https://vk.com/public158538788
Donosi
26 февраля 1918 года родился Николай Гулаев — лётчик-истребитель, дважды Герой Советского Союза, третий из советских асов по числу сбитых самолётов в годы Великой Отечественной войны, генерал-полковник авиации.
Окончил 7 классов неполной средней школы и школу ФЗУ. Некоторое время работал слесарем на одном из ростовских заводов. Вечерами учился в аэроклубе.
В 1938 году вступил в РККА. В 1940 году окончил Сталинградское авиационное училище, затем служил в авиации ПВО.
На фронтах Великой Отечественной войны — с августа 1942 года. Лётчик-истребитель старший лейтенант Николай Гулаев особенно отличился в боях на Курской дуге в районе Белгорода.
Звание Героя Советского Союза с вручением ордена Ленина и медали «Золотая Звезда» заместителю командира эскадрильи 27-го истребительного авиационного полка (205-я истребительная авиационная дивизия, 7-й истребительный авиационный корпус, 2-я воздушная армия, Воронежский фронт) старшему лейтенанту Гулаеву Николаю Дмитриевичу присвоено 28 сентября 1943 года за 95 боевых вылетов, 13 лично и 5 в группе сбитых самолётов противника.
В начале 1944 года Николай Гулаев становится командиром эскадрильи. Он принимал участие в освобождении Правобережной Украины. В одном из боёв над рекой Прут во главе шестёрки истребителей P-39 Гулаев атаковал 27 бомбардировщиков противника, шедших в сопровождении 8 истребителей. За 4 минуты было уничтожено 11 вражеских машин, из них 5 — лично Гулаевым.
Второй медали «Золотая Звезда» командир эскадрильи 129-го истребительного авиационного полка (205-я истребительная авиационная дивизия, 7-й истребительный авиационный корпус, 5-я воздушная армия, 2-й Украинский фронт) гвардии капитан Н. Д. Гулаев удостоен 1 июля 1944 года за 125 боевых вылетов, 42 воздушных боя, в которых лично сбил 42 самолёта противника и 5 в группе.
В 1944 году были обнародованы Указы о награждении штурмана истребительного авиаполка майора Гулаева третьей «Золотой Звездой», а также ряда летчиков второй «Золотой Звездой», но никто из них не получил наград по причине дебоша, устроенного ими в московском ресторане накануне получения наград. Данные указы были аннулированы. У ведомого Гулаева — Букчина С. З. другая версия этой истории. По ней никакого указа о присвоении третьей звезды не было, а дебош был совсем по другой причине.
В одном из боёв был тяжело ранен, но вернулся в строй. Всего за годы войны произвёл 250 боевых вылетов. В 49 воздушных боях сбил лично 55 самолётов противника и 5 — в группе, что сделало его третьим по результативности среди советских асов
После войны служил на командных должностях в Войсках ПВО страны. В 1950 году окончил Военно-воздушную инженерную академию имени Н. Е. Жуковского, а в 1960 году — Военную академию Генерального штаба. С 1955 года в течение пяти лет был командиром 133-й авиационной истребительной дивизии, располагавшейся в Ярославле. С 1966 года по 1974 год в звании генерал-полковника командовал 10-й армией ПВО, в это время жил и служил в городе Архангельске. На доме, где он жил в Архангельске, установлена мемориальная доска.
С 1979 года генерал-полковник авиации Н. Д. Гулаев в отставке.
Жил в Москве. Скончался 27 сентября 1985 года.
1856. godine umro je srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf. Posle završenih studija prava u Kežmarku u Slovačkoj (tada Gornja Ugarska), radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u tadašnju Kneževinu Srbiju i postao profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao načelnik Ministarstva prosvete Srbije obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Izradio je i čitav rečnik nove srpske pravno-filozofske terminologije, ali ga na žalost intelektualna javnost nije prihvatila. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije "Smrt Stefana Dečanskog". U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je "Romanom bez romana" napustio romantičarsku i avanturističku književnost. Ostala dela: komedije "Laža i paralaža", "Pokondirena tikva", "Zla žena", "Tvrdica"(Kir-Janja), "Rodoljupci", zbirka pesama "Davorje". Napisao je i jedan udžbenik retorike.
