Automatska puška FN SCAR

46

Automatska puška FN SCAR

offline
  • Pridružio: 12 Jan 2011
  • Poruke: 3204

Indusi imaju vrlo sarenoliko naoruzanje u aktivnoj upotebi . Jos uvek koriste Lee Enfield i Vickers , dok kod policije moze da se vidi i Sten. Tesko je kod njih govoriti o trendu.

Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
online
  • Recce 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 18 Apr 2011
  • Poruke: 5350

To je vec pitanje ekonomije (kao i u nekim evropskim armijama). Ali, pri kupovini novog oruzja pokazuju interesovanje za 7,62 NATO bas kao i Pakistan.
U zadnjih par konkursa u obe zemlje trazena je "battle rifle" a i Zastava je konkurisala sa modelom u tom kalibru.

offline
  • bojank 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 11779

Recce ::Ne znam, a da li ti mislis da je usvajanje oruzja u 7,62x51 mm slucajnost ili tek hir komisije dve potencijalno sukobljene zemlje?

Pakistan osim raznoraznih AK, koje formalno "vojska ne koristi" (mozes misliti) i dalje koristi 7.62x51 i nikada nije presao na srednji kalibar.
Kod Indusa... Uh, u praksi im jedno 70% vojske i dalje rabi FAL.

Citat:
- Da li je uvodjenje municije niskog impulsa (5,45 5,56 5,8 mm) povecalo efikasnost pesadijske vatre u odnsu na prethodne sukobe?
- Da li je povecana verovatnoca pogotka prvim metkom?
- Da li je efikasnost na cilju te municije bolja od ucinka 7,62?


Recce, za pitanja
1 - da, zbog bolje kontrole automatske vatre koja u praksi drasticno podize sansu pogotka mete u pokretu na odstojanjima do 200m. Imas i sovjetske i americke studije na tu temu.
2 - mozda marginalno, ali ne bitno. Postoji "trzaj" strelca kada ocekuje da puska ima trzaj, kod maloimpulsnih je to manje.
3 - ne, ali je i dalje sasvim zadovoljavajuca.

Sa 7.62x51 se gubi i na tezini municije i na mogucnosti automatske paljbe i na kapacitetu okvira i na masi oruzja, a dobija se sta? Marginalno veca mogucnost da neko pogodi nesto na 600-800m. A gadja sa AP...
Za PM i odeljenskog snajperistu uvek i svuda 7.62x51/54, ali za AP za regularnu vojsku je isto tako besmisleno kao i '50ih kada su ga Ameri ugurali NATO-u.

Specosi su druga stvar i oni ionako nemaju "jednu pusku po glavi stanovnika", vec uglavnom postoji poprilican izbor sta ce koristiti.

offline
  • Pridružio: 12 Jan 2011
  • Poruke: 3204

Kod opremanja jedinica Indusi imaju neke svoje poglede,koji se znacajno razlikuju od onih na Zapadu ili u Evropi. Prosle su godine kupili 70000 SIG 716 i 90000 CAR 816 u 5.56. Zvanicno, sluzbena puska im je AK 103 , koju treba da zameni AK 203 u kalibru 7.62x39.
U praksi , na ulici mozes da vidis svasta, posto se vojska vrlo cesto koristi za podrsku policiji.

offline
  • Pridružio: 21 Jul 2008
  • Poruke: 9981
  • Gde živiš: Gorod-geroй Moskva

SiG716 u 5.56?

offline
  • Pridružio: 12 Jan 2011
  • Poruke: 3204

Moja greska. 7.62x51

online
  • Recce 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 18 Apr 2011
  • Poruke: 5350

bojank ::...Recce, za pitanja
1 - da, zbog bolje kontrole automatske vatre koja u praksi drasticno podize sansu pogotka mete u pokretu na odstojanjima do 200m. Imas i sovjetske i americke studije na tu temu.
2 - mozda marginalno, ali ne bitno. Postoji "trzaj" strelca kada ocekuje da puska ima trzaj, kod maloimpulsnih je to manje.
3 - ne, ali je i dalje sasvim zadovoljavajuca.
Sa 7.62x51 se gubi i na tezini municije i na mogucnosti automatske paljbe i na kapacitetu okvira i na masi oruzja, a dobija se sta? Marginalno veca mogucnost da neko pogodi nesto na 600-800m. A gadja sa AP....

