Tihi Amerikanac u Beogradu: ispovest operativca CIA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uz dozvolu autora (Zoran Čičak), prenosim samo deo teksta iz memoara bivšeg službenika ambasade SAD i operativca CIA u tadašnjoj FNRJ.

https://zorancicak.wordpress.com/2016/07/12/tihi-a.....tivca-cia/

Citat:Džentlmenski revanš: operacija Fagot

Zvonjava telefona probudila me je usred noći. Zapravo probudila je Džoanu koja je potom bezuspešno pokušavala da probudi mene. Zvono je konačno prestalo.

“Mora da je greška” sećam se da sam joj kazao. Okrenuo sam se na drugu stranu i nastavio da spavam.

Posle par minuta, neprijatan zvuk se ponovio. Nekako sam se oteturao do aparata, podigao slušalicu i sanjivo rekao: “Halo”.

Sa druge strane žice čuo se hladan glas Jove Kapičića, zamenika svemoćnog ministra unutrašnjih poslova, Aleksandra Rankovića:

“Dođite ujutro u osam sati kod mene. Imamo Fagota.”

Sovjetski MiG 15, kome je NATO dao kodno ime “Fagot”, smatran je tih godina savršenstvom u svojoj klasi – kada se radilo o mlaznim borbenim avionima. Tek par nedelja ranije – 1. novembra 1950. godine – SSSR je uveo prve aparate u borbenu upotrebu, u Koreji.

U Vašingtonu su bili toliko zainteresovani za MiG 15 da je Lengli dobio zadatak da pripremi “Operaciju Moolah” – pilotu (sovjetskom, severnokorejskom ili kineskom) koji bi prebegao na našu stranu bilo bi plaćeno sto hiljada dolara (u današnjem novcu, to bi odgovaralo iznosu od milion dolara).

I sada, ovaj jugoslovenski obaveštajac nudi nam MiG 15, tek tako, samoinicijativno?

Naravno da nisam mogao da ponovo zaspim. U petnaest do osam, tog novembarskog jutra 1950. godine bio sam u sedištu jugoslovenske tajne policije u ulici Kneza Miloša. Pored Jove Kapičića, u kancelariji su me čekali Vladimir Velebit iz Ministarstva spoljnih poslova, i jedan pukovnik ratnog vazduhoplovstva.

“MiG 15 je zalutao u naš vazdušni prostor pre tri dana, negde severozapadno od Zagreba. Imao je kvar i nije uspeo da se vrati u Mađarsku odakle je poleteo. Prinudno je sleteo.”

Velebit je posle kazao kako su Jugosloveni odbili pristup sovjetskoj komisiji koja je želela da izvrši istragu. Pilotu će biti omogućeno da se vrati, naravno ako to bude želeo. Jovo Kapičić je nepoverljivo vrteo glavom:

“Neće mu to biti baš pametno.”

Iznenađenje me je tek čekalo: po ličnom odobrenju Maršala Tita, MiG 15 je ponuđen Sjedinjenim Američkim Državama, ali samo pod uslovom da ja vodim celu tu operaciju.

Bilo mi je naravno neprijatno da ponudim novac koji smo obećali. Tehnički gledano, taj novac je ionako bio ponuđen pilotu protivničke strane koji prebegne. U ovom slučaju, pilot je prinudno sleteo u trećoj zemlji, koja nam je sama ponudila avion. Vladimir Velebit je verovatno shvatio o čemu razmišljam i odlučio da me poštedi daljih neprijatnosti:

“Zaboravite ono o čemu razmišljate sada. Mi smo sada saveznici, na neki način. I ovaj avion je Maršalov način da Vam se zahvali za uslugu koju ste nam učinili sa onim vojnim planovima za invaziju iz Mađarske, u septembru. A bilo bi mu drago i da Vi napredujete u karijeri.”

Pukovnik vazduhoplovstva je objasnio da se MiG 15 čuva pod stražom, na jednoj sporednoj pisti vojnog dela zagrebačkog aerodroma:

“Hidraulika je otkazala. Nije u stanju da ponovo poleti. Moraćete nekako da ga transportujete. Mi ne možemo sami da ga rastavimo na delove, na žalost.”

U naredne dve nedelje na zagrebački aerodrom je stiglo pet pukovnika američkog ratnog vazduhoplovstva. Uz pomoć jugoslovenskih kolega, MiG 15 je rastavljen na delove, stavljen na voz, i sredinom decembra bio je u komandi angloameričkih snaga u Trstu. Odatle je poslat za SAD, u vazduhoplovnu bazu Rajt-Paterson u Dejtonu, Ohajo. Da, u onu istu bazu u kojoj je, četrdeset pet godina kasnije, zaključen mirovni sporazum o Bosni i Hercegovini…

Operacija “Moolah” je uprkos tome nastavljena: Titov uslov je da ništa od ovog aranžmana ne sme da izađe u javnost. Nije želeo da dodatno ljuti Sovjete, i mi smo bar u tome bili sa njim saglasni.

Prvi MiG 15 koji smo zvanično dobili – ne računajući ovaj u čijoj sam tajnoj isporuci ja učestvovao – nije nam ni stigao iz Koreje, nego iz Poljske, i to posle pune dve i po godine: u četvrtak, 5. marta 1953. godine (sasvim slučajno, bio je to i dan Staljinove smrti), poljski pilot Francišek Jarecki sleteo je na aerodrom na ostrvu Bornholm u Danskoj, članici NATO pakta. Isplaćena mu je obećana nagrada, i dobio je državljanstvo SAD, što je takođe bilo obećano.

Ipak, primenjujući međunarodne propise, MiG 15 kojim je pobegao Jarecki morali smo da vratimo Sovjetima, posle trideset dana. Samo onaj Fagot koji smo dobili od Tita nismo morali nikada da vratimo. Sovjeti su mogli samo da pretpostavljaju da je kod nas, ali o tome nikakvi papiri nisu postojali…

Tako je Fagot bio jugoslovenski džentlmenski revanš za Paladina.