Radovi na razvoju novih i usavršavanju postojećih PA topova i mitraljeza u SFRJ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U pravu si Trpe al ima jedan problem koliko se ja sećam kod nas su uglavnom obeležavani sa TAB-70 a zašto e to ne znam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Napisano: 08 Sep 2012 15:20

Hvala Ljubo
SU-57/2 su zvanično uvedeni u naoružanje 1963. godine a naručeni su 1961. godine. Što se tiče oruđa 30/2 mm M 53/59 ona su nabavljena tokom 1968. i 1969. godine.
Zadovoljan SB. И те како!!! Знате, ја сам присталица унификације. Зато постављам питање зашто су набављани различити лаки самоходни ПАТ-ови!

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Sep 2012 15:18

Ljuba je spomenuo PA top 20/3 mm M-55 MkII. Reč je o vrlo interesantnoj konstrukciji i zasada samo par rečenica o njoj.

Jugoslavoja je u periodu 1951 – 53. godine primila iz Velike Britanije 143 aviona tipa Moskito (6 Moskita TMk 3, 77 Moskita FB Mk6 i 60 Mostika NF Mk38). Od ovih aviona verzije FB Mk6 i NF Mk38 su imali u naoružanje topove 20 mm Hispano Mk II i to po 4 komada. Dakle ukupno je na njima 548 ovih topova. Tokom 1963. godine povučeni su iz naoružanja i poslednjih 9 Moskitosa FB Mk6. Nakon rashodovanja Moskitosa ostalo je na raspolaganju oko 450 topova Hispano Mk II. Ovi topovi su predstavljali neznatno modifikovanu verziju topa HS 404 iz kog je direktno razvijen naš top 20/3 mm M 55. Koristili su i istu municiju. Pored toga topovi Hispano Mk II premda već stari oko dve decenije bili su u vrlo dobrom stanju sa vrlo malo ispaljenih metaka. Zbog svega toga odlučeno je da se iskoriste za izradu PA topova sličnih prefomansi kao 20/3 mm M 55.
Tako je nastao PA rop M-55 MkII. Na bazi avionskih automata Hispano MkII, podvoska i donjeg lafeta jednocevnog topa 20 mm M38 i mehaničkih frikcionih varijatora i nišanskih sprava razvijenih za PA top 20/3 mm M 55. Na taj način je dobijen top koji je po karakteristikama bio sličan PA topu 20/3 mm sa mehaničkim varijatorima. Serijsku proizvodnju PA topa 20/3 mm MKII realizovao je Remontni zavod u Hadžiću.

Dopuna: 09 Sep 2012 15:20

U Hadžiću je izraćeno, verovatno, oko 140 ovih topova.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ssekir75, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Napisano: 08 Sep 2012 15:20

Hvala Ljubo
SU-57/2 su zvanično uvedeni u naoružanje 1963. godine a naručeni su 1961. godine. Što se tiče oruđa 30/2 mm M 53/59 ona su nabavljena tokom 1968. i 1969. godine.
Zadovoljan SB.

Dopuna: 08 Sep 2012 15:23

BTR-50 sa mitraljezom 14,5 mm je naša modifikacija iz ne tako davne prošlosti. Ljuba je u pravu. Ono što neki ne znaju a što je Ljuba naveo to je da smo mi imali u naoružanju rumunsku verziju BTR-60 poznatu kao TAB-70.

Ми смо имали те ''табове'' у ПЈМ. Сви смо их звали ''румуни''.

• 6Ovo se svidja korisnicima: sasans23, ltcolonel, Voja1978, MB120mm, mikrimaus, nradukic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SB ::........................................... Знате, ја сам присталица унификације. Зато постављам питање зашто су набављани различити лаки самоходни ПАТ-ови!
Питање је на месту.
И одговор ће, надам се, бити на месту.

