|
Kun, "Svjedoci užasa".
O Kunu treba da se napiše, zaslužio je, i sledeće:
"Рођен је у 31. марта 1904. године у месту Вроцлав у Пољској тада Немачко царство у породици Векља Андрејевића Куна и жене му Гертруде као четврто од укупно петоро деце које су имали Вељко и Гетруда. Отац Вељко је био графички мајстор и пре него што је дошао у Немачку, а ту је изучио и граверски занат. Постао гравер у једном од најбољих графичких предузећа у Немачкој и тако успео да споји занат и велику наклоност према уметности. Испоставило се да је и једно и друго пренео на свога сина Ђорђа. Уметничку црту у малом Ђорђу први је открио његов берлински учитељ господин Штрајх. Ђорђе је са породицом дошао у Београд 1914, где је завршио је штампарски занат 1920., а затим учио сликарство на Уметничкој школи у Београду (1920—1925).
Захваљујући добротвору београдском трговцу Илији Ранкићу, Ђорђе Андрејевић Кун добија од њега стипендију за сликарско усавршавање у Италији. Боравио је у Венецији, тамо је учио, сликао, обилазио музеје и галерије – а затим исто то у Фиренци, Милану и Риму. У Италији је провео две године пред платнима великих мајстора ренесансе и барока Микеланђела, Тицијана, Веронезеа, Тинторета. Након Италије Ђорђе је наставио студије у Паризу где је проучавао савремене уметнике Сезана, Модиљанија и бугарског сликара Паскина, али је и – нашао себе тј. свој стил. У Паризу је тада продао своје прве слике које се и данас чувају у приватним збиркама.
Прва самостални изложбу Кун је имао крајем фебруара 1931. године, на којој су преовладавале две његове главне теме: мртва природа и аутопортрет. Те исте године млади Кун (имао је 27 година) на анонимном конкурсу за грб града Београда, на коме је учествовало 56 уметника из Југославије, добија прву награду. Тај грб је и данас званични грб Београда. Прелом у Куновом стваралаштву настаје 1934. године кад је одржан светски конгрес писаца у Москви на коме је изречен појам „социјалистички реализам”. Тим појмом је означено да тема уметничког дела треба да буду свакодневица радника како би им уметност помогла у борби против класног непријатеља. С обзиром да је Кун по политичкој оријентацији био левичар, вратио се графици као најпогоднијем уметничком медију за остварење тих захтева. Како све то изгледа у животу, видело се већ исте те године, на Првој графичкој изложби покренутој с намером да јавност сазна могућности графичке вештине. У том периоду са тематиком из радничког живота издаје мапу графика под називом „Крваво злато“. Из Шпаније, куда је отишао да се с тамошњим патриотама бори против фашизма у Интернационалним бригадама, донео је мапу графика „За слободу”.
У Другом светском рату био је од почетка до краја. После ослобођења објавио је мапу цртежа „Партизани”. Познат је по монументалним реалистичним композицијама и графичким мапама у којима је приказао злочине окупатора у време Другог светског рата и мотиве из обнове и изградње земље. Творац је идејних решења за ордење и грб нове југословенске државе формиране 1943. године на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу. Професор Академије ликовних уметности у Београду и ректор Уметничке академије[1][2][3].
Илустровао је и опремио бројна књижевна дела: (Жена у кошуљи, Колона, Црвене рибе, Риба на белом...) На његов рад утицали су Георг Грос и Франс Масерел.
Умро је 17. јануара 1964. године у Београду."
Izvor: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
). Ova slika mi je od malena delovala upečatljivo i snažno, uvek sam se pitao šta su to grozno videli..
