Rusija - Zapad, ekonomske i vojne sankcije

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sr.Stat., Boris90, sasa76, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sr.Stat. ::Колапс санкција: Мађарска, Грчка и Кипар почињу са продајом хране Русији
МОСКВА- Мађарској, Грчкој и Кипру ускоро ће бити дозвољено да извозе воће и поврће на руско тржиште, јавља „Росискаја газета“.
Citat:„Око 20 компанија из Грчке и Мађарске ће добити потврде. У Индији мање — четири или пет. Кипар је захтевао одлагање из техничких разлога и због тога ревизије ће почети 27. априла кад ће седам или осам компанија бити проверено“.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Толико о чврстом јединству ЕУ, што се тиче санкција према Русији

Главно да ми не користимо могућности. Свака част Мађарима и Грцима. Они гледају како својој земљи да помогну,а ми како ћемо се додворити ЕУ-

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Apr 2015 1:30

ko ne koristi mogucnosti,srbija u rusiju izvozi sta stigne,preprodajemo na veliko,problem je sto je ovde poljoprivreda unistavana 70 godina nekakvim sistemom i sad ce trebati decenije da se ona ponovo vrati na normalan kolosek,da bolji domacin ima vise zemlje,a raspikuca da mu proda jer je nesposoban

Dopuna: 21 Apr 2015 1:39

i jos da dodam rusiju je spasilo otvoreno trziste drzava je ugurala ogromne pare ali samo po pitanju spekulacija,privredu su pomogli samo koliko je trebalo,ostatak je iznivelisalo samo trziste koje konkurentan taj ide dalje,sta vredi da drze cenu ajfonu kad nema prodaje,a opet povuci se sa tolikog trzista nije mala stvar.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stalker ::cezar 35 ::@....

Бил Пауел: Какве санкције? Руска економија расте поново.

+ Sankcije(Њузвик, 13. 4. 2015)

Пре шест месеци цена нафте – крвотока руске економије – кренула је у суноврат, санкције, које су на иницијативу САД уведене након анексије Крима, стезале су омчу око националне валуте, рубље, а капитал нервозних, богатих Руса почео је убрзано да напушта земљу. У том тренутку било је разумно поставити питање: да ли Владимир Путин испушта конце из својих руку? Да ли економски притисак може да буде довољан да он попусти или чак да доведе до његове смене са власти?


Данас је одговор јаснији и није онај којем се Запад надао. Не само да је Путин и даље чврсто у седлу већ се, супротно очекивањима, руска економија опоравља. Тржиште акција је по показатељима једно од најбољих у свету. Рубља, након што је изгубила готово половину своје вредности у односу на долар, скаче. Каматне стопе су спуштене са претходних високих нивоа који су достигнути након увођења санкција. Влада остварује приходе изнад сопствених прогноза, а девизне резерве су порасле за скоро 10 милијарди долара у односу на најнижи ниво током кризе.

Ниска цена нафте је и даље проблем. Економисти Ситикорп процењују да сваких 10 долара ниже цене сирове нафте типа Брент скида 2 процента руског бруто домаћег производа (БДП). Даљи пад цена нафте – који је могућ јер Саудијска Арабија, као највећи светски произвођач сирове нафте са најнижим трошковима производње, и даље производи рекордне количине – још више ће успорити раст. Међутим, исти економисти Ситикорп предвиђају да би БДП, након смањења у претходних 18 месеци, могао сада да почне да расте и до 3,5 процената годишње, чак и ако цена сирове нафте не буде расла.

Шта објашњава ову еластичност? Град Череповец са 300.000 становника, смештен у североисточној области Вологда, јесте суморан, сив индустријски град, такорећи непроменљив. Главни послодавац у том граду је челичана још из времена Совјетског Савеза. Након увођења санкција и пада цене нафте, Череповец би био један од последњих индустријских градова на свету где бисте очекивали процват.

Па… процветао је. У последњем кварталу 2014. произвођач челика Северстал, чије је седиште у поменутом граду, објавио је највећу добит из продаје у последњих шест година. Компанија је 9. априла потписала уговор за испоруку ваљаних лимова фабрици аутомобила Рено-Нисан, погону који планира повећање извоза из Русије бившим совјетским републикама, Блиском Истоку и Африци.

