Privredno kretanje namenske industrije Srbije

373

Privredno kretanje namenske industrije Srbije

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2011
  • Poruke: 607

Za "Milan Blagojević Namenska" ugovor za 10 miliona evra

Lučansko preduzeće "Milan Blagojević Namenska" potpisalo je ugovor u vrednosti od 10 miliona evra sa bugarskom kompanijom "EMKO", za koju će proizvoditi barutna punjenja, rekao je danas Tanjugu direktor te fabrike Radoš Milovanović.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/599762/Za-Milan.....liona-evra



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 22 Nov 2014
  • Poruke: 114

da nakači i ovde , uz male izmene
kako su dobili vojnu verziju M92 za ne znam ali od 0:44 zastava je sigurno, tu se lepo vidi, ima jos na nekoliko mesta 0:57 , 1:12, 1:42 , 2:01 , 2:38 , ... negde kratko ne gde ne,
ako sam dobro razumeo to je hezbolah napravio spot za poginulog iranskog genarala.
to nije toliko ni bitno , ali yugoimport ima dobru reklamu za izvoz



sad da su pravi trgovci napravili bi i dobar prigušivac i to im ponudiliisto.

a koga sredjuju necemo komentarisati Cool



offline
  • BSD 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 05 Okt 2009
  • Poruke: 3191
  • Gde živiš: Kraljevo

Панцир 15 пута тврђи од челика

Технолози Техничког ремонтног завода „Чачак” конструисали нови балистички прслук који пружа сигурнију заштиту од досадашњих, уз истовремено мањи утрошак материјала, новца и времена за израду



Чачак – У погону Техничког ремонтног завода у Чачку, јединојвојној установи у Србији где се обнављају заштитни балистички прслуци, освојена је израда по новој конструкцији уз примену најсавременијег материјала из ове области. Реч је о веома јаком полиетиленском влакну „дајнема сб 51”створеном у холандској фабрици „Дајнема”, 15 пута јачем од квалитетног челика.

Творци новог решења су конструктори из завода, уз подршку и других старешина из састава Војске Србије.


– Основна замисао конструкционог решења била је да се направи нови и сигурнији балистички уложак, уз мању употребу материјала и ниже трошкове, без нарушавања стандарда о непробојности. После испитивања пробних модела утврђено је да су постигнута бројна унапређења: боља балистичка заштита, рок трајања с 5 продужен је на 10 година, користи се мањи број листова који су притом лакши за сечење при склапању и троши се мање новца и времена за израду – каже за „Политику” потпуковник мр Војкан Радоњић, технички директор ТРЗ-а.

Први званично уведени заштитни прслуци у Југословенској народној армији били су британске производње, а затим је почело да их израђује и „Борово”, најпре по британским моделима а касније и по својим решењима која су се показала добрим. Једно од тих решења било је и „антитраума јастуче”, постављено иза балистичког панела, да би ублажило угибање материјала изазвано ударом пројектила у прслук и тело. То јастуче било је напуњено – перјем. Затим се у изради уложака одомаћио кевлар, врста арамидног, синтетичког влакна америчке производње који се показао 20 процената бољим али се онда, деведесетих, појавило влакно дајнема. Већ у самом почетку било је 40 процената изнад америчког, а касније је и знатно усавршено.

Балистички заштитни материјали за прслуке тку се као класично платно од конца, при чему преплетај нити обезбеђује додатну отпорност. Наиме, приликом поготка у балистички слој метак не само да тешко кида нит јер је еластична, већ и вуче нити из ткања што изазива трење и отпор. Комбинација отпорности нити на кидање, отпор приликом извлачења из ткања као и густина у виду већег броја слојева платна, заустављају зрно. Зато и нема рикошета јер се платно згужва и не дозвољава пројектилу да склизне. Зато се скројени листови платна никад не порубљују, а целином их чини делимични штеп по крајевима и благи по средини.

