offline
- zgembo
- Elitni građanin
- Pridružio: 01 Jun 2006
- Poruke: 2065
- Gde živiš: Malo tamo malo vamo
|
Ne sjecam se da je ova tema bila predmet diskusije, mozda i nema puno sta da se diskutuje oko teme osim mozda da se procita, i mi nekada u diskusiji znamo svjesno ili nesvjesno zanemarimo prava civila, zarobljenih i (kao i obicaje ratovanja) svega ostalog a pokriveno je ugovorom kojeg su potpisale velika vecina zemalja.
Postoje ukupno tri dodata djela (protokola) od orginalne povelje iz 1863, odnosno kao prvog sastanka odbora za "medzunarodnu pomoc ranjenima u sukobima".
Lista drzava koje su potpisale zenevsku konvenciju po protokolima:
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_parties_to_the_Geneva_Conventions
Ova postovana je najmladza ( IV) i kopirana iz sluzbenog lista FNRJ, cini mi se...
ŽENEVSKA KONVENCIJA O ZAŠTITI GRAĐANSKIH LICA ZA VREME RATA
od 12. avgusta 1949. godine
(IV Ženevska konvencija)1
Dole potpisani, opunomoćenici vlada zastupljenih na Diplomatskoj konferenciji održanoj u Ženevi od 21. aprila do 12. avgusta 1949, u cilju izrade Konvencije o zaštiti građanskih lica za vreme rata, sporazumeli su se u sledećem:
Deo I
OPŠTE ODREDBE
Poštovanje Konvencije
Član 1.
visoke strane ugovornice obavezuju se da će poštovati ovu konvenciju i da će joj obezbediti potšovanje u svakoj prilici.
Primena Konvencije
Član 2.
Pored odredaba koje treba da stupe na snagu još za vreme mira, ova konvencija će se primenjivati u slučaju objavljenog rata ili svakog drugog oružanog sukoba koji izbije između dveju ili više Visokih strana ugovornica, čak i ako jedna od njih nije priznala ratno stanje.
Konvencija će se isto tako primenjivati u svim slučajevima okupacije cele teritorije jedne Visoke strane ugovornice ili njenog dela, čak i ako ta okupacija ne naiđe ni na kakav vojni otpor.
Ako jedna od Sila u sukobu nije učesnik u ovoj konvenciji, Sile učesnice u Konvenciji ipak će ostati vezane njome u svojim međusobnim odnosima. One će pored toga biti vezane Konvencijom prema toj Sili, ako ta Sila prihvata i primenjuje njene odredbe.
Sukobi koji nemaju međunarodni karakter
1 Službeni list FNRJ br. 24/50
Član 3.
U slučaju oružanog sukoba koji nema karakter međunarodnog sukoba i koji izbije na teritoriji jedne od Visokih strana ugovornica, svaka od Strana u sukobu biće dužna da primenjuje bar sledeće odredbe:
1) Prema licima koja ne učestvuju neposredno u neprijateljstvima, podrazumevajući tu i pripadnike oružanih snaga koji su položili oružje i lica onesposobljena za borbu usled bolesti, rane*, lišenja slobode, ili iz kojeg bilo drugog uzroka, postupaće se u svakoj prilici, čovečno, bez ikakve nepovoljne diskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, veri ili ubeđenju, polu, rođenju ili imovnom stanju, ili kome bilo drugom sličnom merilu.
U tom cilju, zabranjeni su i u buduće se zabranjuju, u svako doba i na svakom mestu, prema gore navedenim licima sledeći postupci:
a) povrede koje se nanose životu i telesnom integritetu, naročito sve vrste ubistva, osakaćenja, svireposti i mučenja;
b) uzimanje talaca;
c) povrede ličnog dostojanstva, naročito uvredljivi i ponižavajući postupci;
d) izricanje i izvršavanje kazni bez prethodnog suđenja od strane redovno ustanovljenog suda i propraćenog svim sudskim garantijama koje civilizovani narodi priznaju za neophodne.
2) Ranjenici* i bolesnici biće prihvaćeni i negovani.
Svaka nepristrasna humanitarna organizacija, kao što je Međunarodni komitet crvenog krsta, može da ponudi svoje usluge Stranama u sukobu.
Strane u sukobu će se truditi s druge strane, da stave na snagu putem posebnih sporazuma jedan deo ili i sve ostale odredbe ove konvencije.
Primena prethodnih odredaba neće imati uticaja na pravni položaj Strana u sukobu.
* Pod pojmom "rana" u smislu ove konvencije podrazumeva se kako otvorena rana tako i svaka druga povreda (prim. Red. kom.)
* Pod pojmom "ranjenik" u smislu ove konvencije podrazumeva se svako povređeno lice (prim. Red. kom.).
Koja lica su zaštićena
Član 4.
Ova konvencija štiti lica koja se, u kome bilo trenutku i na koji bilo način, nađu, u slučaju sukoba ili okupacije, u vlasti jedne Strane u sukobu ili jedne okupacione Sile čiji nisu državljani.
Konvencija ne štiti državljane države koja nije vezana Konvencijom. Državljani neutralne države koji se nalaze na teritoriji jedne zaraćene države i državljani države koja saučestvuje u ratu neće se smatrati kao zaštićena lica dokle god država čiji su oni državljani ima redovno diplomatsko predstavništvo kod države u čijoj se vlasti oni nalaze.
Ipak, odredbe Dela II imaju širu primenu, koja je određena u članu 13.
Lica koja štiti Ženevska konvencija od 12. avgusta 1949. za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika u oružanim snagama u ratu, ili Ženevska konvencija od 12. avgusta 1949. za poboljšanje položaja ranjenika, bolesnika i brodolomnika oružanih snaga na moru ili Ženevska konvencija od 12. avgusta 1949. o postupanju sa ratnim zarobljenicima neće se smatrati kao lica zaštićena u smislu ove konvencije.
Slučaj uskraćivanja zaštite
Postupak
Član 5.
Ako na teritoriji jedne Strane u sukobu, ova ima ozbiljnih razloga da smatra da određeno lice zaštićeno ovom konvencijom daje povoda opravdanoj sumnji da se odaje nekoj delatnosti štetnoj po bezbednost države ili je utvrđeno da se ono zaista toj delatnosti oaje, to lice se neće moći pozivati na prava i povlastice koje pruža ova konvencija, ako bi ta prava i povlastice, kada bi se primenjivali u njegovu korist, mogli naneti štetu bezbednosti te države.
Ako je, na okupiranoj teritoriji, lice zaštićeno ovom konvencijom uhvaćeno kao špijun ili saboter ili zato, što lično daje povoda opravdanoj sumji da se odaje delatnosti štetnoj po bezbednost okupacione Sile, to lice će se moći, u slučaju kad vojna bezbednost to apsolutno zahteva, lišiti prava opštenja predviđenog ovom konvencijom.
U svakom od ovih slučajeva, s licima o kojima je reč u prethodnim stavovima postuapće se ipak čovečno i, u slučaju gonjenja, ona ne mogu biti lišena svojih prava na pravedno i uredno suđenje onako kako je ono predviđeno ovom konvencijom. Njima će se isto tako priznati uživanje svih prava i povlastica lica zaštićenog u smislu ove konvencije, što je pre moguće s obzirom na bezbednost dražve ili okupacione Sile, već prema slučaju.
Početak i kraj primene Konvencije
Član 6.
Ova konvencija će se primenjivati čim otpočne sukob ili okupacija pomenuti u članu 2.
Na teritoroji Strana u sukobu, primena Konvencije prestaće opštim završetkom vojnih operacija.
Na okupiranoj teritoriji primena ove konvencije prestaće godinu dana posle opšteg završetka vojnih operacija; ipak, odupirajuća Sila - ukoliko ona vrši upravnu vlast na teritoriji u pitanju - biće za vreme trajanja okupacije vezana odredbama sledećih članova ove konvencije: 1. do 12, 27, 29. do 34, 47, 49, 51, 52, 53, 59, 61. do 77. i 143.
Zaštićena lica, čije se oslobođenje, repatriranje ili nastanjenje na nekom drugom mestu obavi posle ovih rokova uživaće u međuvremenu koristi ove konvencije.
Posebni sporazumi
Član 7.
Pored sporazuma izričito predviđenih članovima 11, 14, 15, 17, 36, 108, 109, 132. i 133. Visoke strane ugovornice moći će zaključivati druge specijalne sporazume po svakom pitanju za koje budu smatrale da ga treba posebno urediti. Nijedan specijalan sporazum neće moći da pogorša položaj zaštićenih lica, onako kako je on uređen ovom konvencijom, niti da ograniči prava koja im ova konvencija priznaje.
Zaštićena lica će uživati koristi iz ovih sporazuma dokle god se Konvencija na njih primenjuje, osim ako postoje suprotne odredbe izričito unete u gore navedene ili docnije sporazume, ili ako postoje povoljnije mere koje prema njima bude preduzela koja od Strana u sukobu.
Nemogućnost odricanja od prava
Član 8.
Zaštićena lica ne mogu se ni u kom slučaju odreći ni delimično ni u celini prava koja im obezbeđuju ova konvencija i specijalni sporazumi pomenuti u prethodnom članu, ukoliko takvih bude bilo.
Sile zaštitnice
Član 9.
