PVO sistemi - "Vitjaz" i "Morfej"

• 4Ovo se svidja korisnicima: bojank, ILGromovnik, rovac, Oluj2.1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mислим да уопште није спорно да је секторски рад радара за навођење ракета далеко најпоузданији. Увек сам се питао колика је реална способност ротирајућег радара да превовремено обнавља податке и формира и шаље корекцију на ракету у средњој фази.
Што се тиче ракета са ПАРС и ТВМ, мислим да оваква могућност готово и не постоји, па зато и говоримо о ракетама са АРС.
Као што је већ речено, потребно је ракету довести заиста веома близу циља, односно навести веома прецизно, имајући у виду и ширину дијаграма антене радара у ракети, који су обично у мм таласним дужинама, зато прецизност навођења са већим даљинама дефинитивно опада и то усудио бих се рећи значајно.
Нема замене за радар који ради секторски и држи циљ у захвату, мада су данас и ту "прекиди" али с обзиром на брзину скенирања радара са фазним низом, то је готово непрекидно или квазиконтинуално.
Зато имамо код Гвоздене куполе случај да радар ради секторски код навођења ракета на циљеве.
Брзина обнављања података је веома важна, а ротација од 60 об/мин (Астер и сл) то обезбеђује само ако радар у ракети има могућност брзог скенирања, мало шири дијаграм зрачења и ако је ракета веома маневрабилна да може исправити грешке. То се све односи на дејства на крајњим дометима. Наравно и рачунар система управљања ватром мора бити велике снаге и брзине обраде података.
Писао сам и раније а и сада имам значајне резерве када се говори о дометима од 100 км или слично за ракетне системе ПВО који имају ротационе радар за навођење у средњем делу.
Мислим да се и код Витјаза то оставља као могућност, али да ће режими рада бити пре свега у раду осматрач-аквизитор / нишанац уз 8-каналност по циљу. Ситуација у којој оба врте и наводе или да оба радара раде секторски у режиму навођења по подацима са командног места је рекао бих изнуђена ситуација када нападача има превише и када нападају "са свих страна".

Праву могућност оваквог навођења у кругу 360 степени видим само код сферних радара креираних као Лунебергова сочива, а то имамо на предлозима решења на Морфеј. Имамо радар који је сферни и на коме се по читавом полупречнику налазе примопредајни модули који истовремено, без икакве ротације, гледају у кругу од 360 степени и могу извршавати све задатке које радар може имати.
Зато и мислим да пројекат Морфеј касни, јер развити такав радар није лако, а још треба имати у виду да и домет тог радара није велики код Морфеја, јер се мора водити рачуна о димензијама антене и мобилности система.

Одужих и превише, али ваљда се разуме "шта је песник хтео да каже"....

Увек се присетим и система Беркут где је ротациони радар обнављао податке 5 пута у секунди (у свом сектору наравно, али радећи у режиму "ТWS") и то је гранично било довољно за навођење ракета РК путем, а видели смо како се ракета понаша као "пијанац" у уској улици, ударајући главом у зид са једне, па са друге стране (фигуративно говорећи) и тако се враћајући на пут кући (на трајекторију ка циљу). Јесте се радило о слабо маневришућим ракетама (мада се и то касније поправило) али су им и циљеви били спори подзвучни бомбардери.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Braca75, zoran MKD, rovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O hvala Bogu i Svetom Jovanu da se neko i Berkuta seti, baš u kontestu toga o čemu pričamo.
Pitanje:
Berkut se vodio RK sistemom, ali pitanje je kojom metodom se vodio ?
Preticanje, polupreticanje ?
Pitanje je isto kao i kolika je derivacija MB 120 M75 na 4 km.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Oluj2.1, sremac983
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::O hvala Bogu i Svetom Jovanu da se neko i Berkuta seti, baš u kontestu toga o čemu pričamo.
Pitanje:
Berkut se vodio RK sistemom, ali pitanje je kojom metodom se vodio ?
Preticanje, polupreticanje ?
Pitanje je isto kao i kolika je derivacija MB 120 M75 na 4 km.

Па ако ме сећање добро служи, Беркут је користио 2 методе или 2 подврсте исте методе. Уводна која је имала за циљ да ракету уведе по вертикали (висини) у трајекторију и мислим да су је звали "коефицијент К" и друга које је уводила по азимуту (правцу) и надаље и по висини и да су ту звали "коефијент С".
Иначе ова метода сачињена од "коефицијента К" и "коефицијента С" била је метода паралелног зближавања.

Постојао је и метод са три тачке код електронског ометања, али није био основни и снижавао је каналност по циљу са 20 на 4.

