Heroji rata 1999. god.

• 1Ovo se svidja korisniku: v_antic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tužno je da još nemamo SPOMENIK koji je država izgradila i ispred koga bi svi mi stali bez obzira na politička ubeđenja.Ali nekako kod nas sve to ide nekako...teško.
Pitao sam svog sestrića onih dana kada je proglašavana tzv. nezavisnost KOSOVA, da li im je neko u školi rekao bar par reči,reimo učitelj istorije, ili da je održan prigodan čas,da se naša deca uče da ništa nije gotovo od malena i kakva je nepravda učinjena,odgovor je bio da nije.
A nema ni spomenika ne samo civilima nego ni vojnicima i oficirima nastradalima na Kosovu.Spomenik poginulim na košarama,itd.itd.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neki su "otisli".

Prvi dan posle.
Mnogi su ostali. Ali zapravo mi ni ne znamo prave ljudske gubitke. Sva deca kojoj je oduzeto pravo na zivot u ranoj faza trudnoce jer jednostavno receno nije im bilo vreme. Za podmladak potreban je adekvatan drzavni program i nekakvo "bogatstvo".
Slabo se prica o materijalnoj steti, zagadjenju prirode i ratnim traumama. Odnosno stresu kojem su ljudi bili izlozeni. Posledice nisu potpuno nesagledive. Porast oredjenih bolesti kod mladje populacije gde se redje ocekuje.
Necu kritikovati nikoga danas za ono sto se desilo nekad. Samo se pitam sta je poduzeto? U kranjoj liniji da li je istina o posledicama isplivala?

Necu im (agresoru) pruziti to zadovoljstvo da postanem njihov talac. Oprastanjem ja ne opravdavam zlocin, niti stimulisem zaborav. Vec spasavam sebe samog od ludila tih dana. Necija bezumnost je njegova litica i sigurno me nece povuci za sobom.

Problem je ukoliko ne oprostimo, ali zaboravimo. Sto se cesto desava. Treba ziveti, ali ne smemo zaboraviti.

Medjutim ono sto jeste problem je ovo razvlacenje. I drzanje mnogih zakovane u svom bolu. Jer drzava nije u stanju da pruzi ljudima izlaz. Ne daje im priznanje za ono sto su proziveli.

Tuga i lagano odumiranje... svakako nisu uslovi za podizanje novih generacija. Ko ce ih uciti o zivotu? TV, igrice i internet.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius :: Za sledeći milion godina NIKADA! Prokleto im i seme i pleme...


Sve je rečeno...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@leonard
Svaka na mestu...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eto primecujem ovih dana da se jako puno pominju nasi piloti koji su sa MIG-ovima 29 leteli u borbu sa nadmocnijim nato (namerno pisem malim slovom) avionima.Mnogo emisija u zadnje vreme je posveceno njima.

Slazem se da su oni svesno rizikovali svoje zivote iako su znali da nemaju nikakve sanse.
Razmisljajuci na tu temu,postavljam sebi 2 pitanja na koje ne znam odgovor.

1.Zasto se cekalo 10 godina da bi se tek sada odala pocast tim hrabrim ljudima,i zasto se to cini bas sada?

2.Sta je sa svim ostalim pripadnicima nase Vojske koji su u to vreme takodje podnosili velike zrtve i nosili cak i veci teret nego nasi piloti , a uopste ih niko nikad ne spominje?

Sta je sa svim onim tenkistima,pesadincima,pripadnicima PVO i ostalih rodova i sluzbi koji su dali svoje zivote i koji su danas potpuno zaboravljeni pa cak i omalovazavani sto su branili svoju zemlju?
Zasto neko i njih ne spomene?

Ovo pisem u nadi da mi necete zameriti,jer sam i sam jedan od tih ljudi kome uskoro prestaje Vojna sluzba samo zbog toga sto je 1999 bio u redovima Vojske i to bez plate,bez dnevnica i najvise zato sto voli svoju zemlju i ovaj svoj narod!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nema sta se zameri. Istina je bolna. Ali je ova danasnja realnost puna zaborava jos bolnija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I najduzi rat samo protrese pitanja zbog kojih se zaratilo a njihovo resenje ostavlja vremenima koja nastupaju posle sklapanja mira.
Rece nekada davno Ivo Andric.
Na zalost nasa drzava je majka bez oca pa tako bez zastite njena deca pate dok odrastaju.Znajuci ovo nauci svakoga kako je ziveti bez oca i pokazi mu put kao da si mu otac

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa, ljudi pišite, opisujte šta znate.
I to je način da se ne zaboravi.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Slava im.
Prvi vojnik koji je tada dao svoj zivot je kako se secam SASA MATIC u Danilovgrad.

