offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4963
|
Napisano: 08 Jun 2011 17:36
ASURI OSNOVA-1 bataljonski nivo; 68K6
ASURI OSNOVA je sistem bataljonskog nivoa PVO teritorije, odnosno pripada nivou komandovanja bataljona radarskog izviđanja. Razvijn je u okviru hijerarhije komandovanja pod imenom PIRAMIDA (kojoj pripada i POLJE). On je drugi nivo po vertikalnoj razvijenosti. Prvi nivo je naravno ASURI tipa POLJE. Drugi bi bio OSNOVA. Tog nivoa su i starija MEŽA iz ASURI sistema koji je pripadao hijerarhiji LUČ i VP-02 iz KUBA sistema VOZDUH-1 koji je u ograničenoj meri u Sovjetskoj armiji (a češće kod saveznika iz VU) korišćen i kao ISKAP sistem. Sistemi PORI-ME koji su bili obavezan deo KUBA RUBEŽ i KISAR SENJEŽ su takođe bataljonskog nivoa. Svi ovi sistemi mogu biti uvezani na brigadni ASURI nivo oličen u sistemu NIVA kao vršnom (brigadnom) nivou ASURI sistema u okviru hijerarhije PIRAMIDA.
1 Ovde se vide samo uslovno sve moguće vertikalne i horizontalne veze koje ima OSNOVA-1E. Kao viši komandni nivo se normalno sreće NIVA mada postoji mogućnost da to bude i direktno na ISKAP sistem Univerzal-1E. Kao spregnuti sistemi se javljaju isto Osnove ali i NIVA. Kao korinički sistemi SENJEŽ i BAJKAL. Kao potčinjeni do pet četnih nivoa tipa POLJE-E. I na kraju može imati i 2 sopstvena radara (ovde su prikazani Nebo-U i Gama-D).
Sistem OSNOVA je dakle bataljonskog nivoa a taj nivo je izvor radarskih informacija kako za brigadu ELINTA (NIVA) tako i za korisnike brigadnog nivoa PVO teritorije. Namenjen je pre svega za objedinjen rad sa nekoliko sistema nižeg nivoa tipa POLJE. Ipak i sam može da ima svoje pripadajuće radare kao izvore informacija. Sistem može da predaje podatke višem nivou i da razmenjuje podatke sa sistemima istog nivoa kao i da predaje podatke korisničkim sitemima KIS PVO. Maksimalni broj istovremenih uvezanih linija veze je 10. Od toga maksimalno 2 veze mogu pripadati sopstvenim radarima a maksimalno 5 veza može biti ustanovljeno sa podčinjenim sistemima POLJE. Dakle uobičajni sistem rada, koji je predviđen projektom, je da OSNOVA jedan link ima prema višem (brigadnom) nivou ELINT-a odnosno NIVA sistemu, mada viši sistem mogu biti i ISKAP sistemi Univerzal ili Proton (ali i Almaz i Bastion u kriznim situacijama). Drugi link je predviđen za vezu sa drugim sistemom istog nivoa i tipa (OSNOVA) sa kojim razmenjuje podatke, mada je taj link razmene predviđen i za sistem NIVA, koji u tom slučaju nije nadređen. Treći link je namenjen za korisnike, koji mogu biti KIS ili KISAR nivoa puka i ili brigade tipa SENJEŽ ili BAJKAL. Pet linkova maksimalno su prema sistemima POLJE od kojih se dobija najveći deo radarskih informacija. Dva linka maksimalno su predviđena za sopstvene radare.
