|
Kenanjoz ::@ Kajzer Soze
Bila je, ali ništa od toga.
Veća enigma je zašto, ako već radari ne mogu pouzdano da detektuju dronove, ne uspostave pasivno-akustični nadzor, baš kao Ukri.
Još veća je zašto ne koriste helikoptere Mi 17(1) u lovu na dronove, i tu su Ukri pokazali da su efikasni.... a Mi 17/8 sigurno imaju manje od rusa.
Нема ту никакве енигме, колега.
Питање које постављате заправо дотиче један од кључних проблема савремене противваздушне одбране. На папиру све делује једноставно, али масовна примена оваквих решења у пракси носи бројне техничке, географске и логистичке изазове.
Украјинска мрежа сензора данас броји хиљаде умрежених акустичних сензора и микрофона постављених на стубове и друге инфраструктурне објекте широм земље. Зашто Русија једноставно не преслика тај модел?
Пре свега због величине територије. Русија је највећа држава на свету и заштита прилаза Москви, индустријским центрима, рафинеријама и другим важним објектима захтева неупоредиво већи број сензора него у Украјини.
Поред тога, украјински систем се делом ослања и на масовно учешће грађана путем мобилних апликација, попут ePPO, као и на развијену 4G и 5G инфраструктуру. Организовање сличног децентрализованог система у Русији далеко је сложеније, како због саме величине земље, тако и због безбедносних питања, могућих саботажа и лажних дојава.
Русија се зато више ослања на системе радио-електронске борбе (РЕБ), који ометају навигацију и комуникацију дронова, јер се такво решење лакше примењује на великим пространствима.
Што се тиче лова на дронове помоћу хеликоптера, Украјинци су заиста показали добре резултате користећи Ми-8, Ми-17, па чак и школске авионе Јак-52 за пресретање спорих дронова, попут „Шахеда“. Али треба имати у виду да на интернету углавном гледамо успешна пресретања, јер се управо такви снимци објављују. Нико не зна колико је дронова у међувремену прошло неопажено и стигло до циља.
Не знам одакле потиче тврдња да Русија уопште не користи хеликоптере у ове сврхе. Напротив, било је снимака и извештаја о ангажовању борбених хеликоптера, пре свега Ми-28Н и Ка-52, у пограничним областима. Међутим, употреба транспортних Ми-8 и Ми-17 далеко је ређа.
Разлог је прилично једноставан. Стандардни транспортни хеликоптери немају радаре нити сензоре оптимизоване за откривање малих дронова који лете ниско и имају веома мали радарски одраз. Зато се украјински хеликоптери често наводе са земље, управо захваљујући акустичним мрежама које благовремено откривају правац доласка циља. Без таквог навођења, посада хеликоптера има веома ограничене могућности да сама пронађе мали дрон.
Треба додати и да је ваздушни простор изнад западних региона Русије под веома строгом контролом сопствене ПВО. Летење хеликоптера у зонама где дејствују системи „Панцир“ или „Тор“ захтева изузетно добру координацију како би се избегла могућност дејства по сопственој летелици.
Осим тога, сваки сат лета хеликоптера је скуп. Троше се гориво, мотори и ресурси ротора, па је сасвим логично претпоставити да Русија настоји да транспортне хеликоптере пре свега сачува за задатке на фронту, превоз људства, муниције, снабдевање и евакуацију рањеника, где су незаменљиви.
На крају, није баш тачно да Русија нема акустичне системе. Она већ располаже таквом технологијом. Најпознатији пример је систем „Пеницилин“, који пасивном акустичком и сеизмичком детекцијом открива положаје артиљерије и служи пре свега за контрабатеријску борбу. Проблем није у недостатку технологије, већ у размерама задатка. Покрити огромну територију Русије хиљадама сензора захтевао би огромне количине опреме и значајна финансијска средства и наравно време да се све то укомпонује. Управо зато се може претпоставити да Русија ради на развоју масовнијег сензорског система прилагођеног откривању беспилотних летелица, али ће његово увођење, због величине земље и обима потребне инфраструктуре, неизбежно трајати дуже него у далеко мањим државама.
|
