"Broken Arrow" u Američkoj vojnoj terminologiji predstavlja incident sa upotrebom nuklearnog oružja bez fatalnih posledica i rizika od nuklearnog rata.
Američko MO registrovalo je i obelodanilo ukupno 32 takva incidenta od 1950 do 1980 godine.
Ovo je priča o jednom takvom incidentu poznatijem pod nazivom "Philippine Sea A-4 incident" koji se desio na zaista neobičan način a što je za posledicu imao gubitak jednog ljudskog života.
Nosač aviona USS Ticonderoga (CVA-14) na kojem se desio incident bio je angažovan u sastavu borbene grupe koja je poslata u Južno kinesko more zbog učestalih incidenata sa Severnovjetnamskim torpednim čamcima koji su otpočeli napade na američko brodovlje.
Sa Ticonderoge su 2.avgusta 1964.g dejstvovala četiri F-8 Crusadera po torpednim čamcima koji su napali razarač USS Maddox (DD-731) u Tonkinskom zalivu. Od dejstva topovima 20 mm i NRZ Zuni
dva čamca su oštećena, a jedan je uništen. Dva dana kasnije, razarač USS Turner Joy (DD-951) prijavio je napad sjevernovijetnamskih torpednih čamaca. Dana 5. avgusta, Ticonderoga je ponovo poslala Crusadere, ali nijedan čamac nije pronađen.
To je dovelo do toga da je predsednik Lindon Džnson 7. augusta potpisao Rezoluciju o Tonkinskom zalivu, koja je ovlastila predsednika da preduzme vojnu akciju protiv Severnog Vijetnama.
U januaru 1965. Ticonderoga je prebačen u brodogradilište Hunters Point u San Francisku. Brod je bio planiran za jednogodišnji period remonta i održavanja, ali nedostatak nosača sa zapadne obale i eskalirajući rat u Vijetnamu skratili su period boravka i remonta na šest meseci.
Vazduhoplovno i tehničko osoblje angažovano na Ticonderogi završilo je tokom jula i avgusta 1965. intenzivan period obuke. Sve je bilo spremno za drugo angažovanje nosača za S.Vijetnam.
29. septembra iz luke San Diego brod je otplovio za Pearl Harbor. U Pearlu je kompletno osoblje prošlo inspekciju operativne sposobnosti – proverili su da li su brod i posada spremni za borbu a što se pokazalo veoma dobrom ocenom.
Brod je zatim otplovio u američku pomorsku bazu Subic Bay na Filipinima.
U nedjelju, 5. decembra 1965. na 50 milja od obale Okinave posada nosača dobila je signal "Crew cut" - uvežbavanje sa "živim" nuklearnim oružjem. Za tu namenu odabran je A-4E Skyhawk kao avion-nosač nuklearne bombe B43 od jedne megatone.
Avion je po posebnoj proceduri uz maksimalne mere bezbednosti naoružan nuklearnom bombom, tehničko osoblje predalo je avion pilotu. Pilot poručnik Daglas Vebster seo je u kokpit aviona a ekipa je ručno pregurala avion do lifta koji iz hangara vodi ka palubi.
Prilikom guranja aviona na platformu lifta avion je nastavio sa kretanjem da bi potom probio zaštitnu ogradu i prevrnuo se "naglavačke" pri čemu je pao u more.
Prema svedočenju tokom istrage Istražnog odbora nakon incidenta, pilot je izgledao nesvestan kretanja aviona i gledao je dole, verovatno u instrumente. Nije čuo zvižduke kao ni viku i gestikulaciju posade koja je gurala avion a pilot je trebao da ga na platformi lifta ukoči i osigura.
Jedan od članova posade bacio je klin oko desnog točka da zaustavi letelicu.....Kao rezultat toga, Skyhawk se okrenuo udesno, udario u mrežu na liftu, probio je i prevrnuo se.
Nakon pada aviona sa pilotom i bombom, brod je zaustavljen. Helikopter sa ekipom za spasavanje veoma brzo je doleteo na mesto pada ali i pored svog truda, pilot i naoružani avion nisu pronađeni.
Sve što je nađeno jeste pilotska kaciga - pretpostavlja se da je pilot pokušao da izađe iz kabine ali bezuspešno.
Sam pad i udar u more morao je biti koban po pilota i to su samo pretpostavke - nikad se nije saznalo šta se u stvari desilo sa pilotom, o čemu je razmišljao i zašto nije reagovao da zaustavi avion pre pada.
Pilot kao avion i bomba nikad nisu pronađeni - Iako se po jednom izvoru kao mesto incidenta navodi Okinava, po wikipediji lokacija je 109 km od ostrva Kikai, prefektura Kagošima, Japan - dubina na mestu incidenta je 4900 metara.
Pentagon je tek 1989. godine potvrdio gubitak jedne hidrogenske bombe od 1 megatone što je otvorilo diplomatsku istragu od strane Japana.
22. маја 1957. године, док је летео из Ел Паса у Тексасу за Албукерки Нови Мексико, бомбардер Б-36 из 334. бомбардерске ескадриле случајно је бацио једну од најмоћнијих хидрогенских бомби која је икада постојала.
When B-36 ACCIDENTALLY DROPPED a 15-megaton Hydrogen Bomb near Albuquerque, NM
Zbog kvara na tri motora, 13. februara 1950. u blizini obale Britanske Kolumbije (Kanada), bombarder B-36 morao je da izbaci bombu u Pacifički okean ...
The Hunt For The Nuclear Bomb Lost In The Pacific Ocean | Lost Nuke | Timeline
Umjesto dummy training warheads naoruzali B-52 sa 6 krstarecih koje su nosile nuklearnu BG i to je trajalo punih 36 h .Navodno je za pocetak krize kriv zastareli program ....
Citat:Misplaced Nukes
https://www.airandspaceforces.com/article/misplacednukes/
Isti incident sa wiki
Citat:2007 United States Air Force nuclear weapons incident
Definicija sreće: ostao živ a ono pala mu A -bomba u dvorište.
Definicija malera: pala mu A bomba na njivu i nađubrila svojim sadržajem.
Kompilacija nekih incidenata sa najstrašnijim poznatim oružjem. Vremenski okvir je do 1980-e, poslednji incident pokazuje evoluciju bezbednosnih sistema na oružju: posle eksplozije rakete nosača unutar silosa, bomba je izbačena kilometar daleko, i ništa. Gotovo neoštećena prebačena je u institut koji ju je napravio.
https://www.youtube.com/watch?v=vJyf_M611cw&t=2277s
Dana 21. januara 1968. godine, neobuzdani požar na američkom bombarderu B-52G Stratofortress doveo je do pada aviona na morski led kod severozapadne obale Grenlanda. Svaka operacija potrage i spašavanja već bi bila dovoljno teška zahvaljujući teškom okruženju, ali ovaj bombarder je nosio visoko povjerljiv teret koji je spašavanje učinio još hitnijim. Let je bio deo strogo tajne operacije koju su sprovele Sjedinjene Države uz samo prikrivenu saglasnost danskih vladajućih vlasti. Malo ko je trebao znati da je B-52G nosio četiri nuklearne bombe od 1,1 megatona, od kojih se za jednu i danas ne zna ...
Salim se naravno da nisu mogli zbog protokola.