• 1Ovo se svidja korisniku: MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako je metoda paralelnog sbližavanja, gde je u raketi koordinator koji meri brzinu obrtanja pravca osa rakete osa na cilj ?,
Kod IC, PARS i ARS to radi GSN.
Kako se ostvaruje metoda tri tačke na sistemu koji nema nišanski radar ?
Za metodu tri tačke se poklapaju cilj, raketa i osa nišanskog radara.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Areal84, voja64, Vlada1389, sremac983, rodoljub
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::Ako je metoda paralelnog sbližavanja, gde je u raketi koordinator koji meri brzinu obrtanja pravca osa rakete osa na cilj ?,
Kod IC, PARS i ARS to radi GSN.
Kako se ostvaruje metoda tri tačke na sistemu koji nema nišanski radar ?
Za metodu tri tačke se poklapaju cilj, raketa i osa nišanskog radara.

Да, морао сам се мало присетити. Беркут је имао специфичан начин навођења ракета, користећи те коефицијенте К и С, али ипак то није класична метода паралелног зближавања, већ како сами конструктори кажу "модификована и поједностављена".
Ради се о методи навођења која се базира на разликама у координатама циља и ракете, да би се формирале и слале команде управљања које ће ракету враћати на трајекторију методе у две равни, односно у онај коридор који сам сам пежоративно назвао "уска улица" у претходном коментару.
Радило се о напонима који су одговарали линеарним мерама. Циљ је већ био у обради преко тригонометријског калкулатора са 3 подсекције (калкулатора) и требало је одредити координате по картезију x,y,z.
За ракету су стизале поларне координате (коса даљина Д, угао по елевацији -епсилон и угао по азимуту -бета) које треба претворити у координате по картезију. Када се то изврши у калкулаторима 1-3, координате циља и ракете слате су у следећи калкулатор (бр. 4) који је требао да упореди координате ракете и циља да би се одредили односи, разлике које нам требају.
На крају у наредном калкулатору (бр. 5) се врши формирање команди управљања по азимуту и по елевацији, а на основу разлике положаја циља и ракете по даљини, одређује се тренутак активирања близинског упаљача.
Ово је "скраћена-скраћена" верзија, али сам је исписао (мада можда није било потребно за ову дискусију) да се и сам мало подсетим.

Што се тиче "тротачке" код система који нема нишански радар, као Беркут, то јесте за развијање можданих вијуга. Вероватно је велика брзина ротације антена која је 5 пута у секунди засецала циљеве (300 об/мин да би упоредили са Астером, Гвозденом куполом или др. системима који су поменути, а који имају од 30- 60 об/мин, али други метод навођења и ракете са активном ГСН), било довољно да се може вршити преклапање на такав "квази-сноп". Положај ракете је такође релативно прецизно одређиван помоћу система "питач-одговарач" и засебне антене и система стробовања.
Радио команде се формирају и шаљу по угловима, без претицања, опет засебним предајницима.
Треба напоменути да је Беркут у каснијим фазама имао и "комбиновани метод" навођења. Нисам пратио шта би то значило, могу само претпоставити неки метод 3Т до увођења на трајекторију и онда прелазак на "разлике у координатама". Тада су већ и ракете имале 14 Г преоптерећење у односу на почетних 3-4 Г, тако да су 3Т и овакве "комбинације" могле бити изведене у пракси.

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, Braca75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bravo care !
Moram na šljaku komentarisaćemo večeras.
Bravo !

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Braca75, stug, sremac983
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad ste se dotakli tih arhaičnih sistema, skroz ne vezano, ali čisto onako još jedna metoda koju je teško nekako nazvati, ili nije...teleupravljanje odnosno na nerotirajuću opornu liniji (liniju viziranja raketa-cilj)...šta god to značilo

Avionska R-27R/ER u fazi inercialnog leta sa radiokorekcijom isto tako leti prema jednom matematičkom modelu koji je valjda rezultat mnogobrojih računa prema parametrima leta rakete.



Čisto kao primjer nečega što ne postoji, ali možda bude zanimljivo. Znači neki cilj leti, to su ove plave točke i radar ga snima mjeri ga i odredi mu uglovu brzinu. Zatim sračuna točku pusk i točku recimo gdje bi raketa nakon puska cilj spičila...recimo svaka točka je 5 sekundi i ako je prva u trenutku pusk, a zadnja točka vstreč onda je uglova brzina 5/30=0,166 s-1.
Sad ide matematika, uglovu brzinu pomnože sa procjenjenim vremenom leta rakete i podjele sa 3 ... 0,16*30/3= 1,6 i dobije se neki kut.
Sad taj kut predaju raketi i ona za taj kut nešto u sebi zarotira i fiksira u tom položaju, hoće to biti antena, žiroskop ili mali zeleni koji će ispružiti ruku i ukočiti je može se diskutirati. Ali time je raketa dobila svoj koordinatni sistem i ta ispružena i ukočena ruka postaje os X.
Sad se raketa lansira i mali zeleni sa svojom rukom stalno drži cilj na liniji, drži zapravo zrak gdje očekuje da se cilj treba nalaziti, osi X, oporne linije ne rotiraju, one su paralelne. Kako raketa leti tako se odstupanja po Y i Z pokušavaju dovesti do nule...Berkut