Иако Северстал има боље резултате, остале руске компаније не заостају много. Према подацима које је објавио Блумберг, око 78 процента компанија које се налазе на МИЦЕКС индексу московске берзе приказало је већи раст прихода у последњем кварталу од већине својих конкурената у свету, а руске компаније у целини су данас профитабилније од својих конкурената са МСЦИ индекса за тржишта у развоју.

Шта финансијски спасава Москву? Други пут у две деценије Русија показује да оштар пад вредности домаће валуте, иако финансијски болан, с једне стране доноси повећање цена увоза и отежава враћања иностраних дугова које имају Русија или компаније, али с друге стране пружа погодности као по школском рецепту. С обзиром да девалвација подиже цене увозне робе, отвара се пут за оно што економисти називају „супституција увоза“, незграпна формулација којом се објашњава да купци прелазе на куповину јефтинијих домаћих производа уместо увозне робе.

За компаније као што је Северстал, који извози око 30 процената своје производње, погодности девалвације су очигледне. Сви трошкови производње челика у Русији – руда, манган, никл, струја, радна снага – у националној су валути, што значи да су трошкови производње у односу на конкуренте у свету вртоглаво пали. Истовремено, сав челик који се прода на иностраном тржишту исказан је или у америчким доларима или евру, чије су вредности повећане у односу на рубљу и приходи из иностранства су, када се преведу у рубљу, много већи него што су били пре годину дана.

Овај феномен се у огромној мери односи и на богат руски енергетски сектор. Москва извози огромне количине нафте и гаса и остварује приход у доларима. Тако је Росњефт, огромна нафтна компанија блиска Кремљу, објавила повећање прихода од 18 процената у прошлој години, док су, према подацима које је објавио Блумберг, конкуренти на међународном тржишту имали повећање мање од једног процента. Овде се крију одговори на питање како се руски фискални приходи нису стрмоглавили, чиме је донекле ублажена оштрица кризе прошле године. Производња нафте у Русији је и даље на рекордном нивоу што је, поред саудијског повећања производње, један од главних узрока ниских цена нафте.

Свет не би требало да буде изненађен оваквим развојем догађаја. Мање-више исти сценарио одиграо се 1998. када је азијска финансијска криза погодила Русију, а Москва истовремено прогласила немогућност извршавања обавеза према иностраним кредитима и извршила девалвацију рубље. Десио се тренутни негативан економски удар, након којег је уследио опоравак кроз супституцију увоза, који је био бржи него што је већина економиста у свету тада могла да поверује да је могућ. „Ово указује на економски опоравак који је по природи, иако не и по размерама, сличан опоравку после 1998. године“, каже Иван Чакаров, економиста из Ситикорп.

Промена у односу на претходни опоравак је природа руске владе и њена перцепција на Западу. Тада је Русија била климава, млада демократија која је покушавала транзицију у капитализам и коју је развијени свет очајнички покушавао да стабилизује. Данас, за мање од једне деценије, Путин је на врху Кремља, отворено непријатељски настројен према САД, са својим, како се чини, реваншистичким планом поновног успостављања старог Совјетског Савеза.

Када су прошле године цене нафте пале, пробудиле су се велике наде у западним престоницама да ће болне санкције натерати Русију да промени свој приступ Украјини и вероватно скренути Путинову пажњу на унутрашње проблеме.

Могуће је и да се овде ради о принципу „што је баби мило, то јој се и снило“, али у сваком случају сада је то завршена прича. Руска економија показује довољно еластичности и мало је вероватно да ће Путин преиспитивати своју спољну политику. Испитивања јавног мњења не пружају ни најмање основа за веровање да се народ окреће против њега. За Вашингтон и његове савезнике време илузија је прошло. Путин не одлази.

Са енглеског посрбио: Aerial6


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ово је све очекивано,него мене нешто друго буни,наиме,један члан форума је мени раније реплицирао причом да руски челик не ваља ништа и да се ФИАТ преварио када је почео да га користи,јер га Немци користе искључиво за шахтове,ево сада видим да га користи и "Рено-Нисан" групација,па се питам јесу ли и они дилетанти као ови из Фиат-а?Молио бих да ми неко да одговор...?
Citat:Компанија је 9. априла потписала уговор за испоруку ваљаних лимова фабрици аутомобила Рено-Нисан
У време капитализма профит је светиља. ако је јефтинији и сличних карактеристика.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Apr 2015 9:10

zoran MKD ::stalker ::cezar 35 ::@....