2 Opšti izgled mogućih veza sistema OSNOVA sa potčinjenim, sadejstvujućim, korisničkim i nadređenim sistemima. Ukupan zbir veza je 10 ali samo 7 zapravo može da radi istovremeno. Neki stariji oblici zapravo više praktično ne postoje ili postoje u vrlo malom broju. Na primer Nizina (U) i VP-01 kao i MEŽA-M, VP-02. Vrlo brzo će nestati i VEKTOR a odmah za njim i stariji tipovi PROTON-a. Na šemi nedostaje PORI-ME. On u stvari postoji u okviru korisnika RUBEŽ, SENJEŽ i VEKTOR sa opaskom da je broj ciljeva koji mu se predaju ograničen na 40 kod stare verzije PORI a 80 kod nove PORI-ME (i to ograničen na one iz spostvenih izvora), mada je u stvari to realan broj i u komunikaciji sa MEŽOM i VP-02 što više nije danas od značaja. Na šemi u grupi korisnika nije prikazano komandno mesto puka S-300PM pa nadalje a svako takvo može direktno da prima ciljeve od Osnove i bez učešća BAJKALA iako je to prirodnija kombinacija. Takođe je karakteristično da se kao uobičajeni korisnik prvi put pojavljuje i SUPEB bataljona za elektronske kontramere tipa AKUP-22. Inače VP-01 daje 11 aVP-02 31 cilj, dok Nizina daje (10) 20 a Meža 50 ciljeva. Kao ISKAP može se pojaviti i neka verzija BASTION-a.
Odmah može da se primeti (naizgled) nelogičnost u broju pratećih ciljeva. Svaki od sistema tipa POLJE može da obrađuje do 30 ciljeva. Ako bi ih 5 bilo uvezano na Osnovu to bi bilo 150 mogućih ciljeva a OSNOVA može da obradi samo 120. Ako tome još pridodamo sopstvene radare ta nesrazmera postaje još veća. Međutim ta nesrazmera nije uopšte tako velika u praksi. Radi se zapravo o načinu rada ruskih radarskih sitema odnosno o trijadi talasnih dužina osmatračkih radara. Pretpostavka je da je zamislimo rad na sve tri talasne dužine u osmatranju. Dakle pošlo se od toga da sistemi POLJE osmatraju isti prostor u metarskom, decimetarskom i centimetrskom dijapazonu. Posebno se polazilo od toga da će mnogi ako ne svi od tih radara biti starijih tipova, osnosno 2D radari. Uzgred to je za sobom uzrokovalo da će svi sistemi POLJE imati u radu i radare za merenje visine i to najčešće 2 u radu (štoje i maksimum za sistem POLJE). Da bi zona osmatranja bila uspešno prekrivena potrebno je imati 9 radara, po tri iz svakog opsega. Za devet radara potrebno je bar tri sistema POLJE. Osim toga potrebno je uvek upotrebiti i gap-filere i(ili) brešere a ponekad i(ili) niskovisinske detektore. Prvobitna hijerarhija se zasnivala na dvojnom krošćenu radara odnsono ruskom modelu da jedan čvor ima jedan dežurni jedan borbeni radar i merače visine. Tako je bilo i logično da ima 4 do 5 vezanih sistema POLJE i da i sama OSNOVA ima jedan dežurni i jedan borbeni radar. kasanije je toukompikovano zahtevom za rad na tri talasne dužine (kakav je ranije postajo na sitemima KIS ASURK) a tome je i odgovaralo poevćnaje broja radara uradu na sistemima POLE na tri.
3 Realan primer uvezanog sitema OSNOVA, recimo u odbrani PVO zone sa kraja osamdesetih i početka devedesetih. Tri četna sitema POLJE predaju po 30 ciljeva bataljonskom centru tj. Osnovi. Te ciljeve OSNOVA prosleđuje ka brigadnom nivou NIVA. Sa susednim sistemom OSNOVA-1 ima razmenu podatka. Metarski dežurni radar Nebo i metarski borbeni radar Desna su sopstveni radari od kojih direktno prima informacije. Jedan KIS BAJKAL i jedan KISAR SENJEŽ su istovremni korisnici vazdušne situacije. Ovakav oblik Osnove može se naći i danas na odbrani Moskve mada će sistemi SENJEŽ pa i stari BAJKALI u neko skoro vreme nestati ali istom brzinom kao i OSNOVA. Ova struktura na odbrani Moskve se menja tek ovih dana.