Ova konvencija će se primenjivati uz sudelovanje i pod nadzorom Sila zaštitnica čija je dužnost da štite interese Strana u sukobu. U tome cilju, Sile zaštitnice će moći pored svog diplomatskog ili konzularnog osoblja, da naimenuju delegate među svojim sopstvenim državljanima ili među državljanima drugih neutralnih Sila. Za te delegate se mora dobiti odobrenje Sile kod koje oni obavljaju svoju misiju.
Strane u sukobu olakšavaće, u najširoj mogućoj meri, zadatak predstavnika ili delegata sila zaštitnica.
Predstavnici ili delegati Sila zaštitnica ne smeju ni u kom slučaju da prekorače granice svoje misije, onako kako je ona određena ovom konvencijom; oni će naročito biti dužni da vode računa o imperativnim potrebama bezbednosti države u kojoj obavljaju svoje dužnosti.
Delatnost Međunarodnog komiteta crvenog krsta
Član 10.
Odredbe ove konvencije ne prestavljaju smetnju za humanitarnu delatnost koju Međunarodni komitet crvenog krsta, kao i svaka druga nepristrasna humanitarna organizacija, budu preduzimali, po odobrenju zainteresovanih strana u sukobu, u cilju zaštite i pružanja pomoći građanskim licima.
Zamena Sile zaštitnice
Član 11.
Države ugovornice moći će se u svako doba sporazumeti da vršenje zadataka koje ova konvencija postavlja Silama zaštitnicama povere jednoj organizaciji koja pruža sva jemstva za nepristrasno i uspešno sprovođenje tih zadataka u delo.
Ako se zaštićena lica ne koriste ili prestanu da se koriste, iz ma kojeg razloga, delatnošću jedne Sile zaštitnice ili jedne organizacije određene shodno prvom stavu, Sila koja drži građanska lica biće dužna da zatraži bilo od neke neutralne države, bilo od neke takve organizacije da primi na sebe dužnost koje na osnovu ove konvencije pripadaju Silama zaštitnicama koje su odredile Strane u sukobu.
Ako zaštita na taj način ne može da se obezbedi, Sila koja drži građanska lica biće dužna da zatraži od neke humanitarne organizacije, kao što je Međunarodni komitet crvenog krsta, da primi na sebe humanitarne dužnosti koje na osnovu ove konvencije leže na Silama zaštitnicama, odnosno biće dužna da primi, u granicama odredaba ovog člana, usluge koje joj ponudi takva organizacija.
Svaka neutralna Sila ili svaka organizacija koju je pozvala zainteresovana Sila ili koja je u gore navedene svrhe ponudila svoje usluge biće dužna, pri vršenju svoje delatnosti, da ostane svesna odgovornosti prema Strani u sukobu čiji su pripadnici lica zaštićena ovom konvencijom, i biće dužna da pruži dovoljno jemstva da je u stanju da primi na sebe dužnosti u pitanju i da ih vrši nepristrasno.
Prethodne odredbe ne mogu se staviti van snage posebnim sporazumom između Sila od kojih bi jedna, ma i privremeno, bila prema dugoj Sili ili prema njenim saveznicima ograničena u svojoj slobodi pregovaranja usled vojnih događaja, naročito u slučaju okupacije celokupne njene teritorije ili jednog njenog znatnog dela.
Kad god se u ovoj konvenciji pominje Sila zaštitnica, taj izraz istovremeno označava i organizacije koje je zamenjuju u smislu ovog člana.
Odredbe ovog člana će se protegnuti i prilagoditi i na slučaj državljana jedne neutralne države koji se nalaze na okupiranoj teritoriji ili na teritoriji jedne zaraćene države u kojoj država čiji su oni državljani nema redovnog diplomatskog predstavništva.
Postupak za rešavanje nesporazuma
Član 12.
U svim slučajevima gde one to budu smatrale korisnim u interesu zaštićenih lica, a naročito u slučaju neslaganja između Strana u sukobu u vezi sa primenom ili tumačenjem odredaba ove konvencije, Sile zaštitnice pružiće svoje dobre usluge u cilju rešenja spora.
U tu svrhu svaka od Sila zaštitnica može, na poziv jedne Strane ili po svome nahođenju, da predloži Stranama u sukobu sastanak njihovih predstavnika, a naročito organa vlasti kojima je poverena sudbina zaštićenih lica, po mogućstvu na podesno izabranoj neutralnoj teritoriji. Strane u sukobu biće dužne da se odazovu predlozima koji im u tom smislu budu učinjeni. Sile zaštitnice će moći, u takvom slučaju, da predlože na odobrenje Stranama u sukobu neku ličnost koja je pripadnik jedne neutralne Sile, ili ličnost koju uputi Međunarodni komitet crvenog krsta i koja će biti pozvana da učestvuje na tome sastanku.
Deo II
OPŠTA ZAŠTITA STANOVNIŠTVA PROTIV IZVESNIH POSLEDICA RATA
Zabrana svake diskriminacije
Član 13.
Odredbe ovog dela odnose se na celokupno stanovništvo zemalja u sukobu, bez ikakve nepovoljne diskriminacije, naročito s obzirom na rasu, narodnost, veru ili politička ubeđenja, i svrha im je da ublaže patnje koje sobom donosi rat.
Sanitetske zone i mesta;
Zone i mesta bezbednosti
Član 14.
Države ugovornice još u vreme mira, a Strane u sukobu po otvaranju neprijateljstava, mogu ustanoviti na svojoj sopstvenoj teritoriji i, ako za tim postoji potreba, na okupiranim teritorijama, sanitetske zone i mesta i zone i mesta bezbednosti koji će biti tako organizovani da stave van domašaja rata ranjenike i bolesnike, nemoćne, stare osobe, decu ispod petnaest godina, bremenite žene i majke s decom ispod sedam godina.
Čim otpočne sukob i u toku njegovog trajanja zainteresovane Strane mogu između sebe da zaključe sporazume o priznanju zona i mesta koje budu
ustanovile. One će u tu svrhu moći da stave na snagu odredbe predviđene u nacrtu sporazuma koji je priložen ovoj konvenciji, unoseći u njega eventualne izmene koje budu smatrale potrebnim.
Sile zaštitnice i Međunarodni komitet crvenog krsta pozivaju se da pruže svoje dobre usluge u cilju da se olakša ustanovljenje i priznanje tih sanitetskih zona i mesta i zona i mesta bezbednosti.
Neutralizovane zone
Član 15.
Svaka strana u sukobu može, bilo neposredno, bilo posredstvom neke neutralne države ili humanitarne organizacije, da predloži protivničkoj Strani stvaranje, na područjima na kojima se vode borbe, neutralizovanih zona kojima je cilj da stave van domašaja borbe, bez ikakvog razlikovanja, sledeća lica:
a) ranjenike i bolesnike, borce ili neborce;
b) građanska lica koja ne učestvuju u neprijateljstvima i koja se ne odaju nikakvoj delatnosti vojničke prirode za vreme svojeg boravka u tim zonama.
Čim se strane u sukobu saglase o geografskom položaju, administraciji, snabdevanju i kontroli predviđene neutralizovane zone, sačiniće se pismen sporazum koji će potpisati predstavnici Strana u sukobu. Taj sporazum će odrediti početak i trajanje neutralizacije te zone.
Posebna zaštita ranjenih, nemoćnih i ugroženih lica
Član 16.
Ranjenici i bolesnici, kao i nemoćni i bremenite žene biće predmet naročite zaštite i obzira.
Ukoliko to vojnički razlozi budu dozvoljavali, svaka Strana u sukobu će pomagati mere preduzete u cilju pronalaženja poginulih i ranjenih, pružanja pomoći brodolomnicima i drugim licima izloženim ozbiljnoj opasnosti i uzimanja svih njih u zaštitu protiv pljačke i rđavih postupaka.
Sporazumi o evakuaciji iz opsednute ili opkoljene zone
Član 17.
Strane u sukobu će se postarati da zaključe lokalne sporazume za evakuisanje iz opsednute ili opkoljene zone, ranjenika, bolesnika, nemoćnih, starih, dece i žena na porođaju, i za prolaz sveštenika svih veroispovesti, sanitetskog osoblja i materijala namenjenog toj zoni.
Poštovanje i zaštita građanskih bolnica
Uslovi
Član 18.
Građanske bolnice organizovane radi ukazivanja nege ranjenicima, bolesnicima, nemoćnim i porodiljama ne mogu, ni u kom slučaju, biti predmet napada; njih Strane u sukobu u svako doba moraju poštovati i zaštićavati.
Države koje učestvuju u sukobu dužne su da izdadu svim građanskim bolnicama ispravu kojom se potvrđuje njihovo svojstvo građanske bolnice i kojom se ustanovljava da zgrae koje one zauzimaju nisu upotrebljene u svrhe koje bi ih, u smislu člana 19, mogle lišiti zaštite.
Građanske bolnice će biti obeležene, ako ih na to država ovlasti, znakom predviđenim u članu 38. Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949, za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika u oružanim snagama u ratu.
Strane u sukobu će, ukoliko to dopuste vojnički razlozi, preduzeti potrebne mere da se neprijateljskim suvozemnim, vazduhoplovnim i pomorskim snagama učine jasno vidljivim znaci raspoznavanja koji obeležavaju građanske bolnice, kako bi se otklonila mogućnost svakog napadačkog čina.
S obzirom na opasnost koju za bolnice može da predstavlja blizina vojnih objekata, treba se starati da one od njih budu udaljene u najvećoj mogućoj meri.
Kad prestaje zaštita bolnica
Član 19.