Бил Пауел: Какве санкције? Руска економија расте поново.

+ Sankcije(Њузвик, 13. 4. 2015)

Пре шест месеци цена нафте – крвотока руске економије – кренула је у суноврат, санкције, које су на иницијативу САД уведене након анексије Крима, стезале су омчу око националне валуте, рубље, а капитал нервозних, богатих Руса почео је убрзано да напушта земљу. У том тренутку било је разумно поставити питање: да ли Владимир Путин испушта конце из својих руку? Да ли економски притисак може да буде довољан да он попусти или чак да доведе до његове смене са власти?


Данас је одговор јаснији и није онај којем се Запад надао. Не само да је Путин и даље чврсто у седлу већ се, супротно очекивањима, руска економија опоравља. Тржиште акција је по показатељима једно од најбољих у свету. Рубља, након што је изгубила готово половину своје вредности у односу на долар, скаче. Каматне стопе су спуштене са претходних високих нивоа који су достигнути након увођења санкција. Влада остварује приходе изнад сопствених прогноза, а девизне резерве су порасле за скоро 10 милијарди долара у односу на најнижи ниво током кризе.

Ниска цена нафте је и даље проблем. Економисти Ситикорп процењују да сваких 10 долара ниже цене сирове нафте типа Брент скида 2 процента руског бруто домаћег производа (БДП). Даљи пад цена нафте – који је могућ јер Саудијска Арабија, као највећи светски произвођач сирове нафте са најнижим трошковима производње, и даље производи рекордне количине – још више ће успорити раст. Међутим, исти економисти Ситикорп предвиђају да би БДП, након смањења у претходних 18 месеци, могао сада да почне да расте и до 3,5 процената годишње, чак и ако цена сирове нафте не буде расла.

Шта објашњава ову еластичност? Град Череповец са 300.000 становника, смештен у североисточној области Вологда, јесте суморан, сив индустријски град, такорећи непроменљив. Главни послодавац у том граду је челичана још из времена Совјетског Савеза. Након увођења санкција и пада цене нафте, Череповец би био један од последњих индустријских градова на свету где бисте очекивали процват.

Па… процветао је. У последњем кварталу 2014. произвођач челика Северстал, чије је седиште у поменутом граду, објавио је највећу добит из продаје у последњих шест година. Компанија је 9. априла потписала уговор за испоруку ваљаних лимова фабрици аутомобила Рено-Нисан, погону који планира повећање извоза из Русије бившим совјетским републикама, Блиском Истоку и Африци.

Иако Северстал има боље резултате, остале руске компаније не заостају много. Према подацима које је објавио Блумберг, око 78 процента компанија које се налазе на МИЦЕКС индексу московске берзе приказало је већи раст прихода у последњем кварталу од већине својих конкурената у свету, а руске компаније у целини су данас профитабилније од својих конкурената са МСЦИ индекса за тржишта у развоју.

Шта финансијски спасава Москву? Други пут у две деценије Русија показује да оштар пад вредности домаће валуте, иако финансијски болан, с једне стране доноси повећање цена увоза и отежава враћања иностраних дугова које имају Русија или компаније, али с друге стране пружа погодности као по школском рецепту. С обзиром да девалвација подиже цене увозне робе, отвара се пут за оно што економисти називају „супституција увоза“, незграпна формулација којом се објашњава да купци прелазе на куповину јефтинијих домаћих производа уместо увозне робе.

За компаније као што је Северстал, који извози око 30 процената своје производње, погодности девалвације су очигледне. Сви трошкови производње челика у Русији – руда, манган, никл, струја, радна снага – у националној су валути, што значи да су трошкови производње у односу на конкуренте у свету вртоглаво пали. Истовремено, сав челик који се прода на иностраном тржишту исказан је или у америчким доларима или евру, чије су вредности повећане у односу на рубљу и приходи из иностранства су, када се преведу у рубљу, много већи него што су били пре годину дана.

Овај феномен се у огромној мери односи и на богат руски енергетски сектор. Москва извози огромне количине нафте и гаса и остварује приход у доларима. Тако је Росњефт, огромна нафтна компанија блиска Кремљу, објавила повећање прихода од 18 процената у прошлој години, док су, према подацима које је објавио Блумберг, конкуренти на међународном тржишту имали повећање мање од једног процента. Овде се крију одговори на питање како се руски фискални приходи нису стрмоглавили, чиме је донекле ублажена оштрица кризе прошле године. Производња нафте у Русији је и даље на рекордном нивоу што је, поред саудијског повећања производње, један од главних узрока ниских цена нафте.

