Rusija - Zapad, ekonomske i vojne sankcije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Раст рубље изазвао панику на тржишту
12:04 9. април 2015.
По мишљењу низа аналитичара, јачање рубље према долару и евру прате знаци панике на девизном тржишту. По мишљењу главног економисте за Русију банке ING Дмитрија Пољевоја, „паника је истовремено била и последица и узрок пада вредности рубље крајем 2014; очигледно, одређене знаке панике у супротном смеру видимо и сада, када рубља наставља да расте упркос паду цена нафте“, пише „Росијска газета“.
Долар и евро су заиста наставили да падају. Тако је почетком данашњих трансакција на Московској берзи долар већ пао за 1,46 рубље до вредности од 52,17 рубаља. Евро је пао за 1,64 рубаља на 56,2 рубаља.
Цена нафте је такође наставила да пада. Цена барела марке Brent јутрос је имала вредност око 56 долара. Ову тенденцију подржавају у подаци о резервама нафте у САД, које су од 27. марта до 3. априла порасле за 10,9 милиона барела.
По мишљењу Дмитрија Пољевоја, раст рубље сада омогућава читав низ фактора. У њих спадају смањење волатилности, смањење уплата на основу спољног дуга, вишак девиза који се сакупио од 2014, прилив инвестиција. „А прилив девиза од становништва је последњи ‘камен’ у овој грађевини“, сматра овај стручњак.
Па ипак, по његовом мишљењу, претерано јачање рубље би могло бити опасно при оваквим ценама нафте. „Међутим, фактори који сада делују заједно са предстојећим пореским уплатама могу још неко време да подстичу рубљу да достиже нове локалне максимуме“, сматра Пољевој.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moze jedno objasnjenje od nekog ekonomiste sa ovog foruma? Nadam se da ih imamo.

Ovih dana je izasla lista IMF po kome je ruska ekonomija u ovoj godini pala sa 8 na 15 mesto.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Koliko je ovo tacno i realno, citao sam ekonomske prognoze po kojima ce Ruska ekonomija izgubiti od optimistickih 3.8 % do pesimistickih 10 % sto bi trebalo biti oko 80 do 200-250 milijardi, sa takvom redukovanom ekonomijom ona bi pala ispod Italije i eventualno Indije, a ovako je u rangu Meksika, sto je i nekom ko se laicki zanima ekonomijom nemoguce.

Hvala unapred.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Batina ima dva kraja. Tržište nekretnina koje zavisi od naftnih kompanija i cene nafte može pući, te bi u tom slučaju država (SAD) morala opet da interveniše sa stotinama ili čak hiljadu milijardi.

Schlumberger Cost Cuts Should Boost the Stock - ostaju bez 20000 zaposlenih.
Citat:The oilfield services provider said it would lay off 11,000 employees. That’s in addition to 9,000 layoffs announced in January, for a total of 15% of the company’s workforce.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ruska ekonomija je prošlu godinu završila sa pozitivnim privrednim rastom. Trenutno deluje da se drži sasvim ok.

What Sanctions? The Russian Economy Is Growing Again
Citat:According to data from Bloomberg, some 78 percent of Russian companies on the MICEX index showed greater revenue growth in the most recent quarter than their global peers did. And Russian companies on the whole are now more profitable than their peers on the MSCI Emerging Markets index.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Kad Rublja padne nerealno nisko.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Granicar19 ::Moze jedno objasnjenje od nekog ekonomiste sa ovog foruma? Nadam se da ih imamo.

Ovih dana je izasla lista IMF po kome je ruska ekonomija u ovoj godini pala sa 8 na 15 mesto.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Koliko je ovo tacno i realno, citao sam ekonomske prognoze po kojima ce Ruska ekonomija izgubiti od optimistickih 3.8 % do pesimistickih 10 % sto bi trebalo biti oko 80 do 200-250 milijardi, sa takvom redukovanom ekonomijom ona bi pala ispod Italije i eventualno Indije, a ovako je u rangu Meksika, sto je i nekom ko se laicki zanima ekonomijom nemoguce.

Hvala unapred.
Kakvi gubici pa rast u zadnje kvartalu 2014god. je bio mali,ali pod sankcijama i on je odlican 0.4%
Фабрика ”Госзнак” у граду ПермРаст руске економије упркос санкцијама
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Блумберг: Рубља постала најбоља валута на свету
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Vesti o veliki gubicima Ruske ekonomije je pustena kako bi se ova prikrila
ММФ смањио прогнозу раста америчке привреде у 2015.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno da treba imati u vidu da je običnim građanima pala kupovna moć kad je reč o odlasku u inostranstvo. Verovatno fale neke namirnice, a među kojima su i one koje ulaze u svakodnevnu upotrebnu. Međutim, hebo one koji će da kukaju zbog sira ili čokolade ili nečeg od 'prehrambenih' proizvoda što ničemu ne služe, sem da se zadovolji čulo ukusa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@....

