|
Realna situacija danas, pogotovu na frontu gde artiljerija i dronovi i bespilotne vide sve i sve gadjaju, koliko ce ovakav sator da prezivi napravljen od satorskih krila i prekriven najlonom.
Ok razumem potrebu da se vojnik nauci da napravi sator za spavanje od dva satorska krila pa podloga pa dve vrece i kunjaj. E sad koliko je to realno na bojnom polju ili u blizini nije mi bas najjasnine.
Ne vidim problem u koriscenju stare opreme koju ima vojska po magacinima. Secam se bombardovanja 99te kada su moji iz sela otisli u rat na granicu s albanijom u Jna jednobojnom uniformom, to su duzili i posle rata razduzili.
Prvenstveni problem ove zemlje je ne mogucnost obuke rezervnog sastava barem jednom godisnje ili cak dva puta da se ljudi upoznaju i zajedno budu.
Gadjanja da ljudi umeju da pogode barem metu na 100 m ili 200m, sta meni vredi sluzenje pre 100 godina kad nisam posle toga ispalio metak.
A oci su oslabile, prsti zakrzljali od posla treba ih razraditi.
Dzaba obuka u ratu za rezerviste i dobrovoljce, ima tu mnogo posla.
Neko je napomenuo borbene prsluke, probleme sa RAPom i svim drugim. Zato i postoji obuka kako nakaciti i rap i porciju i bombe i obezbediti ih kako napraviti minu iznenadjenja iskopati prepreku za pesadiju blokirati prolaz i navesti protivnika da ide tamo gde je najranjiviji i ne moze da se sakrije.
Obezbediti obuku protiv dronova pa protiv oklopa.
Ima mnogo posla a malo vremena pa kako se ko snadje.
Zaboravih najbitnije kako preziveti naci vodu i hranu u prirodi
|