Zaštita koju uživaju građanske bolnice može prestati jedino ako se one upotrebe, pored njihovih humanitarnih zadataka, za vršenje radnji štetnih po neprijatelja. Ipak, zaštita prestaje tek posle upućivanja obavezne opomene, koja će, u svima pogodnim slučajevima, ostaviti razuman rok i tek pošto ta opomena ostane bez dejstva.
Neće se smatrati kao štetna radnja okolnost što se u tim bolnicama leče ranjeni ili bolesni vojnici ili što se u njima nalazi lično oružje i municija oduzeti od tih vojnika a koji još nisu predati nadležnoj službi.
Poštovanje i zaštita osoblja građanskih bolnica
Član 20.
Biće poštovano i uživaće zaštitu i osoblje koje je uredno i jedino zaposleno na radu ili u upravljanju građanskih bolnica, podrazumevajući tu i ono osoblje čija je dužnost da pronalazi, prikuplja, prenosi i neguje građanska ranjena i bolesna lica, nemoćne i porodilje.
Na okupiranim teritorijama i u zonama vojnih operacija to osoblje će se raspoznavati pomoću lične karte kojom će se potvrđivati svojstvo njenog nosioca, koja će biti snabdevena fotografijom i nositi suvi žig odgovorne vlasti, a isto tako, dok je u službi, pomoću trake sa žigom otporne prema vlazi, koja se nosi na levoj ruci. Tu traku izdaje država i ona će nositi znak predviđen u članu 38. Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika u oružanim snagama u ratu.
Sve drugo osoblje, određeno za rad ili za upravljanje građanskih bolnica, uživaće potšovanje i zaštitu i imaće pravo da nosi traku kako je gore predviđeno i pod uslovima propisanim ovim članom, dok se nalazi na službi. Njegova lična karta označavaće zadatke koji su mu povereni.
Uprava svake bolnice držaće u svako doba na raspoloženju nadležnih vlasti, domaćih ili okupacionih, uredan spisak svojeg osoblja.
Kopneni i pomorski transporti ranjenih, nemoćnih i ugroženih - poštovanje i zaštita
Član 21.
Prenošenja ranjenih i bolesnih građanskih lica, nemoćnih i porodilja koja se vrše suvozemnim putem kolima i bolničkim vozovima, ili morem, brodovima namenjenim tim transportima, imaju se poštovati i štiti na isti način kao i bolnice o kojima je reč u članu 18. i obeležavaće se isticanjem, uz odobrenje države, znaka za raspoznavanje predviđenog u članu 38. Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika u oružanim snagama u ratu.
Vazdužni transporti ranjenih, nemoćnih i ugroženih - poštovanje i zaštita
Član 22.
Vazduhoplovi koji se upotrebljavaju isključivo za prenošenje ranjenih i bolesnih građana, nemoćnih i porodilja, ili za prenošđenje sanitetskog osoblja i materijala, ne smeju se napadati, nego se imaju poštovati kad lete na visinama, u časovima i po putevima naročito ugovorenim zajedničkim sporazumom između svih zainteresovanih Strana u sukobu.
Oni se mogu obeležavati znakom za raspoznavanje predviđenim u članu 38. Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. za poboljšanje položaja ranjenika i bolesnika u oružanim snagama u ratu.
Ukoliko nije drukčije ugovoreno, zabranjeno je preletanje neprijateljske teritorije ili teritorija koje je neprijatelj okupirao.
Ti vazduhoplovi su dužni da se povinuju svakom naređenju o spuštanju. U slučaju tako nametnutog spuštanja, vazduhoplov i oni koji se u njemu nalaze moći će da posle eventualnog pregleda produže svoj let.
Slobodan prolaz lekova, sanitetskog materijala, hrane i odeće
Uslovi
Član 23.
Svaka Strana ugovornica dopustiće slobodan prolay svakoj pošiljci lekova i sanitetskog materijala kao i predmetima potrebnim za verske obrede namenjenim isključivo građanskom stanovništvu druge Strane ugovornice, makar ova bila i protivnička. Ona će isto tako dopustiti slobodan prolaz svake pošiljke sa neophodnim životnim namirnicama, odelom i sredstvima za jačanje namenjenim deci mlađoj od petnaest godina, bremenitim ženama ili porodiljama.
Obaveza za jednu Stranu ugovornicu da dopusti slobodan prolaz pošiljkama navedenim u prethodnom stavu uslovljena je time da ta Strana bude uverena da neće imati nikakvog ozbiljnog razloga za bojazan:
a) da pošiljke mogu biti upotrebljene u druge svrhe, a ne u one za koje su namenjene, ili
b) da kontrola može biti neuspešna, ili
c) da neprijatelj može iz njih izvući očiglednu korist za svoje vojne potrebe ili za svoju privredu, zamenjujući tim pošiljkama robu koju bi na drugi način
morao da nabavi ili proizvede, ili oslobađajući sirovine, proizvode ili usluge koje bi inače morao da upotrebi za proizvodnju takve robe.
Sila koja dopušta prolaz pošiljki označenih u prvom stavu ovog člana, može da postavi kao uslov za svoje odobrenje da se raspodela korisnicima vrši na licu mesta pod nadzorom Sila zaštitnica.
Te pošiljke moraju da se otpreme što je brže moguće, a država koja je dopustila njihov slobodan prolaz ima pravo da odredi tehničke uslove pod kojima će taj prolaz biti dopušten.
Mere u korist dece
Član 24.
Strane u sukobu preduzeće potrebne mere da deca mlađa od petnaest godina, koja su usled rata ostala siročići ili su odvojeni od svoje porodice, ne budu ostavljena sama sebi, i da se, u svakom slučaju, olakša njihovo izdržavanje, vršenje verskih obreda njihove veroispovesti i njihovo obrazovanje. Ovo poslednje će se po mogućstvu poveriti licima iste kulturne tradicije.
Strane u sukobu će olakšavati prijem te dece u neutralnu zemlju za vreme trajanja sukoba, uz pristanak Sile zaštitnice, ako takva postoji, i ako im je pružena garancija da će načela istaknuta u prvome stavu biti poštovana.
Pored toga, one će se postarati za preduzimanje potrebnih mera da se sva deca mlađa od dvanaest godina mogu identifikovati, time što će nositi pločicu sa oznakom identiteta ili na neki drugi način.
Porodična prepiska
Uslovi
Član 25.
Svako lice koje se nalazi na teritoriji jedne Strane u sukobu ili na nekoj teritoriji koju je ona okupirala, može da šalje članovima svoje porodice, ma gde se oni nalazili, vesti strogo porodične prirode i da prima takve vesti. Ta prepiska se ima otpravljati brzo i bez neopravdanog odlaganja.
Ako je, sticajem okolnosti, izmena porodične prepiske redovnim poštanskim putem otežana ili onemogućena, zainteresovane Strane u sukobu će se obratiti nekom neutralnom posredniku, kao što je Centralna agencija predviđena u članu 140, da sporazumno s njim odrede način na koji će se obezbediti izvršenje njihovih obaveza pod najboljim uslovima, naročito uz saradnju
nacionalnih društava Crvenog krsta (Crvenog polumeseca, Crvenog lava i sunca).
Ako Strane u sukobu smatraju nužnim da ograniče porodičnu prepisku, one će u krajnjem slučaju moći da narede upotrebu obrazaca koji sadrže dvadeset i pet slobodno izabranih reči i da ograniče njihovo slanje na jedan obrazac mesečno.
Slučaj rasturenih porodica
Član 26.
Svaka Strana u sukobu će olakšavati istraživanja koja preduzimaju članovi porodica koje je rat rasturio da ponovo dođu u vezu jedni s drugima i da se sastanu ako je moguće. Ona će naročito olakšati rad organizacija koje se posvećuju tome zadatku, pod uslovom da je ona priznala te organizacije i da one svoj rad prilagode merama bezbednosti koje je ta Strana preduzela.
Deo III
PRAVNI POLOŽAJ ZAŠTIĆENIH LICA I POSTUPANJE PREMA NJIMA
Odeljak I
ZAJEDNIČKE ODREDBE ZA TERITORIJE STRANA U SUKOBU I ZA OKUPIRANE TERITORIJE
Osnovna prava zaštićenih lica
Zabrana diskriminacije
Član 27.
Zaštićena lica imaju pravo, u svakoj prilici, na poštovanje svoje ličnosti, svoje časti, svojih porodičnih prava, svojih verskih ubeđenja i obreda, svojih navika i svojih običaja. S njima će se, u svako doba, postupati čovečno i ona će naročito biti zaštićena od svakog nasilja ili zastrašivanja, od uvreda i javne radoznalosti.
Žene će posebno biti zaštićene protiv svakog napada na njihovu čast, a naročito protiv silovanja, prinuđavanja na prostituciju i protiv svakog napada na njihovu stidljivost.
Vodeći računa o odredbama koje se odnose na stanje zdravlja, na godine života i na pol, Strana u sukobu u čijoj se vlasti nalaze zaštićena lica postupaće prema svima njima s istim obzirima, bez ikakve nepovoljne diskriminacije, zasnovane naročito na rasi, veroisposvesti, ili političkim ubeđenjima.
Ipak, Strane u sukobu mogu preduzimati, u odnosu na zaštićena lica, mere kontrole ili bezbednosti koje budu potrebne s obzirom na ratno stanje.
Zabrana upotrebe zaštićenih lica za isključenje mesta ili oblasti iz vojnih operacija
Član 28.
