offline
- Sirius
- SuperModerator
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 23037
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Odgledao sam skoro šest sati nemontiranog filmskog materijala koji je SSUP imao o Raduši, a pri tom je i moj otac učestvovao u toj operaciji (operaciji potere, da budem precizan). Istina je sledeća: SFRJ je bila (kao i sve zemlje, sem Izraela, Kine i Istočnog bloka) izuzetno ranjiva na terorizam. Setite se serije terorističkih napada, počevrši od Hrkača (bioskop ''20. oktobar i beogradska železnička stanica, postavljanje mina na hrvatskom primorju, itd), pa preko Barišića i nadalje. Odjedanput je đavo odneo šalu jer se pokazalo da protiv pojedinca ili organizovane grupe tada vrlo liberalna Evropa (pa i mi kao njen deo) nije imala odbranu. Početak operacije ''Raduša'' bio je debakl u svakom smislu reči, a onda je proradio sistem, patriotizam i iskustvo ratnih oficira i starešina. Naravno, veoma je značajno i to što je grupa bila nepripremljena za duži gerilski život jer im je rečeno da treba da izdrže samo nekoliko dana i da će , kao lančana reakcija, izazvati narodni ustanak.
Istina je da su izazvali narodni ustanak, ali u suprotnom smislu. Preživele članove grupe pohvatale su poterne grupe od po nekoliko ljudi koje su koristile apsolutno identnična iskustva s kraja Drugog svetskog rata i neposredno posle njega, kada su isto tako tragali za odmetnicima. Pratio se trag i dinamika. Begunci su prvo pažljivo uklanjali tragove, zatim su ostavljali nesakrivena ložišta, onda više nisu ni zakopavali opremu...Na kraju su bacali i delove oružja i opreme, bez mnogo opreza. Na osnovu takvog ponašanja poterne grupe su pratile malaksavanje begunaca kao što lovac prati zver. Nikakvog dvadestog čoveka nije bilo. To je bila priča za javnost, kako bi se ''ispeglao'' početni debakl i trijumfalno završila operacija. Ona jeste završena trijumfalno, ali je istina da je od te operacije najveću korist imala bezbednosna struktura države koja je mogla partijskom vrhu i praktično da dokaže da smo ranjivi.
Kao rezultat trezveno sagledanog i profesionalno procenjene operacije, ovaj put se nije spavalo na lovorikama, već se pristupilo korenitim promenama i opremanju. Stariji pripadnici SSUP i RSUPOVA pamte da su sedamdesete godine karakteristične po naglom i sistematskom osavremenjivanju pre svega sistemima za masovnu zaštitu. Bilo je tu mnogo izraelske , francuske i američke opreme (post-80, uređaji za pregled poštanskih pošiljaka i paketa, hajtmanova vrata kojih do tada nije bilo na aerodromima, itd, itd). Uporedo s tim, formirane su PJM koje su , koristeći iskustva ''Raduše'', opremane specijalizovanom opremom (mitraluks svetlosni topovi, tearsmoke generatori, snajperske puške sa pasivnim noćnim nišanima, panciri više vrsta, štitovi, specijalni šlemovi, vozila specijalne namene, belovi helikopteri italijanske proizvodnje, itd, itd). Da podsetim da su do tada milicionari nosili vatrogasne šlemove obojene u plavo!
Sumiram:
''Raduša '' je u početku bila debakl jer niko nije očekivao takvu vrstu napada - svi su se spremali za sveopšti rat svetskih razmera. Taj kapetan Popović jednostavno nije bio obučavan za anti-terorističke akcije. Njegovi policajci su znali da legitimišu vojsku i brinu o bezbednosti objekata i kada su se našli u prvoj poteri, on je komandovao ono što je naučio kao pešadinac - ''juriš!''. Kada su ugledali sumnjivu kolonu, ''poleteli '' su nošeni zaosom i praksom sa zanimanja, preko prilično duge livade, a teroristi, koji su išli mnogo lukavije - ivicom šume - povukli su se u šumu i napad dočekali paljbom. Sreća u nesreći je što su i vojni policajci prošli pešadijsku obuku pa je streljački stroj urađen po PS (to znate već kako izgleda) i tako proređen bio teška meta za ipak neiskusnu grupu. Eto, tako je počela ''Raduša'', a da o njoj nikakvih neposrednih operativnih saznanja nije bilo.
PS
Pomoćnik, hvala ti za pohvalu, poslužila me je i sreća, ali je istina da se treba u deliću sekunde setiti prave stvari. Mene, u toj oblasti amatera, poslužila je sreća da svoje znanje lingvistike iskoristim na pravi način, ali to što je to bilo polje kulture. Da sam se nalazio u pratnji neke političke ili ekonomske delegacije, ko zna šta bi bilo...Prošlo bi sto krokodila pored mene.
|
