offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4963
|
Ruska laka konjica
Novi (pravi) život sovjetskih vojnih raketa
U novije vreme laki kosmički lanseri dobijaju na važnosti, jer je minijaturizacija elektronike dovela do pojave sve manjih satelita po masi i zapremini. Danas imamo čak nano i piko satelite. Sve veći broj naučnih institucija u svetu se bavi raznim istraživanjima u kosmosu, korišćenjem upravo lakih satelita. Stimulans istraživanjima tog smera pruža i neizbežna vojna tehnika, koja je takođe krenula u minijaturizaciju satelita koliko god je to moguće.
Posle Kubanske krize u kojoj su morali da uzmaknu pred Amerikom, zbog njene superiornosti u nuklearnom oružju, SSSR je pokrenuo najopsežniji poduhvat izgradnje nuklearnih snaga u istoriji. Najsnažnija komponenta u okviru toga postale su ICBM (interkontinentalne rakete kopnenog baziranja) a nešto manju snagu su ponele SLBM (podmorničke balističke rakete). Starije rakete (akteri Kubanske krize) iskorišćene su kao laki lanseri tipa Kosmos.
Kosmos-3M je potekao od vojne rakete R-14. Stare verzije, Kosmos-2(M) su bile poreklom od još starije vojne R-12 i u periodu od 1961.-1977. su imale 144 uspešna od 164 lansiranja ka orbiti. Varijanta Kosmos-3M je dosada imala 421 uspešna, od 444 pokušaja. Prvi stupanj je sa vojne rakete a drugi je u varijantama za orbitalne misije sa motorom višekratnog paljenja a ima na spoljnoj strani tela dodatne, uzgonsko manevarske male motore sa rezervoarima i po tim "škrgama"je prepoznatljiv. Rakete Kosmos su posle ruskih Semjorki i američkih Tor-Delta raketa, treće po brojnosti lansiranja u kosmos. Jedine su rakete koje su lansirane sa sva tri stara ruska kosmodroma (Kapustin Jar, Bajkonur-Tiratam i Plesetsk). Proizvodnja je obustavljena, no se može pokrenuti ako ima više od pet naručenih lansiranja, što se i u današnje vreme još uvek dešava. Zadnjih godina su komercijalizovane i lansirale su seriju nemačkih vojnih izviđačkih satelita a nastaviće verovatno sa tom serijom francusko-nemačkih izviđača. Moguće je lansirati i više manjih satelita kao što je urađeno za američku Obalsku Stražu, za koju je lansirano niz malih komunikacionih satelita u nisku orbitu, ukupne težine oko 1 tone. Kosmos je korišćen i za isprobavanje modela Burana. Sada kada se Šatl ukida, možemo da plačemo za obojcom, dok se ljudska rasa gubi u ratovima zbog religije, nafte, droge i krizama pohlepnih bankara.
Raspadom SSSR, većina vojnih raketa je izgubila na važnosti. Tako su nastali veliki viškovi, koje je bilo moguće iskoristiti. Rusi i Ukrajinci su ušli u taj posao i danas su na čelu komercijalnih poslova lakih lansera. Zahvaljujući još uvek velikom broju neaktivnih, pa i aktivnih raketa, kao i tome što je njihova eventualna proizvodnja vrlo jeftina, zbog potpuno razrađene tehnologije i već velike serije za vojsku, teško da se neko može takmičiti sa njima po ceni lansiranja.
Prvi pravac
Posle Kubanske krize, vojne rakete su razvijane u tri uspešna pravca. Prvi su činile ogromne rakete, ekstremno velikih dometa i teških bojevih glava i rodonačelnik tih tipova je R-36. Bile su toliko jake, da je od njih odmah stvoren i program kosmičkih lansera, poznat kao rakete Ciklon. R-36 tj. Cikloni i Dnjepar, su od projektanta Jangela.