1875 - Umro je srpski političar, politički mislilac i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Po povratku sa studija u Švajcarskoj i Rusiji, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja Černiševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistički list na Balkanu "Radenik".
1908 - Rođen je srpski pravnik Jovan Đorđević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti, stručnjak za ustavno pravo. Od 1945. učestvovao je u pisanju ustava i zakona u bivšoj SFRJ i bio jedan od glavnih urednika "Arhiva za pravne i društvene nauke". Jedan je od tvoraca ustava SFRJ iz 1974. Dela: "Državno uređenje FNRJ", "Narodni odbori", "Ustavno pravo SFRJ", "Osnovna pitanja federalne države", "Novo ustavno pravo".
1922 - Na Evropskoj ekonomskoj konferenciji u Đenovi zapadne sile su uslovile priznavanje Sovjetskog Saveza isplatom 12 milijardi zlatnih franaka carskih državnih zajmova i štete zbog nacionalizacije stranih firmi posle Oktobarske revolucije. Šef sovjetske diplomatije Georgij Čičerin predočio je da su zapadne sile Sovjetskoj Rusiji nanele štetu vojnom intervencijom od 30 milijardi zlatnih franaka, pa je skup zapao u ćorsokak.
1974 - Japanski poručnik Hiro Onade se, posle 29 godina skrivanja u džungli, predao filipinskim vlastima, objasnivši da nije dobio naređenje o povlačenju i da nije znao da je prestao rat SAD i Japana.
2004 - Umro je srpski pilot Vukadin Jelić, koji je zajedno sa ostalim malobrojnim našim pilotima, u neravnopravnom dvoboju sa eskadrilama nemačkog "Luftvafea", branio Beograd od nemačkog bombardovanja 6. aprila 1941.
16 marta navršava se 48 godina od pada američkog špijunskog vazduhoplova EC-121 u bazi Da Nang u Vijetnamu kada je tom prilikom stradalo 22 a povređeno 28 pripadnika USAF.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ - МАРТОВСКИ ПОГРОМ СРБА НА КОСМЕТУ 2004
Од 17. до 19. марта 2004. године протеран је велики број Срба и другог неалбанског становништва, спаљене су њихове куће и оскрнављени су српске културно-историјски споменици. Два дана отвореног напада на српско цивилно становништво на Косову и Метохији се састојао у масовном прогону Срба, најмасовнијем од 1999. године.
Процењује се да је више од 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и ашкалијских кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села. Свим догађајима је присуствовала и/или је у њима учествовала Међународна мисија на Косову и Метохији, која се састојала од 20.000 припадника Кфора, 3.000 припадника УНМИК-а, 6.000 припадника косовске полиције и њихових челника. Мисија је показала да није била спремна или није желела да осујети или спречи нападе.
Челници међународне мисије на Косову и Метохији су након погрома, временом мењали своје изјаве о начину настанка и узроцима истих. Погром су окарактерисали као „серију ација”, затим као „организовану акцију” и као „спонтану рекацију”. И поред осуда погрома, главни организатори су остали некажњени, узроци недовољно истражени, жртве и последице се игноришу, чак се и јавно оправдавају, а исељавање неалбанског живља са Косова и Метохије се наставља до данас.
Sovjetska vlada opozvala vojne stručnjake iz Jugoslavije, a narednog dana i civilne.
Staljin je posle tvrdio da su eksperti bili pod stalnom pratnjom OZNE, a Tito da su oni bili špijuni.
Idealan primer dva samo na prvi pogled protivrečna iskaza.
На данашњи дан 24. Марта 1999. године отпочела је злочиначка НАТО агресија на савезну републику Југославију, са циљем отимања српског Косова и Метохије и даљем устињавању ондашње Југославије, Србије....
27.03.1999.g strmopizD onog sumračnog sokola ..
Beše nešto restlova za utovar..
Uslikali momci i poneki vaki DETALJ.
Žuti ULT je na neki način bio pod komandom bataljona u kome sam uz komandanta jedino ja bio aktivni starešina a utovarivači iz popisa i vlasništvo šećerana od kojih smo ih digli u rezervu..
