Vojna tematika i sedma umetnost

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Blago tebi, a ja sam morao da gledam filmove "Nestali u akciji" prvi i drugi deo (sa Cakom Norisom), kao i epohalno delo "Park je moj!"(Tomi Li Dzons). Zamisli kolike sam ja muke pretrpeo! Ali, necu da pravim prikaz, posto je to za onu drugu temu.. a mrzi me da pisem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ isto tako je to isti vrjeme bilo vrjeme Apocalipse now ili Platoon -a, tako da je bilo i finih stvari tada :-)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Taiheiyou no kiseki: Fokkusu to yobareta otoko
Oba: The Last Samurai (2011), филм говори о преосталим јапанским војницима стационираним на неком острву чији већи део су окупирали амерички војници....Поред предаје Цара, војници одбијају да се предају...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Погледах неки дан филм Поп, о једном свештенику Руске Православне цркве за време Др. Св. раата који добија задатак да обнови једну епархију у Пскову, регији на северозападу Русије. Одличан.



[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Jan 2013 16:36

Изванредан филм. Писао сам већ о њему. Ако те интересује критика, погледај по овој теми. Биће интересантно да разменимо утиске пошто је реч о веома значајном историјском контексту.

Dopuna: 05 Jan 2013 16:41

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Шта да кажем сем ''Одличан приказ''. Руси праве често филмове са дубоким порукама које треба схватити. Нити сам икад истраживао нешто на тему Руске Православне цркве за време рата, ово ми је сасвим отворило врата ка томе. Феноменално.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хвала. Погледај филм ''Диригент'' и мој приказ о њему, на општем делу форума. У мају сам у волоколамском манстиру Јосифа Волоцкога разговарао са ''екскурсаводом'' Максимом, учеником Илариона чијој пасији је филм посвећен. Мислим да је то најбољи руски прошлогодишњи филм и жали боже што није отишао за ''Оскара''. Жали боже...Прилично се обрадовао отац Максим кад сам ја развезао о Лунгину, Учићељу и ''Православној енциклопедији''. Поново смо се срели на фестивалу у децембру, па сам ја тада био у прилици да се изненадим. Максим је (наравно, у мантији) фотографисао отварање фестивала за потребе своје епархије (и ко зна још кога), а у рукама је имао ''Никон'' од пет хиљада евра...Турбо-попови . Најкраће речено, Руси ништа не препуштају случају и ништа неће заборавити. Богу хвала.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je jedan od najboljih ruskih filmova koje sam ikad pogledao. Nije ratni ali je toliko dobar da sam morao da ga "podjelim" sa ostatkom foruma. [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Одред специјалне намене (отряд особого назначения)


Руски филмови имају много предности за наше тржиште, између осталог и због тога што су увек доследно или бар правилно преведени...или бар у духу филма. Тако се и лакше успостави бољи контакт с публиком. Овом наслову, истине ради, треба променити придев јер је реч о одреду посебне намене (и у нашој војној и милициској терминологији то је уобичајенији назив),али да баш не цепидлачимо.

После привлачног наслова брзо и лако се упуштамо у интересантан филм који би у свом поднаслову могао да понесе атрибут – ратни акциони филм. Помало противречно, неко би приметио јер је сваки ратни филм у суштини и акциони. Међутим, овде треба имати на уму нешто друго – годину производње! Филм је снимљен 1978. године и Руси су већ ''истерали жељу'' за епским фрескама, гигантским садржајима и историјским тренуцима (мада их та жеља никад не пролази). На ред су дошле ''мале битке'' , незнани јунаци, преломни тренуци који тако не изгледају, итд. Почело је са стидљивим приказивањем и тамније стане рата (нису све погибије херојске, нити је сваки потез генијалан). Но, можда још важније јесте то што у то време на Западу се , захваљујући јевтиним колор техникама и новим системима (панавижн, виставижн, итд), на ратни филм гледа као атрактиван, акциони садржај. Зашто? Зато што су се родили и расту гледаоци којима није довољно да пробудите у њима патриотска осећања па да похрле у биоскоп. Седамдесетих година нова публика тражи акцију. Сетимо се да је и код нас процес текао управо таквим током! После рата довољно је било написати на афиши ''Козара'', ''Прозван је и пето три'' па да публика без речи уђе у салу. Дошла су времена када се почело лепо живети, а стасавале су генерације које не памте рат, па су за њих идеални били Бата и Смоки, Борис Дворник и остали филмски партизани и ''домаћи Немци''. Из филма у филм су се селили не мењајући униформу. Ми смо, у шали , говорили да Бата и Смоки имају своју сошку у Филмском граду, а да Карстен и други тумачи немачких улога униформе држе код куће.