Ni jedno zaštićeno lice se ne sme upotrebiti da se zbog njegovog prisustva, izvesna mesta ili izvesne oblasti stave izvan vojnih operacija.
Ko je odgovoran za postupanje prema zaštićenim licima
Član 29.
Strana u sukobu u čijoj se vlasti nalaze zaštićena lica odgovorna je za postupanje koje prema njima primenjuju njeni službenici, ne dirajući time u odgovornosti pojedinaca do kojih može doći.
Obraćanje Sili zaštitnici i organizacijama za pomoć
Član 30.
Zaštićenim licima pružiće se sve olakšice da se obraćaju Silama zaštitnicama, Međunarodnom komitetu crvenog krsta, nacionalniom društvu Crvenog krsta (Crvenog polumeseca, Crvenog lava i sunca) zemlje u kojoj se nalaze, kao i svakoj organizaciji koja bi im mogla priteći u pomoć.
Vlasti će tim raznim organizacijama dati u tome cilju sve olakšice u granicama koje dopuštaju vojne potrebe ili potrebe bezbednosti.
Pored poseta delegata Sila zaštitnica i Međunarodnog komiteta crvenog krsta predviđenih članom 143, Sile koje drže zaštićena lica ili okupacione Sile olakšaće koliko je god moguće posete koje bi zaštićenim licima želeli da učine predstavnici drugih ustanova čija je svrha da tim licima ukazuju duhovnu ili materijalnu pomoć.
Zabrana prinude za dobijanje obaveštenja
Član 31.
Nikakva fizička niti moralna prinuda ne može se vršiti prema zaštićenim licima, naročito da bi se od njih, ili od trećih, dobila obaveštenja.
Zabrana mera koje prouzrokuju istrebljenja i telesne patnje
Član 32.
Visoke strane ugovornice se uzajamno odriču preduzimanja svih mera koje su u stanju da prouzrokuju bilo telesne patnje ili istrebljenje azštićenih lica koja se nalaze u njihovoj vlasti. Ta zabrana obuhvata ne samo ubistvo, mučenje, telesne kazne, osakaćenja i medicinske ili naučne opite koje ne zahteva lečenje zaštićenog lica, nego i sve ostale surovosti, bilo da ih čine civilni službenici ili vojna lica.
Lična odgovornost
Zabrana kolektivnih kazni, pljačke i represalija
Član 33.
Nijedno zaštićeno lice ne može biti kažnjeno za delo koje nije lično izvršilo. Kolektivne kazne su zabranjene, kao i sve mere zastrašivanja ili terorizma.
Pljačka je zabranjena.
Zabranjene su mere represalija prema zaštićenim licima i njihovoj imovini.
Zabrana uzimanja talaca
Član 34.
Zabranjeno je uzimanje talaca.
Odeljak II
STRANCI NA TERITORIJI JEDNE STRANE U SUKOBU
Pravo napuštanja teritorije
Član 35.
Svako zaštićeno lice koje želi da napusti teritoriju u početku ili u toku jednog sukoba, imaće pravo da to učini, ako njegov odlazak nije protivan nacionalnim interesima države. Na njegovo traženje da napusti teritoriju rešavaće se po redovnom postupku i odluka će se doneti u najkraćem mogućem roku. Lice ovlašćeno da napusti teritoriju može da se snabde novcem potrebnim za put i da ponese sobom razumnu količinu stvari i predmeta za ličnu upotrebu.
Lica kojima je odbijeno davanje dozvole da napuste teritoriju imaće pravo da to odbijanje u najkraćem roku uzme u ponovno razmatranje nadležan sud ili nadležno administrativno telo, koje u tu svrhu ustanovi Sila u čijoj se vlasti nalaze zaštićena lica.
Ako to bude zatraženo, a u koliko tome ne stoje na putu razlozi bezbednosti ili zainteresovani ne učine prigovor, predstavnicima Sile zaštitnice će se saopštiti razlozi zašto je licima koja su podnela molbu odbijeno izdavanje dozvole da napuste teritoriju kao i, što je moguće brže, imena svih onih lica kojima je odbijeno izdavanje te dozvole.
Uslovi napuštanja teritorije
Član 36.
Odlasci lica za koja je dobijeno odobrenje u smislu prednjeg člana obaviće se pod uslovima koji zadovoljavaju zahteve bezbednosti, higijene, zdravlja i ishrane. Svi nastali troškovi, počev od napuštanja teritorije Sile k oja drži zaštićeno lice, padaju na teret zemlje u koju ono odlazi ili, u slučaju bavljenja u neutralnoj zemlji, na teret Sile čiji je zaštićeno lice državljanin. Pojedinosti u vezi sa ovim premeštanjima utvrdiće se, po potrebi, posebnim sporazumima između zainteresovanih Sila.
Od ovoga se izuzimaju posebni sporazumi koji mogu biti zaključeni između Strana u sukobu po pitanju izmene i repatriranja njihovih državljana koji su pali u ruke neprijatelja.
Stranci u zatvoru
Postupanje
Član 37.
Sa zaštićenim licima koja se nalaze u pritvoru ili koja izdržavaju kaznu lišenja slobode, postupaće se, dok su u zatvoru, čovečno.
Ta lica mogu, čim budu oslobođena, da zatraže da napuste teritoriju, saglasno propisima prethodnih članova.
Položaj stranaca koji ostanu na teritoriji
Član 38.
Izuzev specijalnih mera koje bi mogle biti preduzete na osnovu ove konvencije, naročito članova 27. i 41, položaj zaštićenih licia ostaje, u načelu regulisan odredbama koje se odnose na postupanje sa strancima za vreme mira. U svakom slučaju, njima pripadaju sledeća prava:
1) ona mogu primati pojedinačne ili kolektivne pomoći koje im se upućuju;
2) ako to zahteva stanje njihovoga zdravlja, ona će biti lečena i dobiće bolničku negu u istom obimu u kome i državljani zainteresovane države;
3) ona mogu da vrše svoje verske obrede i da primaju duhovne usluge sveštenika svoje veroispovesti;
4) ako borave u oblasti koja je naročito izložena ratnim opasnostima njima se mora dopustiti da promene mesto boravka u istoj meri u kojoj i državljanima zainteresovane države.
5) deca mlađa od petnaest godina, bremenite žene i majke sa decom mlađom od sedam godina uživaće posebne povlastice u istoj meri u kojoj i državljani zainteresovane države.
Sredstva za izdržavanje
Član 39.
Zaštićenim licima koja su, usled sukoba, izgubila svoje unosno zanimanje omogućiće se da nađu plaćeno zaposlenje i ona će u tome cilju uživati, u granicama obzira bezbednosti i odredaba člana 40, iste olakšice kao i državljani Sile na čijoj se teritoriji nalaze.
Ako jedna Strana u sukobu stavi neko zaštićeno lice pod nadzor koji mu onemogućava da sebi obezbedi izdržavanje, naročito kad to lice ne može iz razloga bezbednosti da nađe plaćeno zaposlenje pod razumnim uslovima, pomenuta Strana u sukobu će uzeti na sebe podmirenje potreba tog lica i onih osoba o kojima se ono stara.
Zaštićena lica mogu, u svakom slučaju, da primaju novčane pomoći od svoje zemlje, od Sile zaštitnice i od dobrotvornih društava navedenih u članu 30.
Prinudno zaposlenje
Uslovi
Član 40.
Zaštićena lica mogu se prinuđavati na rad samo u onoj istoj meri u kojoj i državljani Strane u sukobu na čijem se području zaštićena lica nalaze.
Ako su zaštićena lica državljani neprijateljske zemlje, ona se mogu prinuđavati samo na one radove koji su u normalnim prilikama nužni da bi se obezbedila ishrana, stanovanje, odevanje, prevoženje i zdravlje ljudi i koji ne stoje u neposrednoj vezi s vojnim dejstvima.
U slučajevima pomenutim u prethodnim stavovima, zaštićena lica koja se prinuđavaju na rad imaju pravo na iste uslove rada i na iste mere zaštite kao i domaći radnici, naročito u pogledu nadnice, dužine radnog vremena, opreme prethodne pripreme i naknade za nesrećne slučajeve pri radu kao i u pogledu profesionalnih oboljenja.
U slučaju prekršaja gornjih odredaba, zaštićena lica su ovlašćena da se posluže svojim pravom žalbe, saglasno članu 30.
Prinudan boravak
Član 41.
Ako Sila koja drži zaštićena lica smatra da ostale mere kontrole predviđene ovom konvencijom nisu dovoljne, najstrožije mere kontrole koje ona ima pravo preduzeti jesu upućivanje na prinudan boravak ili interniranje, saglasno odredbama članova 42. i 43.
Prilikom primene odredaba drugog stava člana 39. na slučaj lica koja su prinuđena da napuste svoje redovno mesto boravka na osnovu odluke koja ih primorava na prinudan boravak u nekom drugom mestu, Sila koja drži zaštićena
lica pridržavaće se koliko je god to moguće propisa koji se odnose na postupanja s interniranim licima (Odeljak IV, Deo III ove konvencije).
Kad dolazi do interniranja
Dobrovoljno interniranje
Član 42.
Interniranje ili upućivanje na prinudan boravak zaštićenih lica može se narediti jedino ako to apsolutno zahteva bezbednost Sile u čijoj se vlasti ta lica nalaze.