Pošto su radari o kojima govorimo uglavnom radari srednje velikog i velikog dometa uobičajeno je da na njihovim položajima budu niskovisinski detektori po pravilu kod Rusa decimetarskog dijapazona tipa P-19, Casta-2E1, najčešće sa dodatnom stubnom antemom Unža tipa. Dakle, sve u svemu treba vam jedno 6 do 9 osnovnih radara u tri opsega i bar tri niskovisinska detektora, ukupno 9 do 12 radara svih vrsta. Za taj broj vam treba 3 do 4 sistema POLJE odnosno 5 ako bar jedan računate u rezervi. Ova kratka analiza ima za cilj da pokaže da kod pravilne upotrebe uvezanih sistema OSNOVA-POLJE nije prevelik broj od 5 kanala podataka ka sistemima POLJE kao i to da ti sistemi POLJE ne mogu da da daju na Osnovu 5 puta po 30 ciljeva već daleko manje. Ako uzmete u obzir malopređašnju analizu o pretraživanju prostora sa tri različite talasne dužine lako se dolazi do toga da je ukupan broj ciljeva koje sistem OSNOVA dobija od potčinjenih sitema POLJE daleko manje od 30 različitih ciljeva po sistemu POLJE. U mnogo slučajeva biće to isti ciljevi i pratiće se nadalje onim opsegom u kojem je najbolji odraz i najmanje smetnje.
4 Unutrašnjost OSNOVE pokazuje zastarele blokove elektronike izvedene na generaciji pre pojave PC računara. Glomaznost i prevelika potrošnja struje i mnogo muke oko održavanaja su prateći problemi ali pravi problem je mali broj cilejva koji se obrađuje (120) koji jednak savremenim četnim nivoima pokretnh sitema FUNDAMENT-1 ili čak i manji od polustacionarnih oblika kao što je već pomalo zastarela PICUNDA četnog nivoa (200 ciljeva).
. Tako se realan broj ciljeva svodi na daleko manji broj. Ostaje i izvesna rezerva za razmenu podataka sa međudejstvujućim sistemima. Naravno u slučaju otkaza ili uništenja tokom borbe, mogu se sistemi razmaknuti i preuzeti na sebe smanjeno osmatranje prostora (manje različitih radara). Time dolazite do varijante da samo dva sistema POLJE šalju pun kapacitet od 30 ciljeva na Osnovu. Čak i tada se vidi da se bar neki od njih preklapaju jer OSNOVA i dalje ima i svoje radarske informacije. Možda bi se nekom učinilo da je ovo razmatranje (zapravo modeliranje bojišta) nepotrebno jer su i sistemi POLJE i OSNOVA zastareli. To je možda tačno ali proći će još bar 5 do 10 godina dok ih ne sasvim ne potisnu iz upotrebe noviji sistemi tipa FUNDAMENT. Osim toga, sitem FUNDAMENT-2 ima slične principe hijerarhijskog raspoređivanja i uopšte principijelno sličnu borbenu nišu unutar bojišta. Njegova prednost je u značajno većem broju ciljeva koje obrađuje a još više u malim gabaritima, težini a prema tome i enormno većoj mobilnosti. Inače sitem FUNDAMENT-1 koji je nivoa čete, neće zbog toga što obrađuje 100-120 ciljeva zamentiti sistem OSNOVA-1. Hijerarhija nije određena brojem ciljeva već načinom umrežavnja u vertikalane hijerarhije i izgradnjom horizontalnih mreža korisnika i sadejstvujućih i korisničkih sistema. Osnovu-1 će zamentiti sistem FUNDAMENT-2 koji i jeste namenjen za nivo bataljona. On prima 4 informacije od sopstvenih radara (OSNOVA samo 2) što pokazuje razliku u koncepciji između dve generacije. U novoj je predviđen dvaput veći broj sopstvenih radara bataljonskog nivoa što inicira na očekivanje da će on često raditi i samostalno bez datalinkova sa četnim nivoima (uništeni, pogašeni ili ugušeni) što doprinosi velikom povećanju žilavosti sistema pod elktronskim ometanjem.
U svakom slučaju kombinacija sistema OSNOVA-POLJE je već decenijama oslonac ruskih ASURI sistema a tek poslednjih godina a naročito intezivno u današnje vreme se zamenjuje sa sistemima FUNDAMENT-1,2. Međutim to baš neće biti tako brzo nego će morati da prođe bar desetak godina. Naime poznat je slučaj u praksi jedne brigade na zapadnom kraju Rusije koja je tek pre tri godine (2007.god) rešila da zbog zastarelosti i nemogućnosti daljeg održavanja izbaci iz upotrebe bataljonski ASURI sitem MEŽA-M. I u nedostatku FUNDAMENT-2 uvela je na njegovo mesto Osnovu-1E. U svakom slučaju ovi sistemi su toliko zastareli da se isplati njihova zamena samo na osnovu uštede u struji kada se na njihovo mesto uvedu novi FUNDAMENTI a da uopšte ne razmatramo teškoće u održavanju i u krajnjoj liniji svakako i borbenu gotovost. Ipak treba dobro proučiti ove siteme jer je hijerarhija ruskih ASURI sistema teorijski zasnovana na njima.
