Tragedija broda ''Odvažni''

Tragedija broda ''Odvažni''

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 23667
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Мислио сам да овај догађај опишем у теми ''Поморске несреће'', но он по свом обиму, заслужује посебну тему. На тај начин желим и да одам почаст изгинулим морнарима.

МОРЕ НЕ ЗНА ЗА МИЉЕНИКЕ
Трагедија великог противподморничког брода ''Одважни''

Велики противподморнички брод ''Одважни'' (НАТО кодификација ''Кашин'') , припадао је Пројекту 61 Црноморске флоте Морнарице СССР. Страдао је у катастрофи 30. августа 1974. године у Црном Мору. У флотни списак РМ уписан је трећег јула 1963. године, а 10. августа исте године положена је кобилица у фабрици ''61 комунар'' у бродоградилишту у Николајеву. Поринут је 17. октобра 1964. године, а у службу је ступио 31. децембра исте године. После пробних вожњи укључен је у састав Црноморске флоте 25. јануара 1965. године и распоређен је у 70. бригаду противподморничких бродова. У току службе, поред редовних задатака сталне обуке, одржавања и занављања система, био је ангажован у току рата Јом Кипур, октобра 1973. године, демонстрирајући присуство и штитећи извиђачко-обавештајне бродове Црноморске флоте. У склопу редовних међународних размена посета упловљавао је у Порт Саид и Александрију, Сплит, Бисао (Гвинеја Бисао), Таранто и Месину. Свуда где би се појавио изазивао је велику пажњу не само својом импресивном величином, већ пре свега опремљеношћу. Брод је био засићен разним антенама, ПВО, противбродским и противподморничким системима и другом опремом оригиналног порекла. Учествовао је у великим вежбама ''Југ 71'' и ''Океан''. Команданти су му били капетан првог ранга Мурзајев (од 1966. до 1968.) и капетан другог ранга И. П. Виник. Када је постао оперативан, он је по свим параметрима представљао брод светске класе и прве борбене линије. Стандардни депласман био му је 3.550 тона, а при пуном оптрећењу износио је 4.950 тона. Дужине 144 метра (једно и по фудбалско игралиште), ширине 15,8 метара и газа 3,94 метра, покретале су га две гасне турбине укупне снаге 36.000 КС, са два преносника снаге; развијао је брзину од 35 чворова, односно 65 км/х. Без танковања могао је да пређе 3.500 морских миља, са посадом од 266 морнара, у које се убрајају и 22 официра. Матична лука му је био Севастопољ.

Наоружање је било веома ипресивно и потпуно одговарајуће за његову намену. Две топовске куле ЗИФ-67 (2x76,2 мм), два лансера зенитно-ракетног комплекса ''Волна'', са БК од 32 до 36 ракета био је део наоружања предвиђен за противваздушну и површинску борбу. За подморничку борбу предвиђена су два РБУ-1000 система ''Смерч'' са по шест и два РБУ-6000 са по 12 лансера. Поседовао је и петоцевни 533 мм торпедни лансер, а са собом је носио и хеликоптер Ка-25 који је, поред извиђачких задатка (спуштање разних сонара, односно сонди) могао и да буде борбено-нападна платформа.

Како се догодила трагедија?

Брод је био специјализован и представљао је правог предатора на мору. При том су опрема и борбени системи правовремено занављани, како би посада увек била спремна да одговори најновијим изазовима. Стога је 30. августа 1974. године, у склопу редовних вежби, ''Одважни'' заједно са другим бродовима Црноморске флоте, увежбавао коришћење ПВО система у условима јаких ПЕД, односно радарских и свих противелектронских дејстава и сметњи. Тог дана било је свеже. Ветар је дувао брзином од десет до дванаест метара у секунди, а море је било валовито три до четири јединице. Изненада, у 09.58 часова у броду се спонтано активирао главни мотор једне противавионске вођене ракете на крменом делу. То је сместа довело до пожара и експлозије 15 ракета В 601 (НАТО ознака СА-Н-1Б Гоа) у складишту муниције број осам. Ударни талас одмах је убио седам људи, разбацавши их по палуби. Тог тренутка брод испод брода је било 700 метара дубине, на даљини 17 километара од луке.