Ako jedno lice zatraži, posredstvom predstavnika Sile zaštitnice, da bude dobrovoljno internirano i ako njegov lični položaj to zahteva, Sila u čijoj se vlasti ono nalazi postupiće po njegovom traženju.
Preispitivanje odluke o interniranju i prinudnom boravku
Član 43.
Svako zaštićeno lice koje je internirano ili upućeno na prinudan boravak ima pravo da odluku donesenu u pogledu njega u najkraćem roku uzme u ponovno razmatranje sud ili nadležno administrativno telo, koje će u tu svrhu ustanoviti Sila koja drži to lice. Ako je interniranje ili upućivanje na prinudan boravak ostalo na snazi, sud odnosno administrativno telo će povremeno, a najmanje dva puta godišnje, pristupiti ispitivanju slučaja toga lica u cilju da se prvobitna odluka izmeni u njegovu korist, ako okolnosti to dopuštaju.
Ukoliko se zaštićena lica tome ne protive, sila koja ih drži saopštiće, što je moguće pre, Sili zaštitnici imena zaštićenih lica koja su internirana ili upućena na prinudan boravak, kao i imena onih lica koja su oslobođena internacije odnosno prinudnog boravka. Uz isto ograničenje, Sili zaštitnici će se isto tako što je brže moguće saopštiti i odluke sudova odnosno administrativnih tela navedenih u prvom stavu ovog člana.
Položaj izbeglica
Član 44.
Pri preduzimanju mera kontrole predviđenih ovom konvencijom, Sila koja drži zaštićena lica neće sa izbeglicama koje stvarno ne uživaju zaštitu ni jedne vlade postupati kao sa strancima neprijateljskim državljanima jedino iz razloga što one pravno pripadaju jednoj neprijateljskoj državi.
Predavanje stranaca drugoj Sili
Član 45.
Zaštićena lica se ne mogu predavati nekoj Sili koja nije učesnica u ovoj konvenciji.
Ova odredba ni na kojij način ne sme da predstavlja prepreku za povratak u domovinu zaštićenih lica ili za njihov povratak u zemlju boravka posle završenih neprijeljstava.
Sila koja drži zaštićena lica može ih predavati nekoj sili učesnici u Konvenciji jedino pošto se Sila koja drži ta lica uveri da Sila u pitanju želi i da je u stanju da primenjuje Konvenciju. Pošto se zaštićena lica na taj način predadu, odgovornost za primenu Konvencije pada na Silu koja je pristala da ih primi za vreme za koje su joj ta lica poverena. Ipak, u slučaju da ta Sila, po kome bilo važnijem pitanju, ne primenjuje odredbe ove konvencije, Sila koja je zaštićena lica predala, dužna je, pošto je o tome obavesti Sila zaštitnica, da preduzme efikasne mere za otklanjanje takvog stanja, ili da zahteva da joj zaštićena lica budu natrag vraćena. Po ovome zahtevu se mora postupiti.
Zaštićeno lice se ni u kome slučaju ne može predati nekoj zemlji gde bi se moglo bojati progona zbog svojih političkih ili verskih ubeđenja.
Odredbe ovog člana ne predstavljaju prepreku za ekstradiciju, na osnovu ugovora o ekstradiciji zaključenih pre započinjanja neprijateljstava, zaštićenih lica koja su okrivljena za zločine iz opšteg krivičnog prava.
Ukidanje svih mera ograničenja
Član 46.
Ukoliko nisu ranije ukinute, mere ograničenja preduzete prema zaštićenim licima imaju se obustaviti što je pre moguće posle okončanja neprijateljstava.
Mere ograničenja preduzete prema njihovoj imovini ukinuće se što je pre moguće posle okončanja neprijateljstava, saglasno zakonodavstvu Sile koja drži zaštićena lica.
Odeljak III
OKUPIRANE TERITORIJE
Nepovredivost prava zaštićenih lica
Član 47.
Zaštićena lica koja se nalaze na okupiranoj teritoriji ne mogu se, ni u kom slučaju i ni na kakav način, lišiti prava iz ove konvencije, bilo na osnovu ma kakve promene koja bi se usled okupacije dogodila u ustanovama ili upravi teritorije u pitanju, bilo sporazumom zaključenim između vlasti okupirane teritorije i okupirajuće Sile, kao ni usled aneksije koju bi ova poslednja izvršila nad celom okupiranom teritorijom ili delom iste.
Posebni propisi za strance kada napuštaju teritoriju
Član 48.
Zaštićena lica koja nisu državljani Sile čija je teritorija okupirana mogu se koristiti pravom da napuste teritoriju pod uslovom predviđenim u članu 35, a odluke o tome će se doneti prema postupku koji će okupirajuća Sila ustanoviti saglasno tome članu.
Zabrana deportacije, preseljenja i evakuacije
Izuzeci
Član 49.
Prinudna preseljavanja, masovna ili pojedinačna, kao i progonstva zaštićenih lica izvan okupirane teritorije na teritoriju okupirajuće Sile ili na teritoriju koje bilo druge države, okupirane ili ne, zabranjena su, bez obzira na razlog.
Ipak, okupirajuća Sila može da pristupi potpunoj ili delimičnoj evakuaciji određene okupirane oblasti ako to zahtevaju bezbednost stanovništva ili imperativni vojni razlozi. Takve evakuacije mogu sobom da povuku preseljenje zaštićenih lica samo u unutrašnjost okupirane teritorije, izuzev u slučaju materijalne nemogućnosti. Stanovništvo koje je na taj način evakuisano ima biti vraćeno u svoje domovi čim neprijateljstva na tome području prestanu.
Pristupajući tim preseljenjima ili tim evakuacijama, okupirajuća Sila je dužna postarati se, u najvećoj mogućoj meri, da zaštićena lica budu pristojno
smeštena, da se preseljenja izvrše pod zadovoljavajućim uslovima u pogledu zdravlja, higijene, bezbednosti i ishrane, kao i da članovi jedne iste porodice ne budu odvajani jedni od drugih.
Sila zaštitnica ima se obavestiti o preseljenjima i evakuacijama čim do njih dođe.
Okupirajuća Sila ne sme da zadržava zaštićena lica u oblasti koja je naročito izložena ratnim opasnostima, izuzev ako to zahteva bezbednost stanovništva ili imperativni vojni razlozi.
Okupirajuća Sila ne sme da pristupi deportovanju niti preseljenju izvesnog dela svog sopstvenog građanskog stanovništva na teritoriju koju je okupirala.
Briga i staranje o deci
Član 50.
Okupirajuća Sila će olakšavati, uz saradnju domaćih i mesnih vlasti, pravilan rad ustanova namenjenih zbrinjavanju i vaspitanju dece.
Ona će preduzeti sve potrebne mere da se olakša identifikovanje dece i upisivanje u protokol imena njihovih roditelja. Ona ne sme ni u kom slučaju pristupati izmeni njihovog ličnog statusa niti ih uzimati u formacije ili organizacije koje su njoj potčinjene.
Ako domaće ustanove to nisu u stanju da učine, okupirajuća Sila biće dužna da preduzme mere u cilju obezbeđenja izdržavanja i obrazovanja dece koja su usled rata ostala bez roditelja ili su odvojena od svojih roditelja, po mogućstvu od strane lica njihove narodnosti, jezika i veroispovesti, ukoliko ta deca nemaju nekog bliskog rođaka ili prijatelja koji bi se o njima starao.
Posebnom odeljku Biroa za obaveštenja ustanovljenog na osnovu odredaba člana 136. staviće se u dužnost da preduzme sve potrebne mere radi utvrđivanja istovetnosti dece čija je istovetnost (identitet) neizvesna. Podaci koji se eventualno budu dobili o njihovom ocu ili majci ili o drugim bliskim rođacima uvek će se zabeležiti.
Okupirajuća Sila ne sme da sprečava primenu mera pogodnosti usvojenih, pre okupacije, u korist dece mlađe od petnaest godina, bremenitih žena i majki s decom mlađom od sedam godina, u koliko su u pitanju hrana, lekarska nega i zaštita protiv posledica rata.
Zabrana prinuđivanja i propagande radi služenja u oružanim snagama
Uslovi i vrste prinudnog rada
Član 51.
Okupirajuća Sila ne sme da prinuđava zaštićena lica da služe u njenim oružanim ili pomoćnim snagama. Zabranjen je svaki pritisak ili propaganda kojima je svrha dobrovoljno pristupanje tim snagama.
Ona sme da prinuđava na rad zaštićena lica samo ako su starija od osamnaest godina; i to samo za radove koji su neophodni radi podmirenja potreba okupacione vojske ili za službe od javnog interesa, ili za ishranu, stanovanje, odevanje, saobraćaj ili za zdravlje stanovništva okupirane zemlje. Zaštićena lica se ne smeju prinuđavati ni na kakav rad koji bi ih obavezivao da učestvuju u svojnim dejstvima. Okupirajuća Sila ne sme prinuđavati zaštićena lica da silom osiguravaju bezbednost postrojenja u kojima obavljaju prinudan rad.
Rad se sme obavljati samo u unutrašnjosti okupirane teritorije gde se nalaze lica koja se upućuju na radove. Svako takvo lice će se, u granicama mogućnosti, zadržati u svom redovnom mestu zaposlenja. Za rad se ima dati pravilna naknada i on se ima uskladiti sa telesnim i umnim sposobnostima radnika. Zakonodavstvo koje se nalazi na snazi u okupiranoj zemlji, a koje se odnosi na uslove rada i na mere zaštite, naročito u pogledu nadnice, dužine radnog vremena, opreme, prethodne pripreme i naknade štete za nesrećne slučajeve pri radu i za profesionalna oboljenja, primenjivaće se i na zaštićena lica koja se nalaze na radovima o kojima je reč u ovome članu.