Једно оруђе не може да задовољи све захтеве.
Када говоримо са становишта времена увођења у употребу, објаснићемо ту шароликост (а заправо шароликости нема) овако:
- ПАТ 20/3мм улази у састав лаких батерија ПВО / пешадијских пуковских. У то време постојало је тек неколико пешадисјких брига, које су имале формацијске лаке артиљерисјке дивизионе ПВО. Постојао је захтев за лаким и ПА топовима. Темпо напада пешадисјких јединица је такав да су се ти топови могли "прегурати" на неки нови ВП (наредни, следећи, резервни итд). Сматрало се да је најосетљивији елеменат борбеног поретка (б/п, касније назван: борбени распоред б/р) "мад - мешовити аертиљеријски дивизион" и да је та батерија "скоро" довољна за одбрану њеног најкрупнијег елемента - хаб-105.

- СПАТ 30/2мм је знатно моћнији по домету, ватреној моћи. Ушао је у самоходне батерије оклопних пукова и самоходне дивизионе оклопних бригада. Такође овај топ улази и у састав самосталних лаких дивизиона ПВО / пешадисјких дивизија. У оклопним јединицам служи за праћење поретка ОМЈ или правовременим поседањем унапред дефинисаних ВП. У пешадисјким дивизијама се налази, како би командант могао да преноси тежиште ПВБ (противваздушна борба) са једног правца на други, тј. пренесе тежиште ПВО с једног објекта на други. Када је уведен ПАРС С-1М, ове батерије су потиснуле ПАСТ 30/2 (из оклопних и механизованих бригада) у дивизионе осталих бригада у оквиру КоВ, а по две су се налазиле у саставу ракетних пукова "куб"

- СО 57/2мм је улазило у састав самоходних дивизиона ПВО / оклопних и механизованих бригада. Обично по две батерије, трећа је била 30/2мм. Проблем код овог топа је застарела НС, која није могла да одговори захтевима савремене ПВБ. Аутомати топа, и муниција нису били застарели, али нишањење и праћење циљева великих угаоних брзина је било неефикасно. Праћење путања зрна и коректура ватре су били отежени због великог утицаја сагорелих барутних гасова који су напуштали уста цеви (велики облак ватре, дима и прашине).

Овде сам истакао ова три оруђа, који су на свој начин обележили једну епоху у развоју јединица ПВО.

Следеће: логистички проблеми. Пешадисјки пукови нису имали сопствену позадину и ослањали су се на Поз.базе дивизија. Бригаде су релативно самосталне једнице у погледу логистике, па су могле имати и крупније калибре и њихову резреву муниције прерасподелити у позадину дивизиона, или у оквиру транспорта бригаде.

Има ту још неких опредељујућих фактора. Нећемо све адуте одмах на сто.

Љуба

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Љубо, хвала на одговору.
Зна ли се број набављених самохотки 30/2 мм и 57/2мм?

• 2Ovo se svidja korisnicima: sasans23, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Od 1969. (tj 1968) do 1975. godine nabavljeno je oko 700 oruđa 30 mm M 53/59 tj 30 mm M 53/70. Imam tačno kako je tekla isporuka al to je to. Da ne bude zabune prvi su isporučeni 1968. godine al su stvarno uvedeni u jedinice 1969. godine. Zato u neki čak i zvaničnim dokumentima piše da je isporuka započela 1968. a u drugim 1969. godine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako se ne varam, nabavljeni su nesto vise od 150 ZSU-57/2.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Voja1978, ltcolonel, Sirius, sasans23, nradukic, bojank, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

ltcolonel ::Od 1969. (tj 1968) do 1975. godine nabavljeno je oko 700 oruđa 30 mm M 53/59 tj 30 mm M 53/70. Imam tačno kako je tekla isporuka al to je to. Da ne bude zabune prvi su isporučeni 1968. godine al su stvarno uvedeni u jedinice 1969. godine. Zato u neki čak i zvaničnim dokumentima piše da je isporuka započela 1968. a u drugim 1969. godine.
Док не стигне та прецизна бројка око наручених и испоручених ПАСТ 30/2мм, ево још неких података, који су кружили у јавности.
- кажу 710 комада. Сви ови топови су набављани за фромацијску попуну. Чак и батерија у ШЦ АРЈ ПВО у Задру имала је 6 оруђа. Према томе најприближније би било да је набављено, рецимо 702 или 708 или 712.