У помоћ су одмах прискочили разарачи ''Свесни'' и ''Жустри'', затим велики противподморнички брод ''Украјински комсомолац'', спасилачки брод ''Бештау'', као и низ других бродова. Из матичне луке максималном брзином кренули су сви бродови који су могли да помогну, у ваздуху се нашло и више хеликоптера. У том моменту екипе за хитну интревенцију сместа су се пребациле на горући брод, а разарач ''Свесни'' је почео да га одвлачи према плићаку дуж Херсонског рта. Међутим, услед несавладивог пожара, у 14.47 у складишту муниције бр. 10 где су се налазили и танкови с керозином, експлодирала су МЕС после чега је брод изгубио стабилност и потонуо. Од тренутка прве варнице до потонућа, пет сати и 47 минута морнари су се пожртвовано борили да спасу посаду и брод. У брод се прелило око 3.600 тона воде која је поплавила шест херметичких одсека. После потапања четири одељка на крми брод се стабилизовао по правцу и ширини. Међутим, када је вода продрла у још два одељка, резерва баланса је кардинално поремећна и брод је крмом под правим углом почео да тоне. Морнарички стручњаци су, независно од трагичног краја, били задивљени његовим маритимним својствима, жилавошћу и дуготрајним преживљавањем. Конструкцијиски је предвиђено да се брод после три потопљена одељка напусти и ''буксира'', односно покуша да одвуче, а овај брод је издржао двоструко више. Од 266 чланова посаде 24 особе су погинуле - 19 чланова посаде и пет кадета Више поморске школе који су били на бродској пракси.

Спасити што се спасити може

Брод је лежао релативно плитко, на дубини од 130 метара, удаљен педесетак километара од матичне луке, колико је буксирање од места експлозије до момента потонућа успело. Због различите тајне опреме и употребљивог потрошног материјала, команда морнарице решила је да подигне труп брода на површину. Од 31. августа до 10. септембра исте године, дакле одмах након несреће, ситуацију на броду и око њега проучавали су рониоци и даљински вођене камере. На основу виђеног стања, решено је да се брод подигне у деловима. Дана 12. новембра 1974. године ''Одважни'' је избрисан из флотног састава. Рониоци су успели да из њега извуку тајне документе, њих 438, комплете за навођење и идентификациону опрему, елементе ракетних система, као и артиљериске инсталације. Све време је на месту потонућа било борбено дежурство јер је постојала могућност (мала, али се и с тим рачунало) да нека мини-подморница покуша да узме нешто с брода. После тога је одлучено да се брод не подиже, већ минира на месту где лежи. Од маја до августа 1977. године рониоци су постављали експлозивна паковања на виталне делове брода. Укупно је спуштено на брод 124 тоне ТНТ. И ова операција однела је једну жртву - 17. јуна погинуо је један ронилац. Коначно, 23. децембра у 10.30 експлозив је активиран и брод је разорен, а снага експлозије била је таква да се над површином подигао стуб воде од преко 30 метара висине.

Временом су проговорили и актери тог догађаја, па смо из њихових сећања, у најкраћем, сазнали следеће: ''Одважни'' је на тој вежби требало да обезбеђује дејство мањих ракетних бродова и да учествује у противподморничким вежбама торпедним бојевим гађањем. Дан раније брод је на мору успешно обавио гађање торпедима, а у зору тог кобног, 30. августа зауставио се на пристану у Стрељецкој ували како би примио посматраче - контраадмирала В. К. Саакјана с групом штабних официра. Поред редовне контроле, они су желели да присуствују ПВО дејству на полигону 36 код рта Херсонес. Када је у 09.55 брод стигао на позицију, дата је узбуна за борбену обуку. У 10 сати зачуло се шиштање, пуцкетање и трескање. Минут касније дошло је до спонтаног активирања главног мотора једне од ракета у складишту. Након 25 секунди активирао се мотор још једне ракете, а затим и осталих. Чуле су се три узастпоне експлозије на крми. Палуба крмене надградње одлетела је у ваздух, заједно с лансирном рампом, а затим је пала на крмене димњаке. Главне попречне противпожарне преграде на оквирима 191-215 уништене су, настале су пукотине у трупу брода, а тог момента су већ погинуле 24 особе. Вода је поплавила три одељка (10-12) и просторију с расхладним системом бр. 3 (у деветом одељку). Већ након осам минута од експлозије брод се нагнуо 12 степени, а крма је потонула за око један и по метар. До 10.20 ватра у крменом делу се појачала и разарања су настављена паљењем течног горива. Да би се избегла још већа штета, присилно је лансирано пет бојевих торпеда. Приспела помоћ је све покушала да би угасила пожар и спасила посаду. Због заглављеног кормила вуча је текла споро, а на командном броду ''Смелог'' који је вршио буксиражу дошло је до грешке у активирању команди, па је вучна сајла пукла. После само сат времена вуча је обустављена. ''Украјински комсомолац'' је покушао, заједно с тегљачем из флоте, да угаси пожар. Међутим брод се већ накренуо по дужој оси за 16 степени и посада је морала да се повуче на прамац. У 14 сати евакуисани су сви рањени и повређени, а после десет минута убачена је пена у крмени део. Агонија се наставила у 14. 45 када је ватра активирала дубинске бомбе у складишту број 10, уништивши при том и преграде на оквирима 233-251, изазвавши тако плављење одељака 13 и 14. Експлодирало је и складиште керозина и посада је у времену од 15.03 до 15.24 напустила брод. Због губитка уздужне стабилности, ''Одважни'' се окомито подигао изнад површине и потонуо крмом, без превртања. Нестао је с површине у 15.57 сати.

