''Рат и мир '' је завршен и води се на 1967. годину. Био сам зимус са удовицом редитеља у кући поред манастира Јосифа Волоцког где су њих двоје живели две године снимајући московске ентеријере. Дрвена Москва је направљена ту, поред манастира и у рукама сам држао албум са оригиналним фотографијама са снимања, где се ван кадра виде зидови храма. На том месту је постављена спомен плоча у част 200 година бородинске битке и педесетогодишњице снимања (1963 је почело снимање на том ''сету''). Присуствовао сам свечаном откривању те плоче.
Дакле, имаш сведока из прве руке. С Иреном Скобцовом Константиновном (Бондарчук) сам провео много времена и питао све што ми је пало на памет, па сам добио и гомилу одговора. Између осталог да је Сергеј по баби Србин.
Бондарчук је школа ''Мосфилма''. Та фирма је снимила десетине филмова у истом маниру - таласи јуриша, маса технике, детаљи у епизодама...и глумци који се селе из филма у филм. То су филмови који су ''морали бити снимљени'', односно држава их је наручивала не само за глорификацију победа, већ и за уздизање патриотизма. Нешто као школски програм . Тако је код нас снимљена ''Неретва'', али и други филмови.
Е, сад - ко је на кога утицао, бићеш прилично изненађен. Бондарчук и Озјеров су иста класа редитеља: моћни, широки, свеобухватни, детаљисти, с тим што је Бондарчук и изванредан глумац (поред Пјера Безухова одиграо је и фантастично ујка-Вању и друге роле).
Родоначелник оваквог стила снимања , који непогрешиво препознајемо у циклусу Јурија Озјерова је нико други до Чиаурели, Михаил Едишерович! Познат је по глорификацији стаљинизма, као државни (да не кажем дворски) редитељ, нека врста Булајића на руски начин, али је поређење прилично далеко и танко. Од 1941. до 1950. се напримао Стаљинске награде...а онда нестао. Као и његов газда. Познат је код нас по филму ''Пад Берлина'' у коме је толико далеко отишао у глорификацији Стаљина, да га је чак филмски сместио у Берлин...у коме Стаљин никада није био.
Остао је стил јер њега није било лако променити. У то време филмска индустрија је била врло инернтна и једном зацртани шаблони тешко су се (физички) мењали. Али зато јунаке филмова није било проблем дотеривати.
То му је то. Још питања?
dobri covek ::Kada jedan laik primeti "slican rukopis", strucnjaku nije tesko da o tome razveze citavu pricu! Hvala na objasnjenju.
...А при том имам на столу и руски каталог свих филмова снимљених о Другом св. рату у СССР. Претпостављам да си видео насловну корицу, окачио сам овде на теми, колико се сећам.
Danas sam ga gledao i iako niej reč o ratnom filmu, nekako me je oduševio pa moram da dam njegov opis.
Naime, scenarista i režiser je Kventin Tarantino i film dosta podseća na Inglorious Basterds, posebno što je Kristof Valc jedan od glavnih likova, koji u mnogome praktično ponavlja svoju ulogu u imenovanom filmu.
Valc igra lovca na ucene nemačkog porekla, koji na poečtku filma oslobadja crnog roba Djanga koji mu postaje pomoćnik, pa onda njih dvojica odleze da traže Djangovu ženu koja je i dalje robinja. Usput sreću more likova, poput "Velikog tatice", tipično stereotipnog južnjaka koji liči na "pukovnika" iz KFC, a koga odlično tumači zaboravljeni Don Džonson, do vlasnika velike plantaže i glavnog negativca kojeg maestrano tumači Leonardo Di Kaprio. Skidam kapu tom klincu, od Titanika kada su govorilid a je njegova karijera odmah napočetku završena jer neće moćid a ponovi uspeh, svaka mu čast kako uspeva da odigra odlične uloge jednu za drugom.
