SMATSA-Kontrola letenja Srbije, Crne Gore i dela Republike Srpske i Federacije BiH

1

SMATSA-Kontrola letenja Srbije, Crne Gore i dela Republike Srpske i Federacije BiH

offline
  • Pridružio: 30 Jun 2007
  • Poruke: 5949
  • Gde živiš: Novi Sad, severna Srbija

Napisano: 10 Nov 2013 14:36

Контрола летења Србије и Црне Горе SMATSA доо(Serbia and Montenegro Air Traffic Services) пружа услугу контроле летења у ваздушном простору укупне површине 145.556 km2, који обухвата ваздушни простор Републике Србије, државе Црне Горе, део ваздушног простора изнад Јадранског мора, као и 55% горњег ваздушног простора Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине.

Основна делатност SMATSA доо представља пружање услуга у ваздушној пловидби (Air Navigation Services Provision), док се додатне услуге односе на школовање контролора летења и пилота, калибражу земаљских радио навигационих средстава (ЗРНС), консултантске услуге и одржавање ваздухоплова.

http://www.smatsa.rs/Cyr/Home.aspx

Dopuna: 10 Nov 2013 14:41

Svakog sata teritoriju naše države preleti oko 60 aviona i u ovaj broj spadaju samo komercijalni letovi. Svaki od njih nadziru zaposleni u Kontroli leta, koji su svakog minuta odgovorni za stotine života putnika. Telegraf.rs je bio u poseti “čuvarima neba” i saznao kako se kontrolišu “velike ptice”, koliko je zahtevno motriti na njih i koje predispozicije su potrebne za obavljanje ovog odgovornog posla.

Pre nego što bilo koji avion poleti mora da dobija određene instrukcije od aerodromskog kontrolora koji pilotu daje informacije šta će uraditi po poletanju aviona, vremenski uslovi koji će biti u toku samog leta kao i dozvolu za njegovo poletanje. Kada avion poleti i postigne potrebnu visinu njegov nadzor preuzima sektor terminalne kontrole letenja koji su formirani oko aerodroma. Kako avion postepeno povećava svoju visinu on menja i sektor pod kojim leti.

Vazdušni prostor našeg regiona sastavljen je od nekoliko celina koje kontrolišu određeni kontrolori u zavisnosti na kojoj visini se avion nalazi. Dozovoljena granica u kojoj sektor može da primi je četrdeset aviona i kako povećava svoju visinu tako se menja frekvencija nad kojom leti.

Za jednim sektorom sede dva kontrolora. Prvi je planerski kontrolor koji radi na tome da ceo put tokom leta bude bezbedan i svojom kontrolom omogući da određeni avioni ide po planu koji je ranije napravljen. Drugi je izvršni kontrolor koji se bavi samim letenjem aviona, odnosno on vodi avion od ulaska do njegovog izlaska sa teritorije nad kojom leti.

- Pre nego što dođe avion kontrola dobije ceo plan leta toga aviona (rutu toga aviona, na kojoj visini je planirao da leti, koje su mu odrednice, tip aviona) sve te podatke mi dobijamo putem sistema. Svi moramo da imamo iste sisteme koji jedni sa drugima mogu da komuniciraju u softverskom i tehnološkom smislu. Tako da mi automatski kada avion dolazi dobijemo podatke za njega, to se prikaže kontroloru na ekranu i nakon toga se uspostavlja komunikacija sa pilotom- ističe Natalija Aćimović šef obuke kontrole letenja.

Svaki pilot kada ulazi na određenu teritoriju neke države mora da se javi kontroli letenja. Prvo šta uradi daje podatke o svojoj visini i poziciji na kojoj se nalazi, nako toga kontrolor mu odgovara da je uočen na radari i da mu odobrava da leti nad tom teritorijom. Posle toga dobija sve ostale podatke koje pilotu govore na kojoj visini sme da leti, kojom rutom da se kreće, kakvi su vremenski uslovi i ostale bitne informacije.

Propisano rastojanje između dva aviona je trista metara za horizontalno, dok je dozvoljena granica za vertikalno rastojanje osam kilometara. Sve ispod toga smatra se incidentom. Tako je 17. juna mađarski kontrolor izazvao incident na samoj granici sa Srbijom, kada su letelice bile ispod dozvoljene norme. Na srećom nije bilo nikakvih posledica.

Maksimalno vreme koje čovek može da provede za radarom je dva sata. Nakon toga mora da ima pauzu od sat vremena. Smena traje prosečno osam sati, uvek jedni moraju da menjaju druge, ali aktivno rade oko pet sati. U smeni ima oko trideset pet ljudi zajedno sa celim osobljem, dok ukupan broj zaposlenih kontrolora iznosi oko dvesta pedeset ljudi.