Vecna slava njemu i svim ostalima patriota,heroja nase zemlje.

Nikada vas necemo da zaboravimo.

Hvala vam.

Dopuna: 16 Maj 2009 0:15

SLAVA SVIMA.

Dopuna: 16 Maj 2009 0:17



Dopuna: 16 Maj 2009 0:18

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hajde da ne zaboravimo ,

Ja sam tada bio jos klinjober ali mogu vam isprichati chega se ja secam.
To je tada za mene delovalo kao jedno veoma ruzhno i nestvarno leto,a i shta se mozhe ochekivati od osmogodishnjeg deteta,da ono zapravo razume?
I sada kad pogledam sve je bilo tako euforichno i tako bezazleno za nas decu,mi smo bili oslobodjeni shkole,i jurcali po ulici igrajuci se "rata"...
Ceo kraj je prichao o tome kako je moderna americhka tehnologija,kakve sve oni paklene mashine poseduju ... jako smeshno i veselo kada se sada setim

Secam se,bio je zastrashujuc i uzbudljiv u isto vreme prizor kada su negde oko podneva iznad nasheg kraja proletela dva aviona,veoma nisko,jasno su se mogli videti,s motorima na forsazhi,doleteli su s istoka leteci ne direkt na zapad nego blagim uglom na jugozapad.
I eto tek skoro sam shvatio da su to zapravo bili Slobodan Peric i Zoran Radosavljevic.

Iz bashte su se jasno mogle videti eksplozije u Novom Sadu,zastrashujuce.

Ali kako su svi bili tako naivni..za ime boga mi smo jedno vreme boravili u komshijinom podrumu s njegovom porodicom..a to je bio podrum za ugalj tik ispod kuce a ni potpuno pod zemljom.
Kasnije choveku dodje u glavu , pa se niko vishe nije ni krio po podrumima...ako poginem,poginem shta cu , ljudi psihichki nisu mogli vishe da izdrzhe skrivanje i bezhanje ...
Jednom smo moj otac,moja baba i ja bili na gradskoj pijaci,prodavali treshnje usred vazdushne opasnosti.Jedan vojnik je prishao tezgi,pogledao treshnje i odshetao ... moj otac je napunio kesu otrchao za njim i samo mu ih dao ... sad ne znam ni zashto smo ih uopshte i prodavali , posle smo i razdelili te treshnje po kraju ...

I tako proshlo je i to leto nekako , za mene ono je bilo samo to i nishta vishe.
Zaratilo se,bombardovali su nas,oborili smo nevidljivog a iz nekog meni tada nepoznatog razloga nismo smeli da pipamo nishta shto deluje "sumnjivo" na ulici ... svi su se plashili tih "lokatora" .

Shta josh da kazhem ni sam ne znam . Sada kad chujem kako su Srbi prema nekoj anketi medju naj nesrecnijim narodima na svetu i kako na TV-u prichaju o ko zna kakvim glupostima i nebulozama,lupaju gluposti i jedu jedni drugima g*vna , kazhu kako se treba smejati,jesti alge,baviti se jogom ... ja kazhem nek im mama i tata jedu alge i bave se jogom , mogu se i ceo dan smejati ako hocu ali nikada,nikada necu zaboraviti shta je bilo.

Chitam,neko pishe ovde,nema nikakvog spomenika ljudima koji su se borili za slobodu,nema ama bash nikakvog naznachenja da je neko poginuo braneci ovu zemlju od onih bitangi.

Pitam se onda brine li ova zemlja za svoje gradjane koji su do sada brinuli za nju ? Zar je jedino priznanje palom borcu za njegovu hrabrost zapravo samo duboka raka i crna zemlja ?