Uz to je tu i Semjuel L Džekson koji tumači, "izdajnika" crnca, matorog roba an Di Kaprijevoj plantaži koji je veći belac od belaca i koji odano služi svojim gospodarima a ujedno je i karikatura na sve one "poslušne" crnce u filovima koji idilično prikazuju stari Jug.
Tu je i specijalno pojavljivanje velikog Franka Nera, koji je na samoj najavnoj špici najavljen kao "Ljubazno pojavljivanje g. Franka Nera" jer je Franko Nero glumio u originalnom "Djangu" iz 1966. godine. Kako kažu - nije tražio ni dolara za ovu ulogu.
Na kraju da pomenemo i Džejmija Foksa (Jamie Foxx) koji je zaista jako, jako dobro odglumio ulogu Djanga.
Film je i kao celina jako dobar, ali obiluje tipičnim Tarantinovskim scenama.
Na samom poečtku filma, Valc napada dvojicu goniča robova - ali takoda jednog odmah ubije, a drugom goniču puca konju u glavu, pa ovaj samo padne dole i leš konaj mu smrska noge, Valc se orkene robovima i kaže
" Imate dve mogućnosti, da odnesete ovog tipa do najbližeg grada u bolnicu, ili da uzmete pušku, ubijete skota, zakopate ga duboko i odete u civilizovaniej rkajeve zemlej. Ono gore vam je Severnjača"
Naravno sledi kuknjava ranjenog goniča robova "Ali, ljudi, nisam ja loš čovek, ja samo radim svoj posao..."
Film je katastrofa što se tile istorijskih tačnosti- recimo imaju vinčesterke a dešava se radnja dver godine pre gradjanskog rata, pojavljuju se jahači nalik KKK, opet pre rata.
Tu je ta zanimljiva scena u kojoj tarantino do jaja ismeva KKK - svi se skupe, Don Džonson je glavni i krene rasprava oko kukuljica - žena jednog od njih ih je pravila, ali imaju male proreze za oči, pa kada jašu en vide ništa, pa krene rasprava, i onda se taj jedan naljuti "Moja žena je pravila celo veče ovih 30 kukuljica, i nije vam dobro, ja sad idem i nemojte da ste slučajno više zvali mene ili moje!"
Inače Djangova žena zove se Brunhilda, jer je bila robinaj u nemačkoj porodici -
U jednom razgovoru Valc pita Djanga - "Dakle hoćeš da mi kažeš da je tvoja žena crna robinja koja se zove Brunhilda Von Šaft!?"
Film je inače omaž svim mogućim špageti vesternima, i završna svena gde gine lik SL Džeksona je kopija završne replike iz "Dobar loš zao"
Dobro... a za sve one koji, dok gledaju Kventinove filmove, osećaju da nešto tu baš i nije kako treba evo jednog komentara na njegov zadnji film. Dok se bakće samom Amerikom ,krimosi, surf muzika... čak mi se i sviđa njegov film. No kad se dohvati Evrope ili bar potomaka Evropljana, na južnom delu Amerike, e tu počinje komešanje u utrobi. No, da ne dužim...
Gledao sam Djanga i dopao mi se film osim nacina na koji je Kristof Valc tumacio svoj lik, jer je gotovo u svemu identican liku naciste iz Inglorious Basterds,i naravno neispravan odabir oruzja za film,inace nije u pitanju vincesterka,nego Henry rifle ali se i ona pojavila tek 1860.
Sim.a ::Ha ha, ova poslednja rečenica mi se jako sviđa. Meni se to već motalo po glavi ali me bilo sramota da kažem pošto baš nisam stručan.
Мислиш на мој текст? То је ноторна ствар. Њих двојица праве филмове -досетке, полу-вицеве, а не озбиљна уметничка дела. Само му је ''Доли Бел'' била аутентична...онда су почеле да се ређају (почевши од зеца у ''Доли Бел'') ћурка, риба, бела мачка и црни мачор, свиња, мајмун, итд...Крај ОТ.
Претпостављам да си видео насловну корицу, окачио сам овде на теми, колико се сећам.