Po Ustavu Republike Srbije svaki kontrolor letenja poslom može da se bavi do svoje (65) godine starosti, ali obično se nakon određenog broja starosti prebacuje na pozicije šefa smena.

Kontrola letenja Srbije i Crne Gore osnovana je 2003. uz zajedničku saglasnost država. Srbija ima udela od 92 , dok Crna Gora raspolaže sa 8 procenata. U svojoj nedležnosti ima celu teritoriju Srbije i Crne Gore, kao i deo međunarodnih voda Jadranskog mora i 55 procenata Bosne i Hercegovine.

-Što se tiče bezbednosti mi smo poslednje tri godine proglašeni drugim najbezbednijim nebom u Evropi. Imamo 550.000 preleta godišnje, u te letove spadaju samo komercijalni saobraćaj. Naša kompanija predstavlja najaču kontrolu leta u celom regionu, kao i po kapacitetu smo jedni od najboljih. Mnogim aviokompanijama je važno da ruta letenja bude što kraća i prostor koji preleću da bude što cistiji - ističe Bruno Genal, izvršni direktor Centra oblasne kontrole letenja.

Pored ovoga “SMATSA” ima svoju Vazduhoplovnu akademiju , gde obučava ljude za posao kontrolora leta i pilota. Školovanje se vrši u Beogradu i Vršcu, a licence koje steknu po završetku učenja priznate su u celom svetu i ovo je jedini posao za koje nije potrebno državljanstvo.

Put koji svaki kandidat mora da prođe sastoji se od nekoliko faza. Prva i osnovna je da se nakon objavljenog konkursa u medijima kandidat prijavi. Nakon toga mora da položi osnovne testove koji se baziraju na znanju engleskog jezika, zdravstvene spremnosti i PS test.

Posle položenih testova, dolazi na finalni intervju i ako ispuni uslove odlazi na akademiju u Vršac gde se narednih četiri godine obučava za kontrolora let odnosno pilota. Od trenutka regrutovanja do momenta kada kandidat završi školovanje i dobije licencu traje oko četiri godine nekada i više.

Primer jedne nastavne vežbe, došlo je do prekida celog računarskog sistema, od pomagala mogu da koriste samo radar koji im pokazuje gde se sve kreće avion. Oni moraju da u glavi imaju sve podatke za 15 aviona u to uključujući visinu, brzinu kojom se avion kreće, gde planira da sleti, pod čijom flotom leti i još gomilu drugih podatak. Greška ne može da im se dogodi, sve proračune moraju da obavljaju ručno. Ko nije spreman za ovako nešto u narednoj selekciju odmah ispada.

Školovanje kontrolora nikada nije završeno. Oni se na svakih godinu dana testiraju zdravstveno i usavršavaju rad na novoj tehnologiji. Naravno engleski jezik i nova tehnologija se stalno unapređuju i vrlo bitna stvar je da greške ne sme da bude. Sve ovo iziskuje veliku dozu odricanja i truda, ali nakon nekog vremena sve se isplati.[/quote]

http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/856302-telegr.....ropi-video





Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 09 Sep 2011
  • Poruke: 36

"Propisano rastojanje između dva aviona je trista metara za horizontalno, dok je dozvoljena granica za vertikalno rastojanje osam kilometara"

Pre će biti obrnuto...ili se misli vertikalno kao pravac kretanja Confused



offline
  • Pridružio: 30 Jun 2007
  • Poruke: 5949
  • Gde živiš: Novi Sad, severna Srbija

Citat:По разним основама СМАТСА у буџет Републике Србије сваке године уплаћује око 20 милиона евра”
...


http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Kontr.....tu.sr.html

offline
  • Pridružio: 06 Maj 2013
  • Poruke: 793

Pominje li se negde precizan podatak o ukupnoj cifri naplate preleta tokom godine iznad teritorije RSrbije?

offline
  • Toni  Male
  • SuperModerator
  • How bad do you want it
  • Pridružio: 18 Jun 2008
  • Poruke: 22701
  • Gde živiš: Petrovgrad

Imali su oni izvestaj pre koju godinu o 80 miliona evra prihoda za tu godinu. Racunanjem mi stigosmo do vise od 150 miliona od preleta + bese tada aerodromske takse ~ 25 miliona. Prosek za prelet 250 evra.