Војска Србије користи три модела заштитних балистичких прслука, „М 99”, „М 02” и „М 03”. Први садржи 14 листова материјала непознатог порекла и 18 листова кевлара, а остала два су састављена са по 5 листова материјала непознатог порекла у првом и 10 у трећем слоју. У другом су два листа антитраума материјала која садрже по један лист сунђера и 2 листа кевлара, док четврти слој чини 14 листова кевлара.

Стручњаци ТРЗ-а „Чачак” су за основу новог конструкционог решења узели „дајнему сб 51”, пошто је данас тај материјал знатно квалитетнији од свих познатих: плута на води, јако је издржљив, отпоран на влагу, хемикалије и УВ светло, а произвођач даје гаранцију од 10 година, двоструко дужу него за свој претходни производ из исте породице. Нови уложак садржи само 20 листова: 19 листова „дајнеме сб 51” и један лист тварона, који је убачен испред последњег. Поред тога, ради паралелног испитивања, конструктор је припремио и још два улошка од материјала који су до сада били у употреби, оба са по 40 листова. У једном су 38 листова „дајнеме 21” и два листа алвеолена, у другом 25 листова „дајнеме 21”, 13 листова старог материјала непознатог порекла и 2 листа алвеолена.

Тежина комплета првог од ова три модела је 3.745 грама (предњи панел заштитног прслука 1.490, задњи панел 1.755, карлични штитник 500), другог 3.700 (1.450 + 1.700 + 550), трећег 3.920 (1.600 + 1.600 + 720). Укупни трошкови израде првог балистичког улошка су 380, другог 445 и трећег 380 евра.

Испитивања су обављена у лабораторији Института безбедности у Београду, по стандардима за ниво заштите III – А, који подразумева да прслук штити војника од пиштољског метка почетне брзине 426 метара у секунди. Испитивање се изводи испаљивањем метка са растојања од пет метара. Захтеви стандарда јесу такође, да се метак заустави без пробоја и да отисци од њега у позадинском материјалу (пластелину) буду мањи од 44 милиметра.

У лабораторији је на укупно 9 панела и штитника пуцано из два пиштоља, „магнум” калибра 44 и „пара” калибра 9 мм, а брзина зрна мерена је на 3 метра од уста цеви. Сви узорци балистичких уложака зауставили су пројектиле. Поред тога, релевантне трауме – BFS отисци – које се мере у позадинском материјалу – пластелину, биле су у прописаним границама, односно мање од 44 милиметра. Тај отисак ствара се услед пробоја зрна кроз материјале у улошку и непосредне енергије зрна, односно реч је о угибању материјала изазваним ударом.

Отисак у пластелину иза предњег панела са „данејмом 51” био је велики 33 милиметра (пуцано из „магнума”), иза задњег панела 17 – 31 милиметар („пара”) а иза карличног штитника 40 милиметара („магнум”).

Иначе, кад је реч о овим техничким системима, по стандардима Војске Србије постоји и виши ниво заштите (III). То су прслуци са балистичком плочом који штите војника од пушчаног метка почетне брзине 732 – 950 метара у секунди, а на испитивању се испаљивање метка врши са растојања од 15 метара.
Гвозден Оташевић
објављено: 19.10.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Pancir-15-puta-tvrdji-od-celika.sr.html

offline
  • Pridružio: 18 Feb 2013
  • Poruke: 6178

BSD ::Панцир 15 пута тврђи од челика

Технолози Техничког ремонтног завода „Чачак” конструисали нови балистички прслук који пружа сигурнију заштиту од досадашњих, уз истовремено мањи утрошак материјала, новца и времена за израду



Чачак – У погону Техничког ремонтног завода у Чачку, јединојвојној установи у Србији где се обнављају заштитни балистички прслуци, освојена је израда по новој конструкцији уз примену најсавременијег материјала из ове области. Реч је о веома јаком полиетиленском влакну „дајнема сб 51”створеном у холандској фабрици „Дајнема”, 15 пута јачем од квалитетног челика.

Творци новог решења су конструктори из завода, уз подршку и других старешина из састава Војске Србије.