Rekvizicije radne snage ne smeju ni u kom slučaju dovesti do mobilizacije radnika u neku organizaciju vojnog ili poluvojnog karaktera.
Neometano pravo radnika na obraćanje Sili zaštitnici
Zabrana izazivanja besposlice radi vrbovanja
Član 52.
Nikakav ugovor, sporazum ili propis ne mogu povrediti pravo ni jednog radnika, bio on na dobrovoljnom ili prinudnom radu i bez obzira gde se nalazi, da se obraća predstavnicima Sile zaštitnice u cilju traženja njene intervencije.
Zabranjena je svaka mera kojoj je svrha da izazove nezaposlenost ili da ograniči mogućnosti zaposlenja radnika sa okupirane teritorije, a u cilju da se oni navedu da rade za okupirajuću silu.
Zabrana uništavanja dobara
Izuzetak
Član 53.
Okupirajućoj Sili je zabranjeno da uništava pokretna i nepokretna dobra koja pojedinačno ili zajednički pripadaju privatnim licima, državi ili javnim telima, društvenim organizacijama ili zadrugama, izuzev u slučajevima u kojima bi ta uništenja bila apsolutno neophodna radi izvođenja vojnih dejstava.
Pravni položaj javnih službenika i sudija
Član 54.
Okupirajućoj Sili je zabranjeno da menja pravni položaj službenika ili sudija na okupiranoj teritoriji ili da prema njima preduzima sankcije ili kakve bilo mere prinude ili diskriminacije zato što bi se oni iz razloga savesti uzdržali od vršenja svojih dužnosti.
Ova poslednja zabrana ne predstavlja prepreku za primenu drugog stava člana 51. Njome ne dira u pravo okupirajuće Sile da ukloni javne službenike sa njihove dužnosti.
Hrana i lekovi: obezbeđenje snabdevanja i rekvizicija
Član 55.
Koliko joj god to sredstva dopuštaju, okupirajuća Sila je dužna da obezbedi snabdevanje stanovništva životnim namirnicama i lekarskim potrebama; ona je naročito dužna da uveze životne namirnice, medicinski materijal i sve ostale potrebne predmete kad izvori na okupiranoj teritoriji nisu dovoljni.
Okupirajuća Sila ne sme da pristupi rekviziciji životnih namirnica, lekarija i medicinskog materijala koji se nalazi na okupiranoj teritoriji osim za potrebe okupacionih snaga i upravljajućeg osoblja; ona će voditi računa o potrebama građanskog stanovništva. U koliko odredbama ostalih međunarodnih konvencija nije drukčije propisano, okupirajuća Sila je dužna preduzeti potrebne mere da svaka rekvizicija bude isplaćena po svojoj pravoj vrednosti.
Sile zaštitnice mogu, u svako doba, nesmetano da proveravaju stanje snabdevanja u namirnicama i lekovima na okupiranim teritorijama, izuzev u slučaju privremenih ograničenja koja bi nametnule neizbežne vojne potrebe.
Obezbećenje javnog zdravlja i higijene
Član 56.
Okupirajuća Sila je dužna da svim sredstvima kojima raspolaže a u saradnji s domaćim i mesnim vlastima obezbedi i održi na okupiranoj teritoriji medicinske i bolničke ustanove i službe, kao i javno zdralvje i higijenu, naročito putem donošenja i primenjivanja potrebnih profilaktičkih mera i mera predohrane u cilju suzbijanja širenja zaraznih bolesti i epidemija. Medicinskom osoblju svih kategorija mora se dopustiti da vrši svoju dužnost.
Ako se na okupiranoj teritoriji ustanove nove bolnice i ako tu nadležni organi okupirane države više ne funkcionišu, okupacione vlasti će pristupiti, ako je potrebno, priznanju predviđenom u članu 18. U sličnim prilikama, okupatorske vlasti moraju na isti način pristupiti i priznanju bolničkog osoblja i osoblja zaposlenog na bolničkim prevoznim sredstvima shodno odredbama člana 20. i 21.
Pri donošenju zdravstvenih i higijenskih mera, kao i pri njihovom uvođenju u život, okupirajuća Sila će voditi računa o zahtevima morala i etike stanovništva na okupiranoj teritoriji.
Rekvizicija bolnica
Ograničenja
Član 57.
Okupirajuća Sila može da izvrši rekviziciju građanskih bolnica samo privremeno i samo u slučaju hitne potrebe, da bi se u njima negovali ranjeni ibolesni vojnici, i pod uslovom da se blagovremeno preduzmu odgovarajuće mere za obezbeđenje nege i lečenja bolesnika iz tih bolnica i za zadovoljenje potreba građanskog stanovništva.
Materijal i zalihe građanskih bolnica ne mogu biti predmet rekvizicije, dokle god su nužni za podmirenje potreba građanskog stanovništva.
Verske potrebe
Član 58.
Okupirajuća sila mora dopustiti sveštenicima veroispovesti da ukazuju duhovnu pomoć svojim jednovernicima.
Ona ista tako mora primati pošiljke sa knjigama i predmetima nužnim za podmirenje verskih potreba i olakšavati njihovu raspodelu na okupiranoj teritoriji.
Kolektivna pomoć stanovništvu
Član 59.
Kad je stanovništvo okupirane teritorije ili jednog njenog dela nedovoljno snabdeveno, okupirajuća Sila prihvatiće akcije pomoći koja se pruža u korist tog stanovništva i okakšavaće te akcije svim sredstvima koja joj stoje na raspoloženju.
Te akcije, koje mogu preduzimati bilo države, bilo humanitarne nepristrasne organizacije, kao što je Međunarodni komitet Crvenog krsta, sastojaće se naročito u slanju životnih namirnica, medicinskih potreba i odeće.
Sve države ugovornice dužne su da dopuste slobodan prolaz tim pošiljkama i da obezbede njihovu zaštitu.
Sila koja dopušta slobodan prolaz pošiljkama namenjenim teritoriji koju je okupirala jedna protivnička Strana učesnica u sukobu, ima ipak pravo da proverava pošiljke, da reguliše njihov prolaz po utvrđenom voznom redu i po određenim putevima, kao i da od Sile zaštitnice dobije dovoljno uverenje da su te pošiljke namenjene pomaganju potrebitog stanovništva, i da se ne upotrebljavaju na korist okupirajuće Sile.
Pomoć i obaveze okupatora za snabdevanje
Član 60.
Poslana pomoć niukoliko ne oslobođava okupirajuću Silu odgovornosti koje za nju proističu iz članova 55, 56. i 59. Ona ne sme ni na koji način da odvrati pošiljke pomići od namene koja im je određena, izuzev u slučajevima neodložne potrebe, u interesu stanovništva okupirane teritorije i po pristanku Sile zaštitnice.
Raspodela kolektivnih pošiljki
Olakšice
Član 61.
Raspodela pošiljaka pomoći pomenutih u prethodnim članovima ima se vršiti uz saradnju i pod nadzorom Sile zaštitnice. Ta dužnost može se takođe preneti na osnovu sporazuma između okupirajuće Sile i Sile zaštitnice, na neku neutralnu državu, na Međunarodni komitet crvenog krsta ili na svaku drugu nepristrasnu humanitarnu organizaciju.
Na te pošiljke pomoći neće se naplaćivati nikakva dažbina, poreza niti taksa na okupiranoj teritoriji, osim ako je to naplaćivanje nužno u interesu privrede te teritorije. Okupirajuća Sila dužna je da olakša brzu raspodelu tih pošiljki.
Sve Strane ugovornice će se postarati da dopuste besplatan prolaz i preovz tih pošiljaka pomoći namenjenih okupiranim teritorijama.
Pošiljke pojedincima
Član 62.
Ukoliko tome ne stoje na putu odsudni razlozi bezbednosti, zaštićena lica koja se nalaze na okupiranoj teritoriji imaju pravo da primaju pojedinačne pošiljke pomoći koje im se upućuju.
Nastavak rada Crvenog krsta i drugih organizacija za pomoć
Član 63.
Ukoliko nisu u pitanju privremene mere koje bi izuzetno nametnuli neodložni razlozi bezbednosti okupirajuće Sile:
a) priznata domaća društva Crvenog krsta (Crvenog polumeseca, Crvenog lava i sunca) moći će da nastave svoj rad u skladu s načelima Crvenog krsta kako su ih odredile Međunarodne konferencije crvenog krsta. Potrebno je da i ostala društva za pružanje pomoći mogu da nastave svoj humanitarni rad pod sličnim uslovima;
b) okupirajuća Sila nema pravo zahtevati nikakvu izmenu u osoblju i ustrojstvu tih društava koja bi mogla naneti štete gore pomenutom radu.
Ista načela će se primenjivati i na rad i na osoblje specijalnih organizacija nevojnog karaktera, koje već postoje ili koje bi bile stvorene u cilju
obezbeđenja uslova opstanka građanskog stanovništva putem održavanja osnovnih službi javne koristi, raspodele pomoći i organizacije za spasavanje.