Ко је крив за трагедију?

Врховни командант морнарице, адмирал флоте СССР С. Г. Горшков наредио је темељну истрагу јер је још много других бродова у још четири флоте (Балтичкој, Тихоокеанској, Каспијској и Северној) било наоружано тим системима. У комисији су били поред разних специјалиста и форензичара и представници флоте и бродоградилишта. Рад комисије предводио је начелник позадинских служби РМ вицеадмирал Л. Мизин. Реконструкција је вршена на броду исте класе и намене - ''Украјинском комсомолцу''. Радне претпоставке су биле разне - од прекида радних веза на ЗРК(зенитно-ракетном комплексу) ''Волна'' до саботаже. Података је било много, а захваљујући реконструкцији на истоветном броду, било је могуће обновити укупну слику из минута у минут. После сигнала узбуне за борбену обуку у 09.58 заставник Шаповаљук, који је те године постављен за надзорника лансирног тима крмених лансера, био је на контролном пункту ракета у крменом складишту број осам. Ту се налазило 15 противавионских ракета. Пратећи упуства старешине, везиста за унутрашњу комуникацију наредио је особљу да прикључи спољно напајање, па је Шаповаљук могао да активира ротационо лежиште за дотур ракета на палубу. Одмах пошто је укључио и последњи прекидач, уследио је снажан сноп пламена на левом ротационом бубњу с ракетама. Морнар који је први видео пламен, повикао је ''сад ће експлодирати'' и потрчао ка прамцу, не укључујући противпожарни систем. Прошло је драгоцених 18 секунди за реакцију, и тада је дошло до прве снажне експлозије. За тих 18 секунди било је могуће девет пута активирати све ПП системе на броду, а не само у том складишту. Морнару је суђено, али је прошао само с отпустом из флоте. Дефинитивни инцијални разлог било је спонтано активирање главног мотора једне ракете који је изазвао ланчану реакцију. Касније, у тадашњем Лењинграду, испитана је идентична ПП опрема и закључено је да би она у потпуности спречила ову трагедију да је активирана у правом тренутку.

Даља судбина ''Храброг''

Врховни командант морнарице, адмирал Горшков, захтевао је да се брод подигне. Мишљења стручних лица, пре свега начелника службе за ванредне ситуације Црноморске флоте, капетана првог ранга Александра Жбанова, говорила су другачије. На основу снимака и прегледа установљено је да су надграње од лаких легура тешко изгореле, а део брода је лежао у блатњавом дну, неизвесног облика и стања. Сама служба флоте није имала тада на располагању техничка средства да подигне олупину. Ипак, још једна комисија је морала да се позабави сврсисходношћу подизања брода. Констатовано је да се радарске антене морају демонтирати и подићи, што је било изводљиво. Узимајући у обзир природне факторе (удаљеност од луке, отворено море изложено ветру и таласима и укупну масу брода), закључено је да је тај поступак неизводљив, па и неисплатив. Горшков је веома бурно реаговао, позивајући се на погрдне текстове у страној штампи. Политички врх вршио је снажан притисак да се брод ипак подигне. Предлог је био да се користи 14 понтона носивости од по 200 тона. Међутим, чекало их је још једно изненађење - наоружање које није активирано, још увек је било наоружано и погибељно. Коначно, одлучено је да се брод исече на дело и подигне корак по корак, па је тако операција и названа - ''Корак''.

Када је 1976. године Маршал Устинов постао је министар одбране СССР. Једно од његових првих наређења било је да се одустане од подизања ''Храброг''. Наређење је било необично лапидарно: ''Непродуктивные работы прекратить!'' (неисплативе радове прекинути). Рониоци су с пролећа 1977. године почели да припремају брод за минирање. Ни то није прошло без жртава: и потонули ''Одважни'' вукао је за собом усуд и проклетсво, па је морнар - ронилац Роман Гавијук страдао услед квара на једном од вентила опреме за дисање. Зашто је овај случај тако разрешен и нестао с насловних страна? Ни морнарица САД није била имуна на трагедије, као ни многе друге морнарице. Сетимо се катастрофе америчке атомске подморнице ''Трешер''. Овде је био у питању престиж, али и врхунске технолошке тајне тог времена. Једна случајна експлозија (а ништа се не догађа случајно) направила је огромну штету, а то није нешто чиме би се било која морнарица поносила, поготово ако је такав акцидент могао да се понови у потпуно непредвидивом времену и околностима.

У пуном сјају, на задатку:


Посета Месини:


Пожар на броду:


Одваљено надграђе крменог дела:


Покушај гашења:


Последњи тренуци:


Виновник трагедије:


Општи цртеж класе:

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 514 korisnika na forumu :: 2 registrovanih, 1 sakriven i 511 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: ruger357, zoxknez