Ciklon rakete su nastale iz prvih modela R-36. Imale su dugu i uspešnu karijeru i lansirale su veliki broj sovjetskih satelita. Lansirale su i svemirske borbene naprave (program je počeo još sa Kosmosom). Ti modeli, koji su doživeli praktičnu realizaciju, su jedina realna sredstva kojima bi brzo mogli da formiramo neke antiasteroidske snage, makar i vrlo ograničene moći. Odvajanjem Ukrajnine, ceo program ovih raketa je dospeo u krizu jer ih Rusija više ne koristi. Ipak za sada u aktivnoj fazi su dvostepeni Ciklon-2(K), Ciklon-3, Ciklon-4 (Fregat), ali u preživljavanju. Rakete Ciklon-2 su po Bajesovim verovatnoćama, najpouzdanije rakete svih vremena i jedini ozbiljan konkurent u tome su im američke Delte-2. U periodu od 1969. do danas, imale su 104 uspešna od 105 dostizanja orbite. Međutim lansiranja nema već par godina, unatoč završenog razvoja Ciklon-2K, trostepene jače verzije. Trostepeni Ciklon-3 je u periodu od 1977.-2001. imao 113 uspeha, od 121 pokušaja. Prva dva stupnja su naravno praktično istovetni kao na vojnim raketama. Ciklon-4 je u mnogim elementima modernizovan i nešto snažniji od 3-ke. Ta varijanta, kao i ona sa sa trećim stupnjem Fregat, još nije realizovana a trebalo bi da se lansira iz Brazila koji bi bio kooperant. Time bi model imao značajnu komercijalnu nosivost i na GTO (Geotransferzalne orbite, vidi Astronomiju broj 31).
Dnjepar rakete su bliski rođaci Ciklon serije. One su nastale prepravkom još uvek aktuelnih vojnih raketa, poslednje modifikacije modela R-36(M,M2) odnosno zastrašujućeg RS-20 Vojevoda. Rusija je uvela u naoružanje 308 ovih raketa i polako smanjuje njihov broj. Do kraja decenije ostaće ih u uporabi manje od 100 a do 2017. biće povučene. Sve one imaju budućnost kao kosmički lanseri. Izašle su na komercijalno tržište, gde poslednjih godina beleže dobar uspeh. Ove rakete su namenjene da se lansiraju sa novog kosmodroma Dombarovski, na granici sa Kazahstanom ali i iz Bajkonura. Do sada su imali 12 uspešnih od 13 lansiranja u periodu od 1999. do danas. *Planirana je i saradnja sa Amerikancima, čime bi se na trostepeni Dnjepar dodala još dva vršna stupnja, sa motorima na čvrsto gorivo Thiokola i time dobila raketa sa nosivošču u GTO orbitu, uz korišćenje Mesečevog gravitacinog polja. Cela porodica nastala od R-36 je imala 256 uspešnih od 269 lansiranja.
Drugi pravac
Drugi pravac razvoja sovjetskih ICBM, su predstavljale mnogo puta manje rakete ali sa samo nešto manjim dometima, no sa nekoliko puta manjim "korisnim" teretom. Radi se o konkurentskoj vojnoj liniji, sa generičkim imenom UR-100 projektanta Čelomeja. Vremenom, one su usavršavane i poslednji modeli su bili dosta snažniji. Tokom vojne karijere pokazale su veliku pouzdanost.
Rokot i Strela kosmički lanseri su njihove modifikacije. Nemačka je kupila 51% (49% je ruskih) u projektu EUROCOT, za korišćenje ovih raketa kao kosmičkih lansera, pod imenom Rokot. Ono što je dalo kvalitativan pomak, u odnosu na vojni projektil, je novi vršni treći stupanj Briz. Ovo je nešto umanjen oblik Briza, koji se koristi na Protonima. Uz vrlo pouzdane vojne motore prva dva stupnja, dobila se jedna dobra i elastična raketa, za male terete i orbite. Verzija Strela je bez Briz stupnja, skoro nepromenjena u odnosu na vojnu. Slabijih je performansi ali još niže cene. Do sada su Rokoti imali 9 uspešnih od 10 lansiranja od 2000.god. do danas, dok je Strela samo jednom ali uspešno letela 05.12.2003.
Treći pravac
Treća uspešna grana ruskih vojnih raketa je imala teži put. Njen tvorac je slavni Karaljov a posle njegove smrti nasledio ga je Nadiradze. Ova grana je razvijala projektile na čvrsta pogonska punjenja. Prvi uspeh je došao brzo, sa čuvenom RT-2(M). Međutim, energetske mogućnosti tadašnjih čvrstih pogonskih materija su limitirale domet rakete na 9600 km i to sa malom bojevom glavom. Zbog toga su proizvedene u malom broju. Ipak vremenom su poboljšane varijante RT-2PM postale treći oslonac sovjetskih ICBM. Instituti su nastavili da rade uporno, ukupno skoro dve decenije, koncentrišući se na glavnu manu, odnosno gorivo. Tako sada Rusi raspolažu čvrstim gorivom nove generacije, koje imaju samo oni. Sama nova hemija je povećala energetske karakteristike goriva za 25%. Time su mogli da projektuju relativno malu, kompaktnu trostepenu ICBM raketu, koja može da se čuva u hermetičkim kanisterima montiranim na velikim kamionima. Time je zauvek srušen mit o mogućnosti uspešnog prvog udara, koji je u američkoj strategiji godinama razmatran (sačuvaj Bože!). U međuvremenu, raketa je modernizovana kao RT-2PM var.2 a stariji modeli su kandidati za preradu u kosmičke lansere.