Бил Пауел: Какве санкције? Руска економија расте поново.

+ Sankcije(Њузвик, 13. 4. 2015)

Пре шест месеци цена нафте – крвотока руске економије – кренула је у суноврат, санкције, које су на иницијативу САД уведене након анексије Крима, стезале су омчу око националне валуте, рубље, а капитал нервозних, богатих Руса почео је убрзано да напушта земљу. У том тренутку било је разумно поставити питање: да ли Владимир Путин испушта конце из својих руку? Да ли економски притисак може да буде довољан да он попусти или чак да доведе до његове смене са власти?


Данас је одговор јаснији и није онај којем се Запад надао. Не само да је Путин и даље чврсто у седлу већ се, супротно очекивањима, руска економија опоравља. Тржиште акција је по показатељима једно од најбољих у свету. Рубља, након што је изгубила готово половину своје вредности у односу на долар, скаче. Каматне стопе су спуштене са претходних високих нивоа који су достигнути након увођења санкција. Влада остварује приходе изнад сопствених прогноза, а девизне резерве су порасле за скоро 10 милијарди долара у односу на најнижи ниво током кризе.

Ниска цена нафте је и даље проблем. Економисти Ситикорп процењују да сваких 10 долара ниже цене сирове нафте типа Брент скида 2 процента руског бруто домаћег производа (БДП). Даљи пад цена нафте – који је могућ јер Саудијска Арабија, као највећи светски произвођач сирове нафте са најнижим трошковима производње, и даље производи рекордне количине – још више ће успорити раст. Међутим, исти економисти Ситикорп предвиђају да би БДП, након смањења у претходних 18 месеци, могао сада да почне да расте и до 3,5 процената годишње, чак и ако цена сирове нафте не буде расла.

Шта објашњава ову еластичност? Град Череповец са 300.000 становника, смештен у североисточној области Вологда, јесте суморан, сив индустријски град, такорећи непроменљив. Главни послодавац у том граду је челичана још из времена Совјетског Савеза. Након увођења санкција и пада цене нафте, Череповец би био један од последњих индустријских градова на свету где бисте очекивали процват.

Па… процветао је. У последњем кварталу 2014. произвођач челика Северстал, чије је седиште у поменутом граду, објавио је највећу добит из продаје у последњих шест година. Компанија је 9. априла потписала уговор за испоруку ваљаних лимова фабрици аутомобила Рено-Нисан, погону који планира повећање извоза из Русије бившим совјетским републикама, Блиском Истоку и Африци.

Иако Северстал има боље резултате, остале руске компаније не заостају много. Према подацима које је објавио Блумберг, око 78 процента компанија које се налазе на МИЦЕКС индексу московске берзе приказало је већи раст прихода у последњем кварталу од већине својих конкурената у свету, а руске компаније у целини су данас профитабилније од својих конкурената са МСЦИ индекса за тржишта у развоју.

Шта финансијски спасава Москву? Други пут у две деценије Русија показује да оштар пад вредности домаће валуте, иако финансијски болан, с једне стране доноси повећање цена увоза и отежава враћања иностраних дугова које имају Русија или компаније, али с друге стране пружа погодности као по школском рецепту. С обзиром да девалвација подиже цене увозне робе, отвара се пут за оно што економисти називају „супституција увоза“, незграпна формулација којом се објашњава да купци прелазе на куповину јефтинијих домаћих производа уместо увозне робе.

За компаније као што је Северстал, који извози око 30 процената своје производње, погодности девалвације су очигледне. Сви трошкови производње челика у Русији – руда, манган, никл, струја, радна снага – у националној су валути, што значи да су трошкови производње у односу на конкуренте у свету вртоглаво пали. Истовремено, сав челик који се прода на иностраном тржишту исказан је или у америчким доларима или евру, чије су вредности повећане у односу на рубљу и приходи из иностранства су, када се преведу у рубљу, много већи него што су били пре годину дана.

Овај феномен се у огромној мери односи и на богат руски енергетски сектор. Москва извози огромне количине нафте и гаса и остварује приход у доларима. Тако је Росњефт, огромна нафтна компанија блиска Кремљу, објавила повећање прихода од 18 процената у прошлој години, док су, према подацима које је објавио Блумберг, конкуренти на међународном тржишту имали повећање мање од једног процента. Овде се крију одговори на питање како се руски фискални приходи нису стрмоглавили, чиме је донекле ублажена оштрица кризе прошле године. Производња нафте у Русији је и даље на рекордном нивоу што је, поред саудијског повећања производње, један од главних узрока ниских цена нафте.