Krivično zakonodavstvo
Član 64
Krivično zakonovdavstvo okupirane teritorije ostaje na snazi, u koliko ga ne bude ukinula ili obustavila okupirajuća sila ako to zakonodavstvo predstavlja opasnost po bezbednost te Sile ili prepreku za primenu ove konvencije. S obzirom na ovu okolnost i s obzirom na potrebu da se obezbedi uspešno vršenje pravde, sudovi na okupiranoj teritoriji će nastaviti rad po svim delima koja predviđa to zakonodavstvo.
Ipak, okupirajuća sila ima pravo da stanovništvo okupirane teritorije stavi pod odredbe koje su neophodne da bi ona mogla izvršavati svoje obaveze koje proističu iz ove konvencije, i obezbediti redovnu upravu tom teritorijom kao i bezbednost bilo okupirajuće Sile, bilo članova i imovine okupacionih snaga ili okupacione uprave, kao i ustanova i saobraćajnih licina koje ona iskorišćava.
Kaznene odredbe; objavljivanje i zabrana povratnog dejstva
Član 65.
Kaznene odredbe koje izda okupirajuća Sila ne mogu stupiti na snagu pre nego što budu objavljene i saopštene stanovništvu, na njegovom jeziku. Te odredbe ne mogu imati povratno dejstvo.
Nadležni sudovi
Član 66.
Okupirajuća Sila ima pravo, u slučaju prekršaja krivičnih propisa koje je ona donela i koji su u skladu s opštim načelima prava, naročito u pogledu načela srazmernosti kazne. Oni moraju voditi računa o činjenici da optuženi nije državljanin okupirajuće Sile.
Primena kazni;
Smrtna kazna
Član 68.
Kad jedno zaštićeno lice izvrši delo jedino u nameri da naškodi okupirajućoj Sili, ali kad to delo ne nanosi povredu životu ili telesnomintegritetu pripadnika okupacionih snaga ili okupacione uprave, kad ne prouzrokuje ozbiljnu kolektivnu opasnost i ne nanosi tešku povredu imovine okupacionih snaga ili okupacione uprave ili postrojenja kojima se one služe, to lice se može kazniti interniranjem ili prostim zatvorom, pod uslovom da trajanje te internacije odnosno toga zatvora bude srazmerno težini učinjenog dela. Pored toga, internacija ili zatvor predsavljaće za takva dela jedinu meru lišenja slobode koja može biti preduzeta prema zaštićenim licima. Sudovi predviđeni u članu 66. ove konvencije mogu slobodno kaznu zatvora da pretvore u meru interniranja istog trajanja.
Krivične odredbe koje donese okupirajuća Sila saglasno članovima 64. i 65. mogu predviđati smrtnu kaznu za zaštićena lica jedino u slučajevima kad su ova izvršila dela špijunaže, dela teške sabotaže vojnih postrojenja okupirajuće Sile ili umišljajna dela koja su prouzrokovala smrt jednog ili više lica i pod uslovom da zakonodavstvo okupirane teritorije, koje je bilo na snazi pre početka okupacije, predviđa smrtnu kaznu u takvim slučajevima.
Smrtna kazna se protiv zaštićenog lica može izreći samo ako je pažnja suda bila naročito obraćena na činjenicu da optuženi nije državljanin okupirajuće Sile, i da kao takav nije prema njoj vezan nikakvom obavezom vernosti.
Smrtna kazna se ni u kome slučaju ne može izreći protiv zaštićenog lica koje je u trenutku izvršenja dela bilo mlađe od osamnaest godina.
Uračunavanje pritvora u kaznu
Član 69.
Vreme provedeno u pritvoru ima se u svakom slučaju uračunati u kaznu zatvora na koju bi zaštićeno lice koje je okrivljeno moglo biti osuđeno.
Dela učinjena pre okupacije
Član 70.
Okupirajuća Sila ne može zaštićena lica da hapsi, progoni niti osuđuje za dela koja su ta lica izvršila ili za mišljenja koja su izražavala pre okupacije ili za vreme njenog privremenog prekida, ukoliko nisu u pitanju povrede ratnih zakona i običaja.
Državljani okupirajuće Sile koji su, pre početka sukoba, potražili pribežišta na okupiranoj teritoriji mogu biti hapšeni, progonjeni, osuđivani ili slati u progonstvo van okupirane teritorije, jedino za dela izvršena posle otpočinjanja neprijateljstava ili za krivična dela opšteg prava izvršena pre otpočinjanja neprijateljstava koja bi, prema pravu države čija je teritorija okupirana, opravdavala ekstradiciju i u mirno doba.
Krivični postupak
Član 71.
Nadležni sudovi okupirajuće Sile ne mogu izreći nijednu osudu kojoj nije prethodilo uredno suđenje.
Svako optuženo lice koje okupirajuća Sila sudski progoni mora se bez odlaganja obavestiti, pismenim putem, na jeziku koji razume, o pojedinostima optužbe koje mu se stavljaju na teret, i njegova stvar biće isleđena u najkraćem mogućem roku. Sila zaštitnica će se obavestiti o svakoj optužbi koju okupirajuća Sila podigne protiv zaštićenih lica kad glavne tačke optužbe mogu povući smrtnu kaznu ili kaznu zatvora od dve ili više godina; ona ima prava da se u svako doba obaveštava o toku postupka. Pored toga Sila zaštitnica ima pravo da, na svoje traženje, dobije sve podatke u vezi s tim postupcima kao i o svakom drugom sudskom gonjenju koje okupirajuća Sila preduzme protiv zaštićenih lica.
Notifikacija Sili zaštitnici, kako je predviđena u drugom stavu ovog člana, mora se izvršiti odmah, i Sili zaštitnici ima stići u svakom slučaju tri nedelje pre dana prvog pretresa. Ako na otvaranju pretresa nije podnet dokaz da je po odredbama ovog člana u svemu postupljeno, pretres se ne može održati. Notifikacija treba da sadrži naročito sledeće pojedinosti:
a) podatke o ličnosti optuženog;
b) mesto boravka ili pritvora;
c) opis dela optužbe (s navođenjem krivičnih propisa na kojima se zasnivaju);
d) označenje suda kome je stavljeno u dužnost da sudi po predmetu;
e) mesto i datum prvog pretresa.
Pravo optuženog na odbranu
Član 72.
Svaki optuženi ima pravo da se posluži dokaznim sredstvima potrebnim za svoju odbranu i, naročito, da se pozove na svedoke. On ima pravo na pomoć stručnog branioca kojeg sam izabere, koji ga može slobodno posvećivati i koji će dobiti potrebne olakšice radi pripremanja svoje odbrane.
Ako optuženi nije izabrao branioca, branioca će mu obezbediti Sila zaštitnica. Ako optuženi ima da odgovara zbog neke teške optužbe a nema Sile zaštitnice, branioca će mu obezbediti okupirajuća Sila, u koliko na to pristane optuženi.
Svakom optuženom će se, ako se on toga svojevoljno ne odrekne, nalaziti na usluzi tumač kako za vreme istrage tako i za vreme pretresa pred sudom. On u svakom trenutku može odbaciti tumača i tražiti njegovu zamenu.
Prava žalbe
Član 73.
Svaki optuženi ima pravo da se koristi pravnim sredstvima predviđenim zakonodavstvom koje primenjuje sud. On se mora u potpunosti obavestiti o svojim pravima na upotrebu pravnih sredstava, kao i o propisanim rokovima u kojima se ona imaju upotrebiti.
Krivični postupak predviđen u ovom odeljku shodno će se primenjivati i na žalbe. Ako zakonodavstvo koje primenjuje sud ne predviđa mogućnost priziva, optuženi će imati pravo da se žali protiv presude i osude pred nadležnim organom okupirajuće Sile.
Sila zaštitnica u krivičnom postupku
Član 74.
Predstavnici Sile zaštitnice imaju pravo da prisustvuju pretresu pred svakim sudom koji sudi nekom zaštićenom licu, osim ako pretres, izuzetno, mora da se obavlja u tajnosti u interesu bezbednosti okupirajuće Sile; ova će onda o tome obavestiti Silu zaštitnicu. Sili zaštitnici se mora poslati obaveštenje sa naznačenjem mesta i datuma otvaranja pretresa.
Sve donete presude kojima se izriče smrtna kazna ili zatvor od dve godine i duže, saopštiće se Sili zaštitnici, uz navođenje razloga i što je brže moguće; saopštenje mora da sadrži napomenu o notifikaciji izvršenoj saglasno članu 71. i, u slučaju da presuda izriče kaznu lišenja slobode, naznačenje mesta gde će se kazna izdržavati. Ostale presude biće unete u sudske zapisnike i predstavnici Sile zaštitnice ih mogu razmatrati. U slučajevima osude na smrt ili na kaznu
lišenja slobode od dve godine ili više, rokovi za podnošenje pravnih sredstava počinju teći tek od trenutka kad Sila zaštitnica primi obaveštenje o presudi.
Smrtna kazna: pomilovanje, uslovi izvršenja
Član 75.
Lica osuđena na smrt ne mogu ni u kome slučaju biti lišena prava da traže pomilovanje.
Ni jedna smrtna kazna ne sme se izvršiti pre nego što protekne rok od najmanje šest meseci računajući od trenutka kad je Sila zaštitnica primila saopštenje o konačnoj presudi kojom se potvrđuje ta osuda na smrt ili o odluci kojom se odbija pomilovanje.
