Strano ili domaće - licence ili razvoj naoružanja?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto ne bi mogao da je sankcionises, prave djubre - leti direktor.
Naravno u uredjenim sistemima.

• 1Ovo se svidja korisniku: wizzardone
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@mecedes
Bojim se da je problem malo dublji i da smena direktora često ne rešava problem
Probaću da taksativno navedem neke prepreke u radu državne namenske fabrike koje ne zavise od direktora, sve i da je najveći stručnjak na svetu.
1.Zona komfora,:proizbode dobro poznate proizvode koje imaju prodju u zemljama 3.sveta i ne usudjuju se da naprave tehnološki iskorak.
2.Zavise od finansiranja države, ograničen im je pristup kreditima i para često nema, ne stižu na vreme i sl.Reaguju sporo
3.Izmedju smanjenja radne snage i ulaganja u moderne mašine i tehnologiju i povećanja zaposlenosti uvek biraju ovo drugo jer je proklamovani cilj i socijalna stabilnost.
4.Loše je imati gubitak, ali i fabrika nije stimulisana ni da ima veliki dobitak, najčešći rezultat je operativna marža oko 1%, roe 2 do 5% i sl.Iz plodnih godina vi stvarate rezervu za krizne, ulažete u tehnologiju i sl
5.Stranačko zapošljavanje, nepotizam, uravnilovka.Fabrika ima problem da zadrži najbolje ljude (platni razredi i sl.) i obrnuto, idealno je mesto za mediokritete
6.Neodgovornist za rezultate, fabrika proizvede, neko proda, naplata posla kako kad i koliko daš.
7.Kooperanti su isti kao i vi
8.Treće firme vas čerupaju ako su u dila sa vlašću
9.Čak i da diša zglajzne, on ide u drugu državnu firmu ili u savetnike.Direktori privatnih firmi gube poslovnu reputaciju i teško nalaze posao, ako su baš neodgivorno radili rizikuju tužbu od strane vlasnika.

Kod privatnih firmi s druge strane najviše problema vidim u korupciji vladinih službenika, kartelisanju i pumpanju cena.

Zbog toga sam baš pisao na temi o razvoju bpl.Tu je arena čista,nema državnih mastodonata koje treba izdržavati, početna ulaganja nisu velika, ključna je pamet i inovativnost, postoji mnogo komercijalnih tehnologija koje se daku iskoristiti.Postoji šansa da za godinu dana dobijemo 30-tak firmi koje će se boriti izmedju sebe u poštenoj tržišnoj utakmici, proizvodnja ne mora biti samo namenska, postoji i ogromna civilna tržišna niša.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne odgovaram ni na jedan post konkretno ali se odnosi na mnoge, ne samo na ovoj temi.

Kontrola kvaliteta u našoj namenskoj postoji, kao što je do privatizacije postojala u svakoj industriji.

Primedbe koje se tiču ocene nekog primenjenog rešenja ne spadaju u pitanja kojima se bavi kontrola kvaliteta.

Kontrola kvaliteta učestvuje u izradi, usvaja i primenjuje procedure koje služe za utvrđivanje usaglašenosti proizvoda sa zahtevima zadatim tehničko-tehnološkom dokumentacijom.

Kvalitet proizvoda u poslednjem redu zavisi od sprovođenja procedura u kontroli kvaliteta, više od usvojene procedure (na koju samo delimičan uticaj ima služba KK), znatnije od TT zahteva, a još više od samog projekta, kada je dokumentacija u pitanju; načelno, u izradi dokumentacije se u vidu imaju i drugi faktori (poput nivoa i stanja mašinskog parka, recimo) kako bi se što jednostavnije dobio proizvod željenih osobina i željenog kvaliteta.

Šta se dešava kada proizvod u nekoj fazi proizvodnje ne zadovolji kontrolu?

Na neusaglašenom proizvodu služba kontrole obustavlja proizvodnju, informiše zainteresovane službe o uočenoj neusaglašenosti i, u skladu sa odgovorom tih službi, donosi jednu od tri odluke:

— prihvata dozvolu za odstupanje (koja mora biti potkrepljena odlukom inženjeringa, službe tehnologije, i korisnika);

— ili prihvata odluku o doradi proizvoda (mora biti praćena izveštajem i nalogom za doradu i adekvatnom dopunom dokumentacije);

— ili škartira proizvod.

Ukoliko se na gorepomenuto obaveštenje ne odgovori za 24 sata pokreće se pitanje odgovornosti službi kojima je uručeno.

Kakva je trenutna situacija?

U praksi, od uvođenja menadžerskog sistema upravljanja isti se izborio za uticaj na sve službe izuzev kontrole, te sada uglavnom ima slobodu da samostalno donosi odluke po obaveštenju o uočenoj neusaglašenosti. Kako menadžment nema i ne može imati nivo uvida u problematiku koji ima služba koja je za konkretan problem usko specijalizovana, ovo dovodi do brzih odgovora na OOUN ali veoma često i ishitrenih, što za posledicu ima brojne kasnije zastoje u proizvodnji i nerentabilne radove, neretko višestruko ponavljane. Sa druge strane, ni u Srbiji ni u ostatku Evrope proizvodnje nisu veličina i nivoa tehničko-tehnološkog napretka kao pre par decenija, pa se menadžerski sistem nametnuo kao prihvatljivo prelazno rešenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odgovor je lak ali ne i jednostavan.

Sva tri.

Naravno uz dobro odmeravanje odnosa cena - kvalitet i ulozeno - dobijeno.

Isplatili se proizvoditi stotinak optoelektronskih uredjaja za specijalnu brigadu a unapred znas da ne mozes dostici kvalitet vrhunskih resenja koja mozes kupiti na trzistu - Ne, kupuje se.

Nemas strucnjake i iskustva u toj oblasti, ali imas kapacitete za proizvodnju i mozes dostici zadovoljavajuci kvalitet, imas potrebu za opremanjem i mogucnost izvoza - kupis licencu i proizvodis.

Imas strucnjake, iskustvo u slicnoj oblasti i kapacitete, procenis da ti treba- razvijas.