Sreća je pa se valda i kod njih kao i kod Rusa bojeve glave čuvaju odvojeno od raketnih motora pa kad grune glava ide odma svetom petru a raketni motor je nemere negde dobaciti..
I dalje eksplozije
В Калиновке на складах МО все еще продолжают взрываться боеприпасы, - ГосЧС Citat:По состоянию на 7 утра 29 сентября на складах Министерства обороны Украины в районе города Калиновка Винницкой области наблюдается единичная детонация боеприпасов. Об этом Українським Новинам сообщили в дежурной части Государственной службы Украины по чрезвычайным ситуациям.
В информации спасателей отмечается, что для ликвидации происшествия все еще привлечены более 2,1 тыс лиц и 358 единиц специальной техники из подразделений ГосЧС, Национальной полиции, Нацгвардии, Вооруженных Сил, СБУ, Минздрава, Укрзализныци и Винницкого облгаза.
По прежнему приостановлен учебно-воспитательный процесс в дошкольных и образовательных заведениях, находящихся в зоне потенциального поражения боеприпасами.
В то же время, на протяжении минувших суток восстановлено движение траснпорта на автотрассе государственного значения "Могилев-Подольский - Житомир" и по железной дороге на перегоне "Сосонка-Калиновка".
На утро 29 сентября все населенные пункты пострадавшего региона подключены к электроснабжению. Продолжается восстановление подачи газа. Граждане, которые были эвакуированы из опасной зоны возвращаются в свои жилища кроме тех, кто был госпитализирован в больницы.
Однако, как отмечено в сообщение ГосЧС Украины, все еще продолжается мораторий на движение воздушного транспорта в радиусе 40 км от г. Калиновка.
https://diana-mihailova.livejournal.com/1055116.html
Истинити догађај:
Ваљево, полигон Бијело Поље, крај априла 1973. Ко је био у Ваљеву (некада две касарне - ''Кадињача'' и ''Жикица'') зна да је недалеко од тог полигона и прилично велики магацин. Није као онај у Причевићима, али је велики.
Е, ту је један потпуковник (зашто баш он, ваљда дошао у инспекцију), демонстрирао (умешавши се на час неког младог потпоручника, да се мало прави важан) како је упаљач противтенковске мине металне безопасан за пешадију (не сећам се минимума нагаза, али мислим да је требало да буде 120 кг да би се активирао). Тако је он нагазио на мину да докаже ту теорију (која је, наравно, писала у правилу за ту мину) , и то пред четом постројеном у П. После заглушујуће експлозије њега (његове делове) су нашли у једном прилично далеком шумарку по дрвећу.
Шта се догодило? Неки докони стражар је (имајући кључ од магацина , кључ који је ишао из руке у руку и само је војска за њега знала јер су се зими увлачили у магацин, а док дође провера до тог места, стопут су узбуњени и бивали спремни), отворио је сандук с упаљачима и онако, из зезања, из једног извадио осигурач.
Остало је било, како се то обично каже, потпуковникова лоша срећа...Од свих упаљача овога света у том магацину, њему је запао баш тај.
Primetio sam da većina ovde regruta vojsku pamti po nekim nelogičnostima. Ili po metli. Ne računam ratna vremena. Ovde ima dosta oficira koji su u kontaktu sa kolegama iz drugih armija. Jel i kod njih ima takvih da kažem gluposti ili je to karalteristično za nas. Evo sada imamo profesionalce, ali sudeći prema vasim iskustvima malo toga se promenilo.
Čuo sam i ja za tu priču o PT mini i starešeni, ali je verzija koju sam ja čuo bila ta da je pomenuti starešina zapravo skočio na minu, te se zbog toga aktivirala. Bez obzira što je sa upaljača bio skinut osigurač, upaljač PT mine ne bi trebao da se aktivira do nagaza određene težine. Bar je tako nama objašnjavano kada smo postavljali bojevu PT minu. Mi smo ih na vežbi postavljali naravno bez vađenja osigurača.
Što se tiče kontrole, i kod nas su najavljivane, a posebno GIN-a. Međutim, bivši komandant moje brigade (pukovnik) je nešto pre mog dolaska u jedinicu, postavljen na novu dužnost u komandi niškog korpusa ili 3. armije, ne sećam se. E, on je znao da dođe u po bela dana ili gluvo doba noći i češlja tamo gde je znao da će nešto pronaći da ne valja. Zbog toga se vodilo računa o svemu i svačemu, a oči su bile i na leđima.
Sirius ::Истинити догађај:
Ваљево, полигон Бијело Поље, крај априла 1973. Ко је био у Ваљеву (некада две касарне - ''Кадињача'' и ''Жикица'') зна да је недалеко од тог полигона и прилично велики магацин. Није као онај у Причевићима, али је велики.
Е, ту је један потпуковник (зашто баш он, ваљда дошао у инспекцију), демонстрирао (умешавши се на час неког младог потпоручника, да се мало прави важан) како је упаљач противтенковске мине металне безопасан за пешадију (не сећам се минимума нагаза, али мислим да је требало да буде 120 кг да би се активирао). Тако је он нагазио на мину да докаже ту теорију (која је, наравно, писала у правилу за ту мину) , и то пред четом постројеном у П. После заглушујуће експлозије њега (његове делове) су нашли у једном прилично далеком шумарку по дрвећу.
Шта се догодило? Неки докони стражар је (имајући кључ од магацина , кључ који је ишао из руке у руку и само је војска за њега знала јер су се зими увлачили у магацин, а док дође провера до тог места, стопут су узбуњени и бивали спремни), отворио је сандук с упаљачима и онако, из зезања, из једног извадио осигурач.
Остало је било, како се то обично каже, потпуковникова лоша срећа...Од свих упаљача овога света у том магацину, њему је запао баш тај.
1993. се у Даниловграду десила несрећа у којој су 4 војника погинула, а мом добром другару који је био 30м одатле је уво зујало наредних месеци. Имали су мине које су повучене из Хрватске, маркиране жутом траком као вежбовне - које су биле праве.
На вежби су постављали мине, са оним жутим димом, и један од војника је скакао по мини да активира дим...