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@pukovnik

Čitao sam neke tvoje veoma zanimljive grafikone leta raketa R-27R i ER kada se lansiraju sa zemlje i daljine i visine do kojih može dohvatiti. Znam da Ukrajinci rade na tome, čitao sam negde da su razmišljali da GSN modifikuju za raketu sistema Kub, mada ne vidim neku posebnu svrhu, kada je kod Kuba drugi problem u pitanju kod raketa.
Ono što je mene više zaokupilo jedno vreme bila je mogućnost modernizacije Kuba, stvarajući neku vrstu Kub-NASAMS sistema sa raketama R-77. S obzirom na modifikaciju MiG-ova 29, te rakete bi trebalo da budu kupljene. Pretpostavljam da su karakteristike slične kao kod R-27R.

Tragajući za podacima još uvek pomalo "misterioznu" raketu sistema Vitjaz i budućeg Morfej - 9M100, pronađoh u nekih ruskim izvorima, da je postojao projekat i čak i prototipovi rakete R-77RV-AE-ЗРК za lansiranje sa zemlje. U tom tekstu je rečeno da se raketa ispitivala (ali za vertikalno lansiranje) za sisteme Vitjaz i Morfej i da je mogla "dohvatiti" do 15 km po daljini. Pretpostavljam po visini od 1/3 do 1/2 vrednosti po daljini.
U onom grafikonu R-27R si veoma plastično i lako razumljivo objasnio kako minimalna brzina zbližavanja cilja radi odrade blizinskog upaljača, utiče na daljinu (i visinu) uništenja cilja uzimajući u obzir brzinu cilja, manevrisanje cilja, visinu cilja u odnosu na raketu u trenutku lansiranja i brzinu rakete koja mora do trenutka dolaska u zonu uništenja cilja biti brža od cilja za vrednost minimalne brzine zbližavanja (150 m/s kod R-27ER).

Elem...digitalizacija RStoN-a i SLO-a (zamena AKR sa digitalnim balističkim računarom) i instalacija raketa R-77 / R-77ER (bez ikakvih dodatih bustera) verovatno bi mogla biti izvedena uz mogućnost višekanalnosti baterije uz početno navođenje sa RStON-a i dodelu ciljeva ili pak usmeravanje glasom što bi tražilo da se na SLO postavi (slično kao na lanserima Buk-a) kvalitetna TV/termovizijska kamera širokog i uskog vidnog polja i eventualno laserski daljinomer. Ukrajinci imaju jedan lep predlog modernizacija SLO-a uz digitalizaciju elektronike, ugradnju digitalnog balističkog računara i ugradnju PC konzole umesto analognog pulta upravljanja ispred operatora što veoma olakšava praćenje dolazećih komandi sa RStON-a, trenutni položaj lansera sa raketama i olakšava upravljanje lansirnim usmeračima putem miša ili miikrotastera-točkića.

Odoh u širinu. Dakle svakako da su rakete sa aktivnim glavama za samonavođenje sada atraktivne za uvođenje u jedinice PVO što vidimo u tendencijama zapadne Evrope kroz Aster, Mica, NASAMS i kroz izraelske projekte Spydera, Iron Dome i dr.
I na malim do srednjim daljinama (do 20-30 km) to je zaista odlično rešenje, jer raketa ili ima zahvat dok je na lanseru ili će zahvat ostvariti vrlo brzo nakon lansiranja. To zavisi i od načina lansiranja (vertikalno ili usmereno). U tom smislu i vidim neke mogućnosti modernizacije sistema Kub kod nas (i bilo gde drugde).

Ipak, da bi takve rakete zaista bile ubojite na srednjim i velikim daljinama, mislim da treba da budu navođene u srednjem delu leta radarima koji rade u sektorskom režimu i koji ciljeve "neprekidno drže u zahvatu".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kakva je uopšte prednost korišćenja bilo čega od Kuba na takvoj stvari?

• 1Ovo se svidja korisniku: ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Monetarna. Zadržiš hardver. Samo rekete i "neke sitnice" zamjeniš. I politička. Manji otpor dežurnih dušebrižnika ala omerikens