Свет не би требало да буде изненађен оваквим развојем догађаја. Мање-више исти сценарио одиграо се 1998. када је азијска финансијска криза погодила Русију, а Москва истовремено прогласила немогућност извршавања обавеза према иностраним кредитима и извршила девалвацију рубље. Десио се тренутни негативан економски удар, након којег је уследио опоравак кроз супституцију увоза, који је био бржи него што је већина економиста у свету тада могла да поверује да је могућ. „Ово указује на економски опоравак који је по природи, иако не и по размерама, сличан опоравку после 1998. године“, каже Иван Чакаров, економиста из Ситикорп.

Промена у односу на претходни опоравак је природа руске владе и њена перцепција на Западу. Тада је Русија била климава, млада демократија која је покушавала транзицију у капитализам и коју је развијени свет очајнички покушавао да стабилизује. Данас, за мање од једне деценије, Путин је на врху Кремља, отворено непријатељски настројен према САД, са својим, како се чини, реваншистичким планом поновног успостављања старог Совјетског Савеза.

Када су прошле године цене нафте пале, пробудиле су се велике наде у западним престоницама да ће болне санкције натерати Русију да промени свој приступ Украјини и вероватно скренути Путинову пажњу на унутрашње проблеме.

Могуће је и да се овде ради о принципу „што је баби мило, то јој се и снило“, али у сваком случају сада је то завршена прича. Руска економија показује довољно еластичности и мало је вероватно да ће Путин преиспитивати своју спољну политику. Испитивања јавног мњења не пружају ни најмање основа за веровање да се народ окреће против њега. За Вашингтон и његове савезнике време илузија је прошло. Путин не одлази.

Са енглеског посрбио: Aerial6


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Колапс санкција: Мађарска, Грчка и Кипар почињу са продајом хране Русији
МОСКВА- Мађарској, Грчкој и Кипру ускоро ће бити дозвољено да извозе воће и поврће на руско тржиште, јавља „Росискаја газета“.
Citat:„Око 20 компанија из Грчке и Мађарске ће добити потврде. У Индији мање — четири или пет. Кипар је захтевао одлагање из техничких разлога и због тога ревизије ће почети 27. априла кад ће седам или осам компанија бити проверено“.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Толико о чврстом јединству ЕУ, што се тиче санкција према Русији

• 1Ovo se svidja korisniku: zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cezar 35 ::@....

Бил Пауел: Какве санкције? Руска економија расте поново.

+ Sankcije(Њузвик, 13. 4. 2015)

Пре шест месеци цена нафте – крвотока руске економије – кренула је у суноврат, санкције, које су на иницијативу САД уведене након анексије Крима, стезале су омчу око националне валуте, рубље, а капитал нервозних, богатих Руса почео је убрзано да напушта земљу. У том тренутку било је разумно поставити питање: да ли Владимир Путин испушта конце из својих руку? Да ли економски притисак може да буде довољан да он попусти или чак да доведе до његове смене са власти?


Данас је одговор јаснији и није онај којем се Запад надао. Не само да је Путин и даље чврсто у седлу већ се, супротно очекивањима, руска економија опоравља. Тржиште акција је по показатељима једно од најбољих у свету. Рубља, након што је изгубила готово половину своје вредности у односу на долар, скаче. Каматне стопе су спуштене са претходних високих нивоа који су достигнути након увођења санкција. Влада остварује приходе изнад сопствених прогноза, а девизне резерве су порасле за скоро 10 милијарди долара у односу на најнижи ниво током кризе.

Ниска цена нафте је и даље проблем. Економисти Ситикорп процењују да сваких 10 долара ниже цене сирове нафте типа Брент скида 2 процента руског бруто домаћег производа (БДП). Даљи пад цена нафте – који је могућ јер Саудијска Арабија, као највећи светски произвођач сирове нафте са најнижим трошковима производње, и даље производи рекордне количине – још више ће успорити раст. Међутим, исти економисти Ситикорп предвиђају да би БДП, након смањења у претходних 18 месеци, могао сада да почне да расте и до 3,5 процената годишње, чак и ако цена сирове нафте не буде расла.

Шта објашњава ову еластичност? Град Череповец са 300.000 становника, смештен у североисточној области Вологда, јесте суморан, сив индустријски град, такорећи непроменљив. Главни послодавац у том граду је челичана још из времена Совјетског Савеза. Након увођења санкција и пада цене нафте, Череповец би био један од последњих индустријских градова на свету где бисте очекивали процват.

