Stripovi i vojna tematika

• 5Ovo se svidja korisnicima: miodrag, bojank, Bane san, kuntalo, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Додајмо тој листи и да је тамо негде '90-их изјавио да Хуго Прат нема појма о цртању... и остао жив

• 3Ovo se svidja korisnicima: bojank, Skywhaler, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 24 Apr 2016 18:18

Има код чика Крилова лепа басна о мопсу који кевће на слона из циркуске поворке. Нема везе што га слон игнорише. Ипак је он сила која чак на слона лаје.
Манир достојан певаљке, старлете, недораслог детета (моја мама је лепша од твоје, мој тата је јачи, има већу плату... моја учитељица је јача од твоје! ), и иних медиокритета.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

^^^ Monsieur Romain Hugault...



Имао је сјајан блог који је престао да ажурира фебруара 2015. Још увек је доступан...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

... након тога је углавном наставио преко друштвених мрежа
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije vezano isključivo za strip, no jeste li gledali prvu epizodu Er-Te-Esovih "Srpskih junaka srednjeg veka"? Ilustrator je očigledno precrtavao kadrove "Princa Valijanta" Hala Fostera.

• 4Ovo se svidja korisnicima: victoria, Bane san, Sim.a, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Eh, toliko godina pratim MCM a nisam znao za ovu temu!
Evo malo i od mene: "Džoni Hazard", autor Frenk Robins. Po stilu sličan ali opet poseban u odnosu na "Stiva Keniona" Miltona Kanifa. Da nije bilo stripova kao što je "Džoni" ...

... verovatno nikad ne bih saznao za ovakve živopisne projekte...

... i priče:
Suzukaze 20

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Džoni Hazard je bio odličan strip za razbibrigu - ali osim što je glavni lik bivši vojni pilot, ne sećam se da je imao veze sa vojskom i vojnim temama. Pročitao sam doduše samo 3 epizode. Avantura, egzotična mesta, tajna društva i nesvakidašnji antagonisti - zvuči otrcano, ali spakovano u odličan crtež Frenka Robinsa, koji me je uvek podsećao na Prata, prvenstveno zbog senčenja. Primer:



Takođe, Robinsovi ženski likovi su fantastični, velikim delom zbog njih atmosfera stripa prosto vrišti 40e i 50e.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, kuntalo, radionica1, kunktator
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Dec 2017 20:32

Pa Robins i jeste crtao Hazarda 40-50-ih, ne čudi što su mu cice bile u pin-up estetici. A rani radovi mu jesu bili ratni. Mislim da je bila epizoda sa japanskim aerodromom sakrivenim kao pirinčano polje, neki tuneli i sl.

Dopuna: 05 Dec 2017 20:35

Senčenje koje spominješ je karakteristično za krš štampu, cela argentinska škola stripa pokazuje slične somptome zbog istoh razloga.

Kad smo kod iste, seća li se ko stripova o bitkama Dina Batalje? Izlazili u onom idiotskom stripu 81/82.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dzoni Hazard je izlazio u Stripoteci redovno i u Gigantu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvo, da bi se ogradio, 'cu da kazem da je strip jedna fenomenalna stvar.

Strip je problematican jer se stalno mesaju tehnike sa dometima u literalnom i vizuelnom domenu.

To je zato sto strip nije uhvatio kontinuitet kao nova umetnost, onde gde god je film uspeo.

Onda ga je ubio kompjuter.
Kompjuter ubija i film.

Stiv Kenjon i Dzoni Hazard kao stripovi, su u tehnickom smislu savrseni primeri majstorstva tehnike.
To je ONO kao kad pogledate sve filmove of BOGARTA pa krenete da citate ove stripove...
"Noar", prenesen tusem i perom, majstorski.

Dino Batalja je nastavljac tradicije Huga Prata.
Vrhunski.
Ono sto je Felini za film, to je Prat za strip.

Ipak, nazalost, strip nikad nije dosegao (u celini gledano) tu tezinu koju mogu da dosegnu film ili slikarstvo.

Argentinska skola stripa je jedna od najjacih skola stripa u svakom od pomenutih dometa stripa: tehnickom, literalnom ili vizuelnom.

Argentinska skola stripa je (moguce) jaca i od spanske skole stripa koje je bila jedna od 3 u Evropi unazad 50-60 godina do danas.

Danas, nazalost, kao i za dobar film, je potrebno provesti sate i sate na netu dok se ne nadje neko iole jace ili interesantnije ostvarenje.

Makar i pojedinacno u tri navedena segmenta:
Tehnika, prica i vizuelizacija.