Свет не би требало да буде изненађен оваквим развојем догађаја. Мање-више исти сценарио одиграо се 1998. када је азијска финансијска криза погодила Русију, а Москва истовремено прогласила немогућност извршавања обавеза према иностраним кредитима и извршила девалвацију рубље. Десио се тренутни негативан економски удар, након којег је уследио опоравак кроз супституцију увоза, који је био бржи него што је већина економиста у свету тада могла да поверује да је могућ. „Ово указује на економски опоравак који је по природи, иако не и по размерама, сличан опоравку после 1998. године“, каже Иван Чакаров, економиста из Ситикорп.

Промена у односу на претходни опоравак је природа руске владе и њена перцепција на Западу. Тада је Русија била климава, млада демократија која је покушавала транзицију у капитализам и коју је развијени свет очајнички покушавао да стабилизује. Данас, за мање од једне деценије, Путин је на врху Кремља, отворено непријатељски настројен према САД, са својим, како се чини, реваншистичким планом поновног успостављања старог Совјетског Савеза.

Када су прошле године цене нафте пале, пробудиле су се велике наде у западним престоницама да ће болне санкције натерати Русију да промени свој приступ Украјини и вероватно скренути Путинову пажњу на унутрашње проблеме.

Могуће је и да се овде ради о принципу „што је баби мило, то јој се и снило“, али у сваком случају сада је то завршена прича. Руска економија показује довољно еластичности и мало је вероватно да ће Путин преиспитивати своју спољну политику. Испитивања јавног мњења не пружају ни најмање основа за веровање да се народ окреће против њега. За Вашингтон и његове савезнике време илузија је прошло. Путин не одлази.

Са енглеског посрбио: Aerial6


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ово је све очекивано,него мене нешто друго буни,наиме,један члан форума је мени раније реплицирао причом да руски челик не ваља ништа и да се ФИАТ преварио када је почео да га користи,јер га Немци користе искључиво за шахтове,ево сада видим да га користи и "Рено-Нисан" групација,па се питам јесу ли и они дилетанти као ови из Фиат-а?Молио бих да ми неко да одговор...?
Citat:Компанија је 9. априла потписала уговор за испоруку ваљаних лимова фабрици аутомобила Рено-Нисан
У време капитализма профит је светиља. ако је јефтинији и сличних карактеристика.
Прича је била и како Немци кристе француски челик,а ево сад видимо да Французи користе руски челик...

Dopuna: 22 Apr 2015 10:19

Просечан дуг земаља еврозоне достигао безмало 92 одсто!
ДУГ НЕМАЧКЕ - 74,7 ОДСТО ОД ЊЕНОГ БДП, ФРАНЦУСКЕ – 95 ОДСТО, А ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ – 89,4 ОДСТО
ПРВИ пут до сада: просечни државни дуг земаља које су у еврозони - у поређењу са њиховим БДП – достигао је 91,9 одсто!

Истовремено се просечни дуг земаља чаланица ЕУ – такође мерено према њиховом БДП – попео опасно високо. На 86,8 одсто!.

Ово није ничије подметање. Ово су званични подаци статистичке управе Европске уније која је упозорила да се ситуација из године у годину све више погоршава упкос томе је дефицит државних буџета (према БДП) смањен у еврозони (у просеку) за 2,4 одсто, а у ЕУ у целини – за 2,9 одсто.

Највећи дужници се знају: Грчка (дуг је 177,1 од БДП), Италија (132,1 одсто), Португал (130,2 одсто) и Ирска (109,7 одсто).

Најбоље показатеље имају: Естонија (10,6 одсто), Луксембург (23,6 одсто), Бугарска (27,6 одсто), Румунија 839,8 одсто) и Летонија (40,0 одсто).

Највеће и најмоћније земље унутар ЕУ имају такође велике дугове: Немачка 74,7 одсто од свог БДП, Француска 95 одсто, а Велика Британија 89,4 одсто.

Дугови унутар еврозоне током протекле четири године повећали су се за више од 6
одсто.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Американци држе Русију под санкцијама, али за 63 % повећали увоз њених метала
ТОКОМ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ РОБНА РАЗМЕНА ДВЕ ЗЕМЉЕ БИЛА НА НИВОУ 34,46 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА
АМЕРИЧКО Министарство трговине саопштило је да се робна размена САД са Русијом током 2014. године - упркос санкцијама – смањила само десет одсто и да је износила 34,46 милијарде долара.