– Основна замисао конструкционог решења била је да се направи нови и сигурнији балистички уложак, уз мању употребу материјала и ниже трошкове, без нарушавања стандарда о непробојности. После испитивања пробних модела утврђено је да су постигнута бројна унапређења: боља балистичка заштита, рок трајања с 5 продужен је на 10 година, користи се мањи број листова који су притом лакши за сечење при склапању и троши се мање новца и времена за израду – каже за „Политику” потпуковник мр Војкан Радоњић, технички директор ТРЗ-а.

Први званично уведени заштитни прслуци у Југословенској народној армији били су британске производње, а затим је почело да их израђује и „Борово”, најпре по британским моделима а касније и по својим решењима која су се показала добрим. Једно од тих решења било је и „антитраума јастуче”, постављено иза балистичког панела, да би ублажило угибање материјала изазвано ударом пројектила у прслук и тело. То јастуче било је напуњено – перјем. Затим се у изради уложака одомаћио кевлар, врста арамидног, синтетичког влакна америчке производње који се показао 20 процената бољим али се онда, деведесетих, појавило влакно дајнема. Већ у самом почетку било је 40 процената изнад америчког, а касније је и знатно усавршено.

Балистички заштитни материјали за прслуке тку се као класично платно од конца, при чему преплетај нити обезбеђује додатну отпорност. Наиме, приликом поготка у балистички слој метак не само да тешко кида нит јер је еластична, већ и вуче нити из ткања што изазива трење и отпор. Комбинација отпорности нити на кидање, отпор приликом извлачења из ткања као и густина у виду већег броја слојева платна, заустављају зрно. Зато и нема рикошета јер се платно згужва и не дозвољава пројектилу да склизне. Зато се скројени листови платна никад не порубљују, а целином их чини делимични штеп по крајевима и благи по средини.

Војска Србије користи три модела заштитних балистичких прслука, „М 99”, „М 02” и „М 03”. Први садржи 14 листова материјала непознатог порекла и 18 листова кевлара, а остала два су састављена са по 5 листова материјала непознатог порекла у првом и 10 у трећем слоју. У другом су два листа антитраума материјала која садрже по један лист сунђера и 2 листа кевлара, док четврти слој чини 14 листова кевлара.

Стручњаци ТРЗ-а „Чачак” су за основу новог конструкционог решења узели „дајнему сб 51”, пошто је данас тај материјал знатно квалитетнији од свих познатих: плута на води, јако је издржљив, отпоран на влагу, хемикалије и УВ светло, а произвођач даје гаранцију од 10 година, двоструко дужу него за свој претходни производ из исте породице. Нови уложак садржи само 20 листова: 19 листова „дајнеме сб 51” и један лист тварона, који је убачен испред последњег. Поред тога, ради паралелног испитивања, конструктор је припремио и још два улошка од материјала који су до сада били у употреби, оба са по 40 листова. У једном су 38 листова „дајнеме 21” и два листа алвеолена, у другом 25 листова „дајнеме 21”, 13 листова старог материјала непознатог порекла и 2 листа алвеолена.

Тежина комплета првог од ова три модела је 3.745 грама (предњи панел заштитног прслука 1.490, задњи панел 1.755, карлични штитник 500), другог 3.700 (1.450 + 1.700 + 550), трећег 3.920 (1.600 + 1.600 + 720). Укупни трошкови израде првог балистичког улошка су 380, другог 445 и трећег 380 евра.

Испитивања су обављена у лабораторији Института безбедности у Београду, по стандардима за ниво заштите III – А, који подразумева да прслук штити војника од пиштољског метка почетне брзине 426 метара у секунди. Испитивање се изводи испаљивањем метка са растојања од пет метара. Захтеви стандарда јесу такође, да се метак заустави без пробоја и да отисци од њега у позадинском материјалу (пластелину) буду мањи од 44 милиметра.

У лабораторији је на укупно 9 панела и штитника пуцано из два пиштоља, „магнум” калибра 44 и „пара” калибра 9 мм, а брзина зрна мерена је на 3 метра од уста цеви. Сви узорци балистичких уложака зауставили су пројектиле. Поред тога, релевантне трауме – BFS отисци – које се мере у позадинском материјалу – пластелину, биле су у прописаним границама, односно мање од 44 милиметра. Тај отисак ствара се услед пробоја зрна кроз материјале у улошку и непосредне енергије зрна, односно реч је о угибању материјала изазваним ударом.