Ипак, када је једна од тих самохотки страдала на пружном прелазу код Прилепа (1979) стигла је одмах попуна. То је ПАСТ 30/2мм из 41.лад ПВО - гарнизон Кичево.

Мислим да смо ми од прво набавили серију М.53/59 и да је она имала нишанску справу М.49



а да је онда уследила серија М.53/59/70 са новом НС М.61

ова НС омогућила је прорачун претицања за циљеве у ВаП до брзина 350 м/с. Веома сложена справа. Да не идем сад у подрум, да тражим свеске из теорије гађања, али је то НС која је код оспособљеног нишанџије била моћно средство.

- Прва модификација у ЈНА извршена је уградњом мотора ФАМОС Ф010А. Ову модификацију прошле су све самохотке. Нормално да је то био процес, који је започео 1982. Неке самохотке су остале само на тој модификацији. Ознака није мењана, једино је промењен књиговодствени број - задужења.

- Друга велика модификација односи се на уградњу НРХ уређаја Ј-171А. Реакао је аутор теме, колико је то повећало ефикасност. Рецимо то овако: вероватноћа обарања авиона, батеријом у једном налету, са 0,009 на 0,016.
Шта овде није било добро. Поменути нишанско-рачунарски-хидраулични уређај је задржао постојећу оптику, увећање х1 (дакле без увећања). Нишанџија када уведе циљ у центар кружића једва га назире, а када пређе да одрађује претицање, циљ се преклопи "курсором" у нишанској справи, па до даљина од 2.000 метара се скоро и не види. А НС је требала да омогући ефикасно гађање топом до 3.000 метара. Зато смо измислили две даљине гађања: гађање у зони снажног дејства до 2.000м и гађање у зони успешног дејства до 3.000м.

Следећи проблем, који смо констатовали је ЗНС (земаљска нишанска справа). Неко је направио превид, па је задржао добош даљине (даљинар) предвиђен за топ 20мм. И првих година употребе, све јединице су на контролним гађањима циљева на земљи, редовно добијале "слабе оцене". Емпиријском методом, открили смо да се сви циљеви на даљинама до 1.000метара гађају заузетом даљином "0" а они даљи по таблици коју смо сами израдили. После тога није више било грешке у нишањењу. Мислим, то и није било тако тешко, с обзиром, да пад зрна 30мм на даљини од 1.000м износи 53 цм, а за гранату 20мм тај пад је 12,5м

На "бојевим" гађањима циљева у ВаП овај топ никад није надмашио прецизност оруђа М.55А4 мада су обе НС исте. Проблем је у смањењу оцене гађања када се ватра отвара на даљинама мањим од 2.000м. Лично сам у улози нишанџије гађао овим топом мету "рукавац" на бојним гађањима (преко неколико пута . Како да вам опишем тај осећај кад притиснете тастер окидача и када трасери опишу путању према циљу? ..... па то се не може изразити речима

Овај топ је стекао "славу" гађањем циљева на земљи током минулих 90-тих година. Ипак је неоправдано запостављена његова основна улога, гађање циљева у ВаП. Авијација НАТО га је смишљено избегавала. Забележена су само два дуела између њиховог А-10 и нашег ПАСТ. Један је у околини Бујановца, а други је у околини Ђаковице. Овај топ је подигао авијацију НАТО изнад 3.500м то је сасвим неспорно. На простору КиМ једновремено је боравило око 25 (+/- 3) батерија ових топова. Основни његов задатак: "одбрана објекта ПВО" успешно је остварен.

У овом контексту треба сагледати и улогу осталих оруђа и система ПВО.

Е то у настваку.

Љуба

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Је ли ПАТ 20/3мм Хиспано био нешто нај боље за шта се средином 50... могла добити лиценца?