Odlicno,i nadao sam se slicnom odgovoru. Sve to zvuci OK, ali...
Pre izvesnog vremena bio sam u prilici da pogledam jednu studiju koju su zajednicki radili ameri (Aberdeen Proving Groun Institute), britanci (studija Dr. Joerg Hedtmann "Aspects of weapons destruction") i kanadjani (Canadian Institute of International Affairs and Irwin Publishing - Toronto) a dobar deo njihovih izvora su ruske evidencije jos iz WWII koje smatraju izuzetno preciznim, ali to je druga prica...
Elem, jos od odbacivanja (tada perspektivnog) kalibra 7,2x43 (280 British) koji su podrzavali englezi, kanadjani, belgija (a izvan NATO Australia i N. Zeland) traju nezavisna ispitivanja i analize efikasnosti i optimalnih resenja u pogledu pesadijskog oruzja. Zakljucak je za njih porazavajuci, mnoga resenja su nametnuta od strane SAD mimo svake logike i potrebe izuzev zarade za americke kompanije. Ali, da se vratimo na moja pitanja.
- efikasnost streljacke paljbe NIJE PORASLA sa uvodjenjem metka manjeg kalibra. Naprotiv, trosi se vise municije po eliminisanom protivniku nego tokom WWII i to ne samo po broju ispaljenih komada vec i po ukupnoj masi.
- verovatnoca pogotka je porasla samo kod snajperista (sa 3,5 na oko 2,1 metak po protivnickom vojniku izbacenom iz stroja) i kod rucnog oruzja tj. pistolja. Ovo se prirpisuje boljem oruzju i kvalitetnijoj obuci.
Gde oni vide problem u statistici?
U metodologiji. Dugo je pristup bio "ukupna kolicina utrosene streljacke municije podeli se sa brojem mrtvih i to je to'. Ali tu se javlja greska jer se velika kolicina municije utrosi napr u PVO ili vazdusnoj borbi (u WWII dosta aviona je imalo mitraljeze u pesadijskom kalibru), tokom obuke, za unistavanje plovecih mina i sumnjivih objekata, gubici tokom transporta itd... Ako bi se statistike bazirale na kolicini municije koju odredjana formacija utrosi u konkretnoj akciji i proceni neprijateljskih gubitaka dobile bi se bitno drugacije vrednosti. Kazu da je SSSR imao odlicnu i jako preciznu borbenu dokumentaciju ovog tipa.
Ukratko, savremeni ratovi od Korejskog preko Vijetnamskog, Libana, Indija-Pakistan, Irak-Iran i brojni drugi pokazuju da UTROSAK MUNICIJE PO ELIMINISANOM PROTIVNIKU KONSTANTNO RASTE. Za to postoji nekoliko razloga. Politika "ne salji coveka tamo gde mozes da posaljes metak", zatim drugacija obuka i veci BK na raspolaganju (britanci su na Foklandima sa poluautomatskim FAL trosili u proseku 4 x manje municije nego argentinci sa identicnom puskom na automatskom rezimu)...
Jedan od razloga za takvo stanje je zastoj u razvoju tzv. "malih taktika" (u NATO na tom planu ozbiljno rade jedino turci) a svi ostali se oslanjaju na tehniku. Naravno, rezultat je to da se sada najvise strada od artiljerije, IED i vazdusnih napada pa od streljacke paljbe strada tek 10-15% zrtava.
Vrlo zanimljivi podaci i gledista
...

offline
  • bojank 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 11779

Recce ::...
- efikasnost streljacke paljbe NIJE PORASLA sa uvodjenjem metka manjeg kalibra. Naprotiv, trosi se vise municije po eliminisanom protivniku nego tokom WWII i to ne samo po broju ispaljenih komada vec i po ukupnoj masi.

