ali to nema puno veze sa ovim stvarima.