Start kosmički lanseri su izvedeni iz ovih vojnih modela. Razvijena je četvorostepena verzija nazvana Start-1, a za njom i petostepena Start. Četvorostepena verzija je zabeležila mali niz komercijalnih lansiranja i verovatno će ih biti još u budučnosti. Cena lansiranja je u odnosu na koristan teret, nešto veća nego kod ostalih raketa ove klase. Kuriozitet je što se praktično izvodi kao i lansiranje vojne rakete, sa kamiona. Lansiraju se sa kosmodroma Svobodni, na dalekom istoku, koji je jedan od centara strateških snaga, mada zapravo lansiranje možete obaviti bilo gde. Rane verzije Topolja, kako se zove vojna raketa, polako se prerađuju na Start-1. Rakete Start-1 su od 1993. do 2006. god. imale svih 6 uspešnih dostizanja orbite a u 2009. ih očekuje nova serija komercijalnih lansiranja.
Podmorničke rakete
Međutim, time se još ne završava priča o ovoj pravoj Rusko-Ukrajinskoj invaziji modifikacija vojnih raketa u lake svemirske lansere. Imajuću na na raspolaganju i veliki broj podmorničkih raketa, koje se odlikuju velikim dometom a koje su pred penzionisanjem, Rusi i od njih pokušavaju da stvore komercijalne lansere. Rešeno je da se lansiranja vrše sa podmornica iz Barencovog mora, što je verovatno najsevernija tačka lansiranja ikada. To je vrlo pogodno za polarne orbite malih satelita, kakve ove rakete mogu da lansiraju. Prva probna varijanta je bila Volna, od vojne R-29R. Ona je aktuelna, ako neko ima dobre programe za istraživanje gornjih slojeva atmosfere, jer bez problema obavlja duge balističke letove.*
Štil je trostepena verzija od vojne R-29RM. Nosivost ovakvih raketa je vrlo mala i iznosi od 80 do 280 kg. Međutim za razne nove piko i nanosatelite, koji ionako najviše traže polarne niske orbite, to možda i ima šanse na uspeh. Do sad je imao (parcijalni podaci) samo dva ali uspešna lansiranja. U svakom slučaju bilo bi lepo da preuzme tržište nano satelita, jer je cena lansiranja svega pola miliona dolara. Za te pare ne možete sebi priuštiti najboljeg Ferarija zar ne?
P.S. U međuvremenu je ovako opsežan program lakih lansera napola obustavljen iz raznoraznih razloga, ne smao tehničkih već i političkih pa i enviromentalnih. Kosmos-3M je izgleda ipak na kraju napokon ugašen. Imao je 435 izlazaka na orbitu od 461 pokušaja.
Cikloni su takođe ugašeni sa malom verovatnoćom da će Ciklon-4 ikada uću u igru. Imali su 246 uspešnih od 257 lansiranja i Delta 2 je na kraju preuzela od Ciklona 2 prvo mesto na tablici pouzdanosti po Bajesovim verovatnoćama, mada su to samo uslovne procene, nemojte ih uzimati zdravo za gotovo nisu ultimativno merilo koga zapravo i nema decidno.
Dnjepar živi i verovatno će živeti i nadalje. Imao je do sada 15 uspešnih od 16 lansiranja na orbitu.
Rokot živi mada ima problema i do sada je imao 16 uspešnih od 18 izlazaka na orbitu. Strela se svuda smatra kao obustavljen projekat mada sam pre nekoliko meseci dobio informaciju da će se ponovo obnoviti sa u nešto modernizovanoj formi ali to tek treba vidieti.
Program raketa Start i Start-1 kao kosmičkih lansera je za sad obustavljen a verovatno i nadalje. Iskreno mislim da Rusija na njima gradi antisatelitski sistem a za komercijalne svrhe su e pokazali malo preskupim jer je čitava tehnologija i procedure potpuno u vojnoj sferi.
Štil i Volna su zvanično živi a pridružiala im sei i slična Sineva. Međutim komercijalno korišćenje za sada još nije stalo na noge.
|