5 Spoljni izgled većeg dela sistema OSNOVA-1E. To su velike i teške prikolice standardizovane tih godina u celoj sovjetskoj armiji. Slični furgoni su korišćeni i za sve radare i za sve sisteme automatizacije. Njihova težina i potrošnja sturje su krajnje neprijatni i smanjuju opštu pokretljivost a da ne govorimo o problemu održavanja.
Sistem ASURI OSNOVA-1E je sitem bataljonskog nivoa. Namenjen je za prikupljanje i obradu informacija od radarskih četa i pojedinačnih radara, drugih izvora radarske informacije i za njeno prosleđivanje raznim korisnicima.
Kompleks OSNOVA-1E u realnom vremenu omogućava:
- prijem, obradu, prikazivanje i dokumentovanje informacija o vazdušnoj situaciji od podčinjenih radarskih stanica i od radiolokaciong polja koje ostvaruju drugi sadejstvujući sistemi
- upravljanje podčinjenim radarskim stanicama i radarskim četama, određivanje pripadnosti i vrste vazdušnih ciljeva
- predaju informacija na komandna mesta ASURI, KIS, KUBA i KISAR.
- treniranje posade imitacijom dejstava kako autonomno tako i sa drugim spregnutim sadejstvujušćim, višim sistemima i korisnicima
U borbeni komplet sistema ulaze:
- komandna kabina
- kabina veze i primopredaje podataka
- kabina samotestiranja i opravke
- kabina elektrosnabdevanja
Kompleks se primenjuje u sistemima PVO. Tipovi pratećih objekata su sledeći:
- avioni borbene i civilne avijacije
- krstareće, balističke i ostale rakete
- helikopteri i drugi objekti na malim visinama i malih brzina
6 ARM spoljašnjeg daljinskog, stacionarnog punkta. Ova komotna i udobna varijanta je pogodna samo za mirnodopski period ili protiv manje opasnih protivnika jer je stacionarnost jedna od najvećih mana svih komponenti PVO odbrane. Ipak je imala jednu prednost u odnosu na pokretnu varijantu, zapravo veći broja operatora, čime se mogla značajno smanjiti njihova opterećenost u realnom radu. Ovaj princip je zanimljiv i privlačan ali samo kao oblik za smanjenje ljudskih gubitaka i samo u obliku moderne vrlo pokretne opreme.
Po potrebi aparatura kompleksa može da se razmesti u stacionarnom obliku sa daljinskim radnim mestima operatora. Ova osobina, koju ima i sitem POLJE i neki drugi ASURI i KIS sistemi i pojedini radari u savremenim uslovima ratovanja nema praktičnu vrednost, naprotiv. Svaki oblik stacionarnosti na realnom bojištu je korak bliže uništenju. Rad sa daljinski upravljanim sistemima jedino ima smisla kod radara sa malom pokretljivošću i to samo zbog jednog vrlo lošeg razloga. A to je da u slučaju pogotka ne strada posada.
Izvori informacija i mogući korisnici su:
- do 2 3D (trokoordinatna) radara tipa Saljut, Nebo-U (UA), Gama-DE (stariji) i Desna-ME;
- do 2 2D radara familija 5N84 ili 5N87 (P-14, Lena, Furgon ili Altaj, Kabina-66)
Najviše dva radara mogu biti istovremeno uvezana. Uobičajena je ruska podela na dežurne i borbene radara. Osim nabrojanih radara mogu se upotrebiti i drugi tipovi ali su ovo do skoro bile realne kombinacije u praksi. Na primer radari familije 5N84 su povučeni iz upotrebe a uskoro i gigantski Saljut 5N69 odlazi u penziju. Radari Desna-M (22Ž6) se još uvek održavaju pa su čak i modernizovani ali se ipak polako otpisuju do 2025 godine. Familija 5N87 se međutim dubinski modernizuje po sličnom modelu kako se to radi sa familijom P-35,37 ali je to samo privremena mera koja nije primerena protiv protivnika koji raspolaže sa dalekodometnim preciznim sredstvima i jakim ometanjem, jer slaba pokretljivost ovih radara ne odgovara savremenom bojištu. Noviji radari osim Gama-D u staroj izvedbi su jednostavno prevazišli Osnovu, jer prate od 100 do 200 ciljeva što je iznad njenih moći.