Отисак у пластелину иза предњег панела са „данејмом 51” био је велики 33 милиметра (пуцано из „магнума”), иза задњег панела 17 – 31 милиметар („пара”) а иза карличног штитника 40 милиметара („магнум”).

Иначе, кад је реч о овим техничким системима, по стандардима Војске Србије постоји и виши ниво заштите (III). То су прслуци са балистичком плочом који штите војника од пушчаног метка почетне брзине 732 – 950 метара у секунди, а на испитивању се испаљивање метка врши са растојања од 15 метара.
Гвозден Оташевић
објављено: 19.10.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Pancir-15-puta-tvrdji-od-celika.sr.html

Похвално је прочитати да се обнавља балистичка опрема за војску.
Много непрецизности је у тексту,претеривања,и помало скривања чињеница.Ово задње и није до ТРЗ-а већ до произвођача компоненти,који никад не даје комплетан увид у технологију израде.Већ сам писао на ову тему,али...
*Сви ови производи су синтетички/нису природни*
*Уколико је производ урађен квалитетно,животни век је 10 година/уз правилно одлагање,...лагеровање,итд./
*Уколико је неком трајало 5 година значи да је у *склапању*коришћен материјал квалитета 2 или 3 класе.
*Дајнема...та и та ,не значи ништа,може се назвати и *МБxxx*,али полиетилен јесте управо активна материја од које се добија нај квалитетније влакно велике тврдоће./и мале тежине..овде је битно и је ли коришћено везивно средство или не/.
*И најважније,доброг добављача компоненти не би требало мењати,све док одржава квалитет компоненти на одговарајућем нивоу/апсолутно је бесмислица да ово могу урадити само Холанђани Wink*
*Све остало,...техника склапања,ушивања,слојевитост итд,јесте врло креативан посао,али у домену дизајнера...ту технологије више нема.

online
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 19100

I povodom "15 puta jaci" - nije "jaci" vec mu je masena efikasnost 15 puta bolja nego celiku, sto je lepo, ali nije nedostizno. Srpski receno, ako bi ti trebalo 15 kila celika da zastitis nesto od odredjenog metka, trebace ti samo 1kg ovoga.
Pre nego sto se neko previse odusevi i resi da pravi tenk od ovoga - celik je u poredjenju sa polimerima po masenim parametrima ocajan, ali ima strukturnu cvrstinu, sto ovi materijali nemaju.

offline
  • Pridružio: 14 Avg 2011
  • Poruke: 6590

Ovi materijali se prave u vidu vlakana. Vlakno je samo po sebi 15 puta jace od čelika (ili vec koliko), ali mu je poprecni presek uvek mali. Prilikom udara zrna, odredjeni broj vlakana se pokida, jer je napon koji se stvori u njima preveliki.

Naravno ispred tih vlakana mora da ide neki lomljivi materijal (keramika) da primi energiju od zrna, da vojniku ne bi popucala rebra.

Celicna ploca od oko 6 mm bi trebala da ima slicnu zastitnu sposobnost kao ovaj prsluk.

Pravo je pitanje koliko zrna moze da primi ovakav prsluk?

Na nekoj emisiji je bilo da se Abramski oblazu kevlarom sa unitrasnje strane, kako bi se zastitila posluga od komadica oklopa koji mogu da se odvoje usred eksplozije.

P.S. Zar se termin tvrdoca ne odnosi na sposobnost materijala da se odupre mehanickome habanju?

offline
  • član biblioteke
  • Pridružio: 18 Jul 2007
  • Poruke: 28496
  • Gde živiš: iznad smoga Beograda

bojank ::
Pre nego sto se neko previse odusevi i resi da pravi tenk od ovoga - celik je u poredjenju sa polimerima po masenim parametrima ocajan, ali ima strukturnu cvrstinu, sto ovi materijali nemaju.