Podatak iz racunice bese 2000 letova u sezoni( 200 dana) i 1200 van sezone( 165 dana).

offline
  • Pridružio: 19 Feb 2006
  • Poruke: 10352
  • Gde živiš: Banja Luka

@....
Citat:Pominje li se negde precizan podatak o ukupnoj cifri naplate preleta tokom godine iznad teritorije RSrbije?
Mislim da jedan prelet preko BiH kosta oko 800 USD.
Kolika je cifra za Srbiju, ne znam, al' je verovatno bar blizu ove.

offline
  • Pridružio: 06 Maj 2013
  • Poruke: 793

Hvala, negde se, čini mi se spominjala cifra o 400-inak M $, pa sam zbog toga pitao, znači to bi bilo ipak preterano?

offline
  • Toni  Male
  • SuperModerator
  • How bad do you want it
  • Pridružio: 18 Jun 2008
  • Poruke: 22701
  • Gde živiš: Petrovgrad

Da. Ali je i ovo dosta, samo kada bi znali gde idu pare. Pricali smo jedno vreme na ovu temu i bila je ideja sto nebi finansirali otplatu aviona od para od preleta jer su vojni avioni garant toga da sam kontrolises nebo. Civilna kontrola i vojna avijacija su deo istog sistema u miru.

EU kaze da pare od preleta mogu da se koriste samo za

Citat:Sav taj novac, međutim, ne sliva se u republički budžet. Uplata od takse ide aerodromu, dok, po direktivi Brisela, odnosno pravilima, koja važe za sve članice EU, prihod od preleta možemo da koristimo isključivo za modernizaciju opreme i povećanje nivoa bezbednosti i sigurnosti avio-saobraćaja.


A mi imamo jednu kao kompaniju, jedan pravi civilni aerodrom, ostalo je smesno, poljoprivredna avijacija propala... GDE IDU PARE ???

I da podsetimo sta rece gospodja ministarka NBS Jorgovanka zlatokosa

Citat:Ona je takođe najavila proveru dešavanja u Agrobanci, kao i kontrolu nad novcem koji prikuplja Agencija za kontrolu letenja. Tabakovićeva je kazala da Agencija za kontorolu letenja ima "monopol" nad državnim nebom. "Sav svoj prihod od preleta (aviona) koji se meri u stotinama miliona evra nije pod kontrolom Ministarstva finansija. Gde je novac? Proverićemo", kazala je Tabakovićeva.

offline
  • Pridružio: 06 Maj 2013
  • Poruke: 793

Pa isto se i ja pitam, jer neke nove opreme nema po pitanju radio-navigacijskih sredstava, opremanja aerodroma i slično. Jedino što su kupili beše onaj King Air ili možda dva, a gde ostale pare idu niko ne zna. Ako ne mogu da daju pare zbog Brisela za te svrhe, što ne bi mogli da daju za regionalne centre sa helikopterskim posadama, tipa STS, a da iste budu na usluzi raznim ministarstvima u 24-oro časovnom dežurstvu (Ministarstvo zdravlja npr.).
Ne daj Bože neke ozbiljnije nesreće civilnog vazduhoplova na nekom nepristupačnom terenu, ne znam kako bi ova država reagovala po pitanju spašavanja unesrećenih i ispunjavanja norme "zlatnog sata". Setimo se samo iskakanja voza u Crnoj Gori kod Bioča i onog nesrećnog busa u kanjonu Morače, to je prava slika šta može da nam se desi, a kako možemo da budemo nespremni (kao što inače i jesmo).

offline
  • Pridružio: 30 Jun 2007
  • Poruke: 5949
  • Gde živiš: Novi Sad, severna Srbija

Citat:Ukupan broj preleta 2003. godine bio je oko 230.000 aviona, 2011. smo imali 550.000. A prosečna cena po preletu je 130 evra. "Tako smo za osam godina imovinu naše firme sa 23 miliona evra uspeli da povećamo sedam puta, a vrednost devet puta", kaže direktor Kontrole letenja.

Govoreći o radu Kontrole letenja, Stankov kaže da ta kompanija ostvaruje prihod od oko 90 miliona evra godišnje i direktno ili indirektno u budžet uplati oko 30 odsto.

"Sa modernizacijom u koju je uloženo oko 90 miliona evra napravili smo jedan od najsavremenijih sistema kontrole letenja u svetu. Pokrivamo teritorije Srbije, Crne Gore, deo BiH i deo međunarodnih voda južnog Jadrana", navodi on.


http://www.b92.net/mobilni/biz/588511

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 765 korisnika na forumu :: 11 registrovanih, 0 sakrivenih i 754 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1799 - dana 19 Sep 2019 18:42

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: cikadeda, Davor Kondic, DM1994, dragoljub11987, FrankyRC, ibssa, lojola, Milos1977, psyho93, vespa nikola, zodiac94