У структури руског извоза око 80 одсто су чинили нафта, нафтни деривати и метали. Међутим, ово је само статистичка фасада.

Јер, извоз руске нафте и нафтних деривата (углавном мазута) опао је у прошлој години за 40 одсто. Али, зато су испоруке метала, производа црне и обојене металургије и руда повећане за 63 одсто и достигле 5,4 милијарде долара.

То је рекордни показатељ за протеклих девет година.

Нарочито су порасле америчке куповине руског челика, никла, алуминијума и олова.

Током прошле године је, примера ради, експорт руског никла у САД порастао за 40 одсто, а алуминијума – за 1,5 пут.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 3Ovo se svidja korisnicima: sasa76, stalker, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@....

Da se osvrnem na post @monomah u vezi Rusije.
Nisam ekonomista i verovatno ne mogu kompetentno pisati o ekonomskim problemima kapitalizma, al' shvatio sam da, trenutno preovladjujuci, neoliberalni model ima sistemsku gresku.
Evo zasto:
Da bi opstao, neophodan mu je rast od famoznih 3% koji mora biti paralelno pracen razvojem i sirenjem, a taj razvoj i sirenje je zaustavljeno. Ukoliko rast od 3% i veci postoji, a ne prati ga razvoj i sirenje, desava se da nestaje srednji sloj drustva, ne stvara se visak vrednosti, a kapital se koncentrise kod finacijske elite, pa raslojavanje i siromasenje najveceg dela drustva raste vrtoglavom brzinom.
Da sistemska greska postoji, javno je obelodanio i ideolog neoliberalnog kapitalizma Dzefri Saks promovisuci svoju novu ekonomsku ideju kroz knjigu "Zelena ekonomija".
Da bi opstao u tim uslovima, rast od 3% se ostvaruje preko malverzacija u financijskom sektoru i mesetarenja na berzama gde se i dalje produbljuje jaz izmedju sve siromasnijih gradjana i sve manjeg broja bogatih, al' bogatijih ljudi iz finacijske elite, pa sada imamo situaciju da oko 5% ljudi kontrolise 95% svetskog kapitala, a samo pre 10-tak godina 30% ljudi je kontrolisalo 95% svetskog kapitala.
Dakle, sve drzave koje primenjuju neoliberalni ekonomski koncept (ceo Zapad i istocna Evropa) polako ulaze korporativno drustvo (korporativne drzave) koje ce svoje opstajanje braniti totalitarizmom i tiranijom. Te pojave su jasno vidljive posle 2008 ....vestacki izzvane financ. krize upravo da bi financijska elita uspesno stvorila korporativno drustvo i tako vladala.
U Rusiji su stvari drugacije, tj. suprotan je proces. Posle Jeljcinove ere neoliberalnog ekonomskog koncepta, Putin gradi drugaciji model u kojem drzava ima znacajnu korektivnu ulogu, pa rast prati odgovarajuci razvoj, srednji sloj jaca i posledica toga je zilava i elasticna ekonomija koja i u sankcijama nalazi resenja za vecinu problema. Uz to, Putin je prosle godine najvio reorganizaciju i supstituciju privrede, pa je za ocekivati jos snazniju ekonomiju kroz 1-3 godine.

• 1Ovo se svidja korisniku: stalker
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
rekontra!

• 4Ovo se svidja korisnicima: nemezisx, cezar 35, stalker, amir3045
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 25 Apr 2015 1:04

stalker ::Napisano: 22 Apr 2015 9:10

Dopuna: 22 Apr 2015 10:19

Просечан дуг земаља еврозоне достигао безмало 92 одсто!
ДУГ НЕМАЧКЕ - 74,7 ОДСТО ОД ЊЕНОГ БДП, ФРАНЦУСКЕ – 95 ОДСТО, А ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ – 89,4 ОДСТО
ПРВИ пут до сада: просечни државни дуг земаља које су у еврозони - у поређењу са њиховим БДП – достигао је 91,9 одсто!

Истовремено се просечни дуг земаља чаланица ЕУ – такође мерено према њиховом БДП – попео опасно високо. На 86,8 одсто!.