Па… процветао је. У последњем кварталу 2014. произвођач челика Северстал, чије је седиште у поменутом граду, објавио је највећу добит из продаје у последњих шест година. Компанија је 9. априла потписала уговор за испоруку ваљаних лимова фабрици аутомобила Рено-Нисан, погону који планира повећање извоза из Русије бившим совјетским републикама, Блиском Истоку и Африци.

Иако Северстал има боље резултате, остале руске компаније не заостају много. Према подацима које је објавио Блумберг, око 78 процента компанија које се налазе на МИЦЕКС индексу московске берзе приказало је већи раст прихода у последњем кварталу од већине својих конкурената у свету, а руске компаније у целини су данас профитабилније од својих конкурената са МСЦИ индекса за тржишта у развоју.

Шта финансијски спасава Москву? Други пут у две деценије Русија показује да оштар пад вредности домаће валуте, иако финансијски болан, с једне стране доноси повећање цена увоза и отежава враћања иностраних дугова које имају Русија или компаније, али с друге стране пружа погодности као по школском рецепту. С обзиром да девалвација подиже цене увозне робе, отвара се пут за оно што економисти називају „супституција увоза“, незграпна формулација којом се објашњава да купци прелазе на куповину јефтинијих домаћих производа уместо увозне робе.

За компаније као што је Северстал, који извози око 30 процената своје производње, погодности девалвације су очигледне. Сви трошкови производње челика у Русији – руда, манган, никл, струја, радна снага – у националној су валути, што значи да су трошкови производње у односу на конкуренте у свету вртоглаво пали. Истовремено, сав челик који се прода на иностраном тржишту исказан је или у америчким доларима или евру, чије су вредности повећане у односу на рубљу и приходи из иностранства су, када се преведу у рубљу, много већи него што су били пре годину дана.

Овај феномен се у огромној мери односи и на богат руски енергетски сектор. Москва извози огромне количине нафте и гаса и остварује приход у доларима. Тако је Росњефт, огромна нафтна компанија блиска Кремљу, објавила повећање прихода од 18 процената у прошлој години, док су, према подацима које је објавио Блумберг, конкуренти на међународном тржишту имали повећање мање од једног процента. Овде се крију одговори на питање како се руски фискални приходи нису стрмоглавили, чиме је донекле ублажена оштрица кризе прошле године. Производња нафте у Русији је и даље на рекордном нивоу што је, поред саудијског повећања производње, један од главних узрока ниских цена нафте.

Свет не би требало да буде изненађен оваквим развојем догађаја. Мање-више исти сценарио одиграо се 1998. када је азијска финансијска криза погодила Русију, а Москва истовремено прогласила немогућност извршавања обавеза према иностраним кредитима и извршила девалвацију рубље. Десио се тренутни негативан економски удар, након којег је уследио опоравак кроз супституцију увоза, који је био бржи него што је већина економиста у свету тада могла да поверује да је могућ. „Ово указује на економски опоравак који је по природи, иако не и по размерама, сличан опоравку после 1998. године“, каже Иван Чакаров, економиста из Ситикорп.

Промена у односу на претходни опоравак је природа руске владе и њена перцепција на Западу. Тада је Русија била климава, млада демократија која је покушавала транзицију у капитализам и коју је развијени свет очајнички покушавао да стабилизује. Данас, за мање од једне деценије, Путин је на врху Кремља, отворено непријатељски настројен према САД, са својим, како се чини, реваншистичким планом поновног успостављања старог Совјетског Савеза.

Када су прошле године цене нафте пале, пробудиле су се велике наде у западним престоницама да ће болне санкције натерати Русију да промени свој приступ Украјини и вероватно скренути Путинову пажњу на унутрашње проблеме.

Могуће је и да се овде ради о принципу „што је баби мило, то јој се и снило“, али у сваком случају сада је то завршена прича. Руска економија показује довољно еластичности и мало је вероватно да ће Путин преиспитивати своју спољну политику. Испитивања јавног мњења не пружају ни најмање основа за веровање да се народ окреће против њега. За Вашингтон и његове савезнике време илузија је прошло. Путин не одлази.

Са енглеског посрбио: Aerial6


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ово је све очекивано,него мене нешто друго буни,наиме,један члан форума је мени раније реплицирао причом да руски челик не ваља ништа и да се ФИАТ преварио када је почео да га користи,јер га Немци користе искључиво за шахтове,ево сада видим да га користи и "Рено-Нисан" групација,па се питам јесу ли и они дилетанти као ови из Фиат-а?Молио бих да ми неко да одговор...?
Citat:Компанија је 9. априла потписала уговор за испоруку ваљаних лимова фабрици аутомобила Рено-Нисан