Е, ни Руси нису били имуни на ту појаву, стога се бавим овим филмом. У кинематографском смислу речи ја не бих на њега потрошио ни два реда, али управо због времена и тенденција због којих је настао, тако га треба и протумачити, како бисмо могли да разумемо и друге филмове тога времена. Као што знате, нерадо препричавам филмове, али сада ћу то у најкраћим цртама учинити, како бисте се уверили у ово што сам већ експлицирао.
Летње је време, фронт је мање-више стабилан. Главни разлог целе акције јесте један камион са инсталацијом ''ереса'' (тако су у почетку звали ''каћуше''). Један дивизион је затечен ''спуштених панталона'' и у последњем тренутку се повлачи испред већ огорчених Немаца који свуда по фронту једва чекају да чују плотун каћуша, како би јурнули да бар једну заробе. Колона се убрзано повлачи...али: последњем камиону из колоне граната пресеца пут кидајући понтонски мост и каћуша тоне на дно дубоке и брзе реке. Настаје трка између два одреда специјалне намене – немачког и совјетског. Даље слутите како се радња одвијала јер је познато да ни једна инсталација никада није пала у руке Немцима, између осталог стога што је поседовала уређај (примитиван, али веома делотворан) за самоуништење.

Шта је у филму добро, поред приче? Изванредна камера која се врло модерно креће док прати објекат у покрету (смештена је чак и у авион при полетању, на мотоприколицу, итд). Врло атрактивно и акционо. Обука и одбир групе су такође интересантни, као и њихов ''реквизитаријум''.

Шта филму обара квалитет? То што без икакве потребе подсећа на филмове које су снимали Пекинпо и друштво на Западу јер Руси тој акционој драматургији нису дорасли, па понекад изгледа смешно то што извиђач (циркуски бацач) ножем убија немачког војника (да би демонстрирао вештину бацања и пригушио присуство), а затим пуца пиштољем. Има таквих трапавих детаља, али нису пресудни. Они, углавном, говоре о томе да Русима није било нужда да праве такав жанр, али су га свеједно направили. Свакако препоручујем да погледате овај филм.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neko je ovde predlozio da pogledamo "Rat i Mir" iz 1968.g. Meni neke stvari nisu jasne, jer, kako je film dobio nagradu 1965.g., a drugo pise da je predlagan za "Oskara", valjda za neenglesko govorno podrucje.

Vredi ga videti, nema zbora. Ako nista drugo, onda zbog poredjenja sa slicnim filmovima istog naslova, a koji su se kasnije pojavljivali. Licno, vise volim film u kojem Rusi govore ruski, francuzi francuski ... I u kojem ljudi imaju slovenski lik (ne kazem da je ona mala plava iz Harija Potera ruzna, ali verujte na rec nisam tako zamisljao, a ni necu, Natasu Rostovu. O lepoti Odri Hepbern nema zbora, vecna je, ali i dalje nije to to.), a o glumi da ne govorim.

Mene licno interesuje, verujem da ce Sirijus naci vremena da mi odgovori, koliko je Bondarcuk uticao na Jurija Ozerova (rezisera kasnije serije filmova "Oslobodjenje", "Staljingrad" i sl.- ovo za one koji nisu pazili na casu).
Svestan sam cinjenice da se ratni film snima manje vise na isti nacin (dok amerikenjci ne snime film o bataljonu homoseksualaca u drugom svetskom ratu, ili neku slicnu glupost), menja se samo rekvizita, ali primetio sam mnogo scena koje su jako slicne, bas da ne kazem iste. (to valjda ni umetnici nisu hteli - da budu iste).

Priznajem da nisam najbolje pazio na casu, a spicu gotovo nikada ne citam. Je li Ozerov ucestvovao u snimanju ovog filma?