7 Levo Desna-M 22Ž6.Veliki i relativno moćan 3D visoko decimetarski radar sa mnogim unikatnim tehničkim rešenjima, krajnje složen, verovatno vrh radarskih konstrukcija starijih od FAR i AFAR rešetki. Katastrofalna mana protiv jakog protivnika mu je vrlo slaba pokretljivost. Desno je tipičan "janusovski" izgled 2D decimetraša (na granici sa centimetarskim) u starijoj varijanti Altaj u modernijoj na fotou 5N87 Kabina-66 (ratovao u Srbiji). OSNOVA je često bila direktni korisnik ovih radara. Kao 2D radio je sa 2 do 4 PVR-11,13.
Nadalje izvori informacija mogu biti:
- do 5 potčinjenih sistema četnog nivoa POLJE-E, NIZINA-U, VP-01; FUNDAMENT-1E;
- sadejstvujući sistemi OSNOVA-1E, NIVA-1E, FUNDAMENT-2E, MEŽA-M; VP-02; do 2 istovremeno (potčinjenost i sadejstvo sa Fundamentima je samo prinudno)
- korisnički KIS-ovi tipa SENJEŽ-E, SENJEŽ-ME, SENJEŽ-M1E, BAJKAL-1E, BAJKAL-1ME, RUBEŽ-1ME; AKUP-22 ali najviše do 2 vezana istovremeno
- sistemi višeg ranga tipa PROTON-2M, UNIVERZAL-1E, NIVA-E, FUNDAMENT-3E; eventualno kao dopunska opcija OSNOVA-1E ali najviše samo 1 takva veza
- automatizovani sistemi strane proizvodnje kroz kompleks emulatora tipa Ljilja;
Osnovne karakteristike:
Broj istovremeno praćenih vazdušnih ciljeva: 120
Opseg dejstva:
po dometu 1600 km
po visini 100 km
po brzini 6000 km/h
Broj:
istovremeno priključenih korisnika i izvora: 10 a dva (2) korisnika maksimalno
automatizovanih radnih mesta: 3
članova posluge: 7
vreme uključenja iz borbenog položaja: 2 minuta
Podatke o opsegu dejstva shvatati samo kao maksimalne vrednosti. U realnoj praksi one su po pravilu uzimale manje vrednosti. Vreme uključenja je tačno ali ono ne predstavlja vreme razvijanja i svijanja na vatrenom položaju koje je mnogo duže i meri se sa nekoliko sati.
8 ARM automatizovana radna mesta u sistemu OSNOVA. Iako je sitem bio veliki napredak u opštem projektnom smilu, onosno koncepcijski, bio je zapravo izveden sa već zastarelim sredstvima. Ipak PVO sustav je sa njim dobio jedan kvalitativan skok. U zajednici sa sistemima POLJE podigao je žilavost i upotrebljivost ruske PVO na jedan sasvim novi nivo.