Ovaj rok od šest meseci može se skratiti u pojedinim tačno određenim slučajevima, kad iz teških i kritičnih okolnosti proizilazi da je bezbednost okupirajuće Sile ili njenih oružanih snaga izložena organizovanoj opasnosti; Sili zaštitnici se uvek mora uputiti obaveštenje o tome skraćenju roka, i njoj će se uvek ostaviti mogućnost da nadležnim okupacionim vlastima blagovremeno preda svoje predstavke u vezi s tim smrtnim presudama.
Postupanje prema zatvorenicima
Član 76.
Okrivljena zaštićena lica izdržavaće pritvor u okupiranoj zemlji, a ako su osuđena ona će u njoj izdržavati i svoju kaznu. Ona će po mogućnosti biti odvojena od ostalih zatvorenika i uživaće takve uslove ishrane i higijene koji su dovoljni da se održe u dobrom zdravstvenom stanju i koji u najmanju ruku odgovaraju režimu kaznenih zavoda okupirane zemlje.
Ona će dobijati lekarsku negu koju zahteva stanje njihovog zdravlja.
Ona isto tako imaju pravo da primaju duhovnu pomoć koju zatraže.
Žene će biti smeštene u posebne prostorije i stavljene pod neposredan nadzor žena.
Vodiće se računa o posebnom režimu predviđenom za maloletnike.
Zaštićena lica koja se nalaze u zatvoru imaju pravo da primaju posete delegata Sile zaštitnice i Međunarodnog komiteta crvenog krsta, saglasno odredbama člana 143.
Pored toga, ona imaju pravo da primaju bar jedan paket pomoći mesečno.
Predaja zatvorenika po prestanku okupacije
Član 77.
Zaštićena lica optužena ili osuđena od strane sudova na okupiranoj teritoriji imaju se, po završetku okupacije, predati vlastima oslobođene teritorije, zajedno sa spisima koji se na njih odnose.
Prinudni boravak i interniranje; pravo žalbe
Član 78.
Ako okupirajuća Sila smatra za nužno, iz neophodnih razloga bezbednosti, da preduzme mere sigurnosti u odnosu na zaštićena lica, ona u krajnjem slučaju ima prava da im odredi prinudan boravak ili da pristupi njihovom interniranju.
Odluke o prinudnom boravku odnosno o interniranju moraju se doneti po redovnom postupku koji će propisati okupirajuća Sila, saglasno odredbama ove konvencije. Taj postupak mora predviđati pravo žalbe u korist zainteresovanih. Po toj žalbi odluka se ima doneti u najkraćem mogućem roku. Ako odluke ostanu na snazi, one će biti predmet povremenih ponovnih ispitivanja, po mogućstvu svakih šest meseci, o čemu će se starati nadležno telo koje će u tu svrhu ustanoviti rečena Sila.
Zaštićena lica upućena na prinudan boravak i prinuđena usled toga da napuste svoje mesto stalnog stanovanja koristiće se bez ikakvog ograničenja odredbama člana 39. ove konvencije.
Odeljak IV
PRAVILA O POSTUPANJU SA INTERNIRANIM LICIMA
Glava I
Opšte odredbe
Uslovi interniranja
Član 79.
Strane u sukobu mogu internirati zaštićena lica samo u saglasnosti s propisima članova 41, 42, 42, 68. i 78.
Građanska sposobnost
Član 80.
Internirana lica zadržavaju svoju punu građansku sposobnost i vrše prava koja iz nje proističu u meri koja odgovara njihovom položaju interniranih lica.
Izdržavanje i lekarska nega
Član 81.
Strane u sukobu koje drže u internaciji zaštićena lica obavezne su da ih besplatno izdržavaju i da im isto tako ukazuju i lekarsku negu koju zahteva stanje njihovog zdravlja.
Nije dopušteno nikakvo odbijanje od plata, nadnica ili potraživanja interniranih lica u cilju naplate tih troškova.
Sila koja drži internirana lica dužna je da se stara o izdržavanju osoba koje su na teretu interniranih, ako te osobe nemaju dovoljno sredstava za život ili su nesposobne da same sebe izdržavaju.
Grupisanje internirana Porodični život
Član 82.
Sila koja drži internirana lica grupisaće ih u granicama mogućnosti prema njihovoj narodnosti, jeziku i običajima. Internirana lica koja su džravljani iste zemlje ne mogu se odvajati jedna od drugih samo zato što govore različitim jezicima.
Za sve vreme trajanja internacije, članovi iste porodice, a naročito roditelji i deca, imaju da budu okupljeni u istom mestu interniranja, izuzev slučajeva gde bi potrebe rada, zdravstveni razlozi, ili primena odredaba predviđenih u glavi IX ovoga odeljka nametali potrebu privremenog odvajanja. Internirana lica mogu zahtevati da njihova deca, koja su ostala u slobodi bez roditeljskog nadzora budu internirana zajedno s njim.a
Internirani članovi iste porodice imaju se u najvećoj mogućoj meri smestiti u istim prostorijama i odvojeno od ostalih interniranih lica; njima se isto tako moraju pružiti potrebne olakšice za vođenje porodičnog života.
Glava II
Mesta interniranja
Mesta i uslovi internacije
Označavanje logora
Član 83.
Sila koja drži internirana lica ne sme određivati mesta interniranja na područjima koja su naročito izložena ratnim opasnostima.
Sila koja drži internirana lica dužna je saopštiti neprijateljskim silama, posredstvom Sila zaštitnica, sve korisne podatke o geografskom položaju mesta interniranja.
Kad god to dopuštaju vojni razlozi logori za interniranje će se obeležavati slovima IC postavljenim tako da se preko dana mogu jasno videti iz vazduha; ipak, zainteresovane sile mogu se sporazumeti i o drugom načinu obeležavanja. Na taj se način ne sme obeležavati nijedno drugo mesto osim logora za interniranje.
Smeštaj interniraca u zasebne logore
Član 84.
Internirana lica moraju biti smeštena odvojeno i njima se mora upravljati odvojeno od ratnih zarobljenika i lica lišenih slobode iz svakog drugog razloga.
Uslovi smeštaja
Član 85.
Sila koja drži internirana lica dužna je da preduzme sve potrebne i moguće mere kako bi zaštićena lica, još od početka svoje internacije, bila smeštena u
zgrade odnosno logore koji ispunjavaju sve higijesnke i zdravstvene uslove i obezbeđuju uspešnu zaštitu protiv surovosti klime i posledica rata. Mesta interniranja se ni u kom slučaju ne smeju nalaziti u nezdravim oblastima niti u oblastima čija je klima opasna po internirana lica. U svim slučajevima u kojima bi ona privremeno bila internirana u nekoj nezdravoj oblasti, ili oblasti čija je klima opasna po zdravlje, zaštićena lica se moraju preseliti čim to okolnosti dopuste na neko mesto za interniranje gde ne postoji bojazan od opasnosti te vrste.
Prostorije moraju biti potpuno obezbeđene od vlage, dovoljno zagrejane i osvetljene, naročito između sumraka i vremena kad se gasi svetslost. Spavaonice moraju biti dovoljno prostrane i dovoljno provetrene, interniranim licima će stajati na raspolaganju pristojna posteljina i pokrivači u dovoljnom broju, pri čemu će se voditi računa o klimi i o godinama, o polu i o zdravstvenom stanju interniranih lica.
Interniranim licima će danju i noću stajati na raspolaganju sanitarni uređaji koji odgovaraju higijenskim zahtevima i koji će se održavati u stalnom stanju čistoće. Oni će biti snabdeveni dovoljnim količinama vode i sapuna za svakodnevnu negu telesne čistoće i za pranje rublja; u tu svrhu će im se dodeliti potrebni uređaji i olakšice. Pored ostaloga, staviće im se na raspolaganje tuševi i kupatila. Daće im se potrebno vreme za higijensku negu i održavanje čistoće.
Kad god bude bilo potrebno, kao izuzetna i privremena mera, da se internirane žene koje ne pripadaju jednoj porodičnoj zajedci smeste u isto mesto za interniranje u koje i muškarci, njima se obavezno moraju obezbediti odvojene spavaonice i posebni sanitarni uređaji.
Prostorija za verske obrede
Član 86.
Sila koja drži internirana lica dužna je staviti na raspolaganje interniranim licima, bez obzira kojoj veroispovesti pripadaju, pogodne prostorije za vršenje njihovih verskih obreda.
Kantine
Član 87.
Ukoliko interniranim licima ne stoje na raspolaganju druge slične olakšice, u svim mestima interniranja otvoriće se kantine, kako bi ta lica imala mogućnosti da nabavljaju, po cenama koje ni u kom slučaju ne smeju preći mesne
trgovačke cene, životne namirnice i predmete svakodnevne upotrebe koji su u stanju da povećaju njihovo lično blagostanje i ličnu ugodnost, podrazumevajući tu i sapun i duvan.
Dobit od kantina će se uplaćivati u korist posebnog fonda za pomoć koji će se stvoriti u svakom mestu interniranja i kojim će se upravljati na korist interniranih lica u tome mestu interniranja. Odbor interniranih lica, predviđen u članu 102, imaće pravo kontrole nad upravljanjem kantinama i nad vođenjem tog fonda.
Kad se jedno mesto interniranja raspusti, višak potraživanja fonda za pomoć će se preneti na fond za pomoć nekog drugog mesta interniranja za internirana lica istog državljanstva ili, ako takvog mesta nema, na centralni fond za pomoć kojim će se upravljati na korist svih interniranih lica koja ostaju u vlasti iste Sile. U slučaju opšteg oslobođenja, ta dobit ostaj
|