Verovatno bi u kombinaciji sa keramikom i elementima ERO mogao da se iskoristi za module dodatnog oklopa.

offline
  • Pridružio: 18 Feb 2013
  • Poruke: 6178

CheefCoach ::Ovi materijali se prave u vidu vlakana. Vlakno je samo po sebi 15 puta jace od čelika (ili vec koliko), ali mu je poprecni presek uvek mali. Prilikom udara zrna, odredjeni broj vlakana se pokida, jer je napon koji se stvori u njima preveliki.

Naravno ispred tih vlakana mora da ide neki lomljivi materijal (keramika) da primi energiju od zrna, da vojniku ne bi popucala rebra.

Celicna ploca od oko 6 mm bi trebala da ima slicnu zastitnu sposobnost kao ovaj prsluk.

Pravo je pitanje koliko zrna moze da primi ovakav prsluk?

Na nekoj emisiji je bilo da se Abramski oblazu kevlarom sa unitrasnje strane, kako bi se zastitila posluga od komadica oklopa koji mogu da se odvoje usred eksplozije.

P.S. Zar se termin tvrdoca ne odnosi na sposobnost materijala da se odupre mehanickome habanju?

Не! ради се о ПОВЕЋАНОЈ ТВРДОЋИ!/влакно полиетилена са извлачењем и дехидратацијом доводи на структурну формулу ДИЈАМАНТА!-значи НАЈТВРЂЕГ познатог производа/то није спорно.За рецимо арамидно влакно не знам је ли овај поступак могућ на идентичана начин...примера ради/.Ствар је компликована и врло пипава,значи у старту није свеједно имају ли полимерна влакна редну,изо или можда цикличну структуру,рекао бих да полиетилен има *најближу*структуру која се прецизним поступком може превести ...не тврдим да остало може,или не може,ствар је процента успешности.
Отпорност на трење или АБРАЗИЈУ је нешто сасвим друго и има смисла рецимо код авионских гума итд.код панцира је секундарно.
Стоји сумња у *15 пута* или не знам колико пута ВЕЋЕ у односу на челик.Елементарним испитивањем могуће је одредити разлику у БРИНЕЛИМА,на узоркованој епрувети,али на склопљеном производу...то је чисто комерцијална изјава.Ја нисам физичар,али ма колико ситно влакно је кружног пресека/и врло тврдо ,значи не стишљиво/,што значи да се током ткања,јавља *међупростор* у складу са АВОГАДРОВИМ бројем,те структурна чврстоћа на крају апсолутно мора одступати од резултата на лабораторијској епрувети.Могуће је неким идејним решењима осмислити проблеме ударног ефекта,али не бих о томе,то су само моја размишљања.
Тачно је ово о чему Арамис размишља,могу се искомбиновати одлична модуларна решења за заштиту.
И на крају јако је компликовано избећи везивно средство ,што додатно компликује ствари по знатном броју особина...

offline
  • Pridružio: 06 Mar 2012
  • Poruke: 100

b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&.....id=1056247

offline
  • Pridružio: 16 Jun 2010
  • Poruke: 3152
  • Gde živiš: bela crkva banat

а на слици калашњиков и рукса џебана... и још кад не би опет по обичају била засРава било би одлично. откуд сад берета? да неће опет нешто да буџе са сачмарама?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1407 korisnika na forumu :: 49 registrovanih, 7 sakrivenih i 1351 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: -[CoA]-, 357magnum, amaterSRB, Apok, Atomski čoban, bigfoot, bojank, DeerHunter, Dežurni pod palubom, Djokislav, Dorcolac, drimer, GveX, Insan, ivan1973, ivan979, jukeboxer, kinez88, kybonacci, Litostroton, LUDI, Luka Blažević, Lutvo_Redzepagic, mercedesamg, milenko crazy north, Milometer, milos.cbr, mnn2, MrNo, nebkv, Nemanja.M, nemkea71, Neretva, oganj123, panonski mornar, Romibrat, ruger357, ruma, sap, slonic_tonic, Smajser, Srle993, stegonosa, vathra, vladaa012, vobo, wolf431, Zimbabwe, 1107