Ово није ничије подметање. Ово су званични подаци статистичке управе Европске уније која је упозорила да се ситуација из године у годину све више погоршава упкос томе је дефицит државних буџета (према БДП) смањен у еврозони (у просеку) за 2,4 одсто, а у ЕУ у целини – за 2,9 одсто.

Највећи дужници се знају: Грчка (дуг је 177,1 од БДП), Италија (132,1 одсто), Португал (130,2 одсто) и Ирска (109,7 одсто).

Најбоље показатеље имају: Естонија (10,6 одсто), Луксембург (23,6 одсто), Бугарска (27,6 одсто), Румунија 839,8 одсто) и Летонија (40,0 одсто).

Највеће и најмоћније земље унутар ЕУ имају такође велике дугове: Немачка 74,7 одсто од свог БДП, Француска 95 одсто, а Велика Британија 89,4 одсто.

Дугови унутар еврозоне током протекле четири године повећали су се за више од 6
одсто.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Gos'n Stalker, koliko ja razumem, nekakakvo realno zaduzenje je do 50%. Ko predje 100% imace problema sa mmfom i evropskom komisijom i sl. , znaci nije rentabilan ?

Znaci prestaje da bude DRZAVA, jel tako?

Francuzima je bas frka. Ameri i VB ce se vec snaci, neko stampom, neko zlatnim rezervama.
Setimo se samo kako je Francuska destabilisana od USA unazad, 60-tih, ko i Italija. Nece se sigurno angli medjusobno destabilizovati.

Ovo sa Rumunijom i Bugarskom je jako zanimljivo. Slicno je i u Bosni, stanje je lose, ali je zaduzenost mala ili u nizoj granici. Mi smo ok 60 %, jel tako ?

SVE KAO, MA TI BUGARI I RUMUNI, KAO EU, A JEDVA NIVO KO MI, kad ono mala zaduzenost.

Estonija je neozbiljna kategorija, kao i sve te balticke zemlje, jer imaju pad stanovnista 30% u zadnjih 20 godina, manipulise se sa brojem stanovnika, ili...?

Kakvo proseravanje na HRTu sinoc, kao Irska se izvukla iz dugova, imaju novi bum i sl. Inace je reportaza bila o mladim hrvatima i novoj njihovoj dijaspori u Irskoj, koja eto, kao bas sad zbog tih mladih izadje iz krize ponovo. Covece 109 %, kakav izlazak iz krize, to su bajke ko u Grckoj.

Samo nacionalizacija ili rat vode iz krize, nazalost, sto mu dodje na isto u konachnici, sto bi rekla braca.

Dopuna: 25 Apr 2015 1:36

cezar 35 ::@....

Da se osvrnem na post @monomah u vezi Rusije.
Nisam ekonomista i verovatno ne mogu kompetentno pisati o ekonomskim problemima kapitalizma, al' shvatio sam da, trenutno preovladjujuci, neoliberalni model ima sistemsku gresku.
Evo zasto:
Da bi opstao, neophodan mu je rast od famoznih 3% koji mora biti paralelno pracen razvojem i sirenjem, a taj razvoj i sirenje je zaustavljeno. Ukoliko rast od 3% i veci postoji, a ne prati ga razvoj i sirenje, desava se da nestaje srednji sloj drustva, ne stvara se visak vrednosti, a kapital se koncentrise kod finacijske elite, pa raslojavanje i siromasenje najveceg dela drustva raste vrtoglavom brzinom.
Da sistemska greska postoji, javno je obelodanio i ideolog neoliberalnog kapitalizma Dzefri Saks promovisuci svoju novu ekonomsku ideju kroz knjigu "Zelena ekonomija".
Da bi opstao u tim uslovima, rast od 3% se ostvaruje preko malverzacija u financijskom sektoru i mesetarenja na berzama gde se i dalje produbljuje jaz izmedju sve siromasnijih gradjana i sve manjeg broja bogatih, al' bogatijih ljudi iz finacijske elite, pa sada imamo situaciju da oko 5% ljudi kontrolise 95% svetskog kapitala, a samo pre 10-tak godina 30% ljudi je kontrolisalo 95% svetskog kapitala.
Dakle, sve drzave koje primenjuju neoliberalni ekonomski koncept (ceo Zapad i istocna Evropa) polako ulaze korporativno drustvo (korporativne drzave) koje ce svoje opstajanje braniti totalitarizmom i tiranijom. Te pojave su jasno vidljive posle 2008 ....vestacki izzvane financ. krize upravo da bi financijska elita uspesno stvorila korporativno drustvo i tako vladala.
U Rusiji su stvari drugacije, tj. suprotan je proces. Posle Jeljcinove ere neoliberalnog ekonomskog koncepta, Putin gradi drugaciji model u kojem drzava ima znacajnu korektivnu ulogu, pa rast prati odgovarajuci razvoj, srednji sloj jaca i posledica toga je zilava i elasticna ekonomija koja i u sankcijama nalazi resenja za vecinu problema. Uz to, Putin je prosle godine najvio reorganizaciju i supstituciju privrede, pa je za ocekivati jos snazniju ekonomiju kroz 1-3 godine.