Sistem OSNOVA je drugi sitem ruskog porekla u upotrebi koji je ušao u široku upotrebu krajem 80-tih godina. Vrlo srodan sistem njemu je nešto stariji sistem PORI-ME koji je prema OSNOVI i usavršen. Ali taj sistem je u bazisu nešto starije tehnologije od sistema OSNOVA. PORI-ME je ostao specifično vezan za starije oblike KISAR tipa SENJEŽ i KUBA tipa RUBEŽ. PORI-ME kao podčinjene ima prilagođene verzije četnih sistema POLJE-ME i ima samo 80 pratećih ciljeva. PORI-ME je tek kasnije uopšte dobio prava sredstva automatizacije jer se na početku (na Vektorima i starim Senježima) dosta zasnivao na manuelnom i poluatomatskom radu. Sistem OSNOVA je postao vodeći ASURI sistem bataljonskog nivoa PVO teritorije i može imati podčinjene obe verzije četnog nivoa POLJE i POLJE-S. Sistem OSNOVA se vezuje na viši komandni nivo NIVA. Generalno gledano, po ukupnom kapacitetu praćenih ciljeva sistema NIVA, dva sistema OSNOVA pokrivaju tri sistema PORI-ME. Zapravo prava razlika između PORI-ME i OSNOVE je u tome što kod OSNOVE imamo zaista višestruke izvore informacija iz više sistema POLJE dok kod sistema PORI-ME zbog manjeg broja praćenih ciljeva, savim realno se koriste samo dva sitema POLJE-E i sopstveni radari. I dok kod sistema PORI-ME učestvuju samo radari starijeg tipa, sistem OSNOVA je često spregnut i sa radarima novijeg tipa. Verzije ASURI tipa FUNDAMENT, svih nivoa, imaju obezbeđeno sprezanje sa sistemom OSNOVA. Posebna odlika sistema OSNOVA je što je ona redovni izvor informacija i za KIS tipa BAJKAL svih varijanti a on je postao glavni KIS PVO Rusije (iako ne i najčešći što svakako pripada SENJEŽU zbog brojne odbrane Moskve). Kako je zamena sa sistemom FUNDAMENT-2 proces koji će trajati desetak godina (sistem PICUNDA nije bio zamena za njega već za još starije i neke drugačije sisteme i samo je letimično (i manje nego letimično) zahvatio oružane snage) možemo očekivati još neko vreme pojavu OSNOVE, mada možda ne na kritičnim delovima mogućih ratišta (a to su pre svega zone Kavkaza i bazen Crnog mora), gde će sigurno biti prisutni sistemi FUNDAMENT-2. Do 2016-2020 ćemo ih svakako još susretati makar u manjem broju a nakraju pojedinačno.
9 Levo gigantski Saljut 5N69 ili ST-67 Ob poznatiji pod svojim nadimcima Strategijski ventilator ili Mastodont. Frekfencija rada u L području izmešu 1200 i 1400 MHz. Činjenica da je projektovan kao pokretan ali sa obezbeđenjem betonske osnovice (mada je to moguće u miru pripremiti unapred) ali isto tako je činjenica da niti jedan (od 38 proizvedenih) nije nikad pomeren sa onog mesta na koji je prvobitno postavljen. Sasvim logično za napravu koja je imala rotacionu masu preko 17 a ukupnu preko 85 tona. Ipak bio je to prvi klasičan 3D ruski radar velikog dometa i u unutrašnjoj opremi i po performansama daleko ispred svog vremena pa je kao takav uspešno radio do danas a tu i tamo ga još negde ima u upotrebi. Služio za odbranu Moskve i Lenjingrada. Često radar uz ASURI OSNOVA. Desno je već legendarni 55Ž6 Nebo(U,UA). Totalno metarski radar i to 3D sa daleko manjim gabaritima i masom. Ipak i on je glomazan i njegovo vreme napuštanja položaja je nekih 22 časa što ga čini pogodnim jedino za dežuranje a nikako za realni rat velikog inteziteta. Međutim za ratove malog inteziteta više nego dobar, zbog dobrog dometa i velike otpornosti na ometanja. Osim toga veoma je pogodan kao dežurni radar (što mu je i deklarisana namena) za duge periode mira ispunjene sitnim i srednjim provokacijama i u toj ulozi je krajnje pogodan i ekonomičan pa u tom smislu ostaje jedan od najvažnijih ruskih radara i nadalje i kao takav se širi i po svetu kao izvozni. Objektivno u budućnosti ćega zameniti visokomobilni radar izvorno razvijan sa PVO KoV-a NEBO-M koji je dalji razvoj radara NEBO-SVU (ali vrlo dalji razvoj, zapravo avangardni i sa dosta razvojnog rizika) i koji će se verovatno pojaviti do 2020.godine.
Dopuna: 08 Jun 2011 17:40
Dopuna: 08 Jun 2011 17:42
Dopuna: 08 Jun 2011 17:43
Dopuna: 08 Jun 2011 17:45
Dopuna: 08 Jun 2011 17:50
Dopuna: 08 Jun 2011 17:51
Dopuna: 08 Jun 2011 17:53
Dopuna: 08 Jun 2011 18:00
Dopuna: 08 Jun 2011 18:02
|