Bravo za post. Od 2000-te na ovamo sam bio u svadji sa svima, objasnjavajuci da je beskonacni rast nemoguc. Kapitalizam se zasniva na beskonacnom laganom sirenju, anuliranom povremenim globalnim ratovima kada je sirenje zaustavljeno. To je NAJSTRASNIJE u celoj prici = anuliras = smanjis broj stanovnika, razoris infrastrukturu, drzavu, zemlju, kulturu, pa pocnes ispocetka.
Apsolutno sam za drzavnu korektivnu ulogu, ne NACIONALIZACIJU i samoupravljanje. Onemoguciti monopol i tajkunizaciju. Kako?
Recimo iz primera moje porodice, bili su privatnici u SFRJ jos od 1970-te. Ma koliko dobro si radio i imao posla, bio si ogranicen na 20-tak radnika, nekretninu po jednom punoletnom ukucaninu, radilo se vise porodicno i sl, kontrole su bile rigorozne. Znaci nema ti sad da postajes MASTER, ajmo da grabimo jos i sve vise. Bogat si , ali taman koliko treba.
Zemljoradnici koji su hteli ovako da rade su dosta dobro prolazili u SFRJ 80-tih, znaci radis, imas nesto i svoje zemlje, iznajmis na licitaciji zemlju, masine na povoljan drzavni kredit, siguran otkup i sl.
ZNema ti da sad kupis hiljade hektara. 100h po gazdinstvu, to je dovopljno. Pa se orodis, pa ti deca postanu drugo gazdinstvo i tako u krug.
Znaci ograniceni kontrolisani razvoj. Filozofsko-humani pristup, a ne bankarsko-ekonomsko-korporativni = rastes i moras da jedes sve okolo da bi i dalje rastao. Besmisleno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Davno je rečeno od pametnih da posmatranje % deficita za neku zemlju tj. ekonomiju nije dovoljno za zaključak. Posebno važno je u tome i kome se duguje i koja je struktura tog duga. Pogledajte SAD i Japan. Po onome što se nama govori uprošćeno oni su već odavno prošlost, Naivni im prizivaju propast već decenijama ali eto...
Sam broj nije dovoljan za realnu procenu. Ako se posmatraju zemlje navedene kao najbolje: Најбоље показатеље имају: Естонија (10,6 одсто), Луксембург (23,6 одсто), Бугарска (27,6 одсто), Румунија 839,8 одсто) и Летонија (40,0 одсто).
Izbacimo iz priče Luksemburg zbog specifičnosti ovo ostalo je vrlo klimavo. Nebojša Katić se posebno osvrnuo na baltičke zemlje u jednom tekstu. Nije to baš tako prosta priča. Zato nije dovoljno znati popuniti excel tabele da bi bio ekonomista. Mada je najlakše i vrlo popularno u poslednje vreme čak i kod školovanih. Zato ovako i prolazimo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Током последње недеље фондови чија је инвестициона политика оријентисана на Русију привукли су максималан број инвестиција од септембра прошле године – 182 милиона долара. Ово се десило у тренутку општег пада интересовања према земљама у развоју.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@....radionica1
Citat:Francuzima je bas frka. Ameri i VB ce se vec snaci, neko stampom, neko zlatnim rezervama.
Setimo se samo kako je Francuska destabilisana od USA unazad, 60-tih, ko i Italija. Nece se sigurno angli medjusobno destabilizovati.
Да ти кажем искрено,од свих ових које си набројао,најмање се бринем за "Острво",ако ме разумеш....
Ресто екипе је ШВОРЦ без ресурса!Енглеска осим себе,никога спасавати неће!У то смем да се кладим!