Efikasnost streljacke vatre se ne meri po kolicini potrosene municije, vec po mogucnosti pogadjanja mete. Utrosak municije spada u "isplativost". Oruzje srednjih kalibara ide ka trosenju vise municije da bi se dobila mogucnost pogotka. Takodje postoji primetna razlika u brzini drugog hitca naspram "punih" kalibara.

Sovjetski testovi (iz perioda usvajanja AK) sa Mosinkom, SVT, SKS i AK kazu da AK su sanse da se pogodi meta koja se pojavljuje na kratko i brzo krece (vojnik koji trci iz zaklona u zaklon) sledece, na razdaljinama do 200m:
Mosinka - 0.2
SVT - 0.4
SKS - 0.5
AK - 0.7
Znaci da strelac sa AK ima 3.5 vecu sansu da pogodi metu u pokretu nego sa Mosinkom, 75% vecu nego sa SVT, 40% vecu nego SKS.

Sada kolicina municije u proseku iskoriscena po gadjanju (ne prema pogotku):
Mosinka 1.2
SVT - 3.5
SKS - 4.1
AK - 7.5
Vidimo da utrosak municije raste drasticno.

Kada municiju sa sansom za pogodak dobijamo sledece:
Mosinka - 6 metaka po neutralisanoj meti
SVT - 8.75
SKS - 8.2
AK - 10.71

Znaci da je Mosinka "najisplativija", ali je takodje najmanje efikasna, jer cilj nije ustedeti neki metak, vec pogoditi protivnika.

Kod AK je sansa za pogodak najveca, ali je najveci i utrosak municije po pogotku.
Zanimljivo je da je SKS efikasnija i po sansi za pogodak i po utrosenoj municiji od SVT - koja je onda tacno prednost "punog" metka na ovakvim razdaljinama? OK, nemamo podatke za vece razdaljine, ali na vecim razdaljinama caruju PM i odeljenska snajperka u svakom slucaju.

Citat:
Ukratko, savremeni ratovi od Korejskog preko Vijetnamskog, Libana, Indija-Pakistan, Irak-Iran i brojni drugi pokazuju da UTROSAK MUNICIJE PO ELIMINISANOM PROTIVNIKU KONSTANTNO RASTE.
Za to postoji nekoliko razloga. Politika "ne salji coveka tamo gde mozes da posaljes metak", zatim drugacija obuka i veci BK na raspolaganju (britanci su na Foklandima sa poluautomatskim FAL trosili u proseku 4 x manje municije nego argentinci sa identicnom puskom na automatskom rezimu)...

Automatska paljba na 7.62x51mm pusci je besmislena, osim za surove specose, tu nema sta da se ne slazemo.
Ima tu jos jedan razlog - drasticno vise automatskog naoruzanja, pogotovo mitraljeza i PM-ova.
Jedan bataljon JNA po F-90 je imao 27 mitraljeza i 56 ili 57 PM-ova, sto je vise od sovjetskog streljackog puka iz 2.s.r. O licnom naoruzanju da ne pricamo.

Citat:
Jedan od razloga za takvo stanje je zastoj u razvoju tzv. "malih taktika" (u NATO na tom planu ozbiljno rade jedino turci) a svi ostali se oslanjaju na tehniku. Naravno, rezultat je to da se sada najvise strada od artiljerije, IED i vazdusnih napada pa od streljacke paljbe strada tek 10-15% zrtava.
Vrlo zanimljivi podaci i gledista
...


Radili su jos neki, Finci imaju odlicnu obuku na nivou voda/cete, ukljucujuci i samostalno koriscenje. Doduse nisu u NATO...
NATO (sa par izuzetaka) generalno radi cargo cult Amera, a zlo se zove Minimi, koji je nekome u fotelji "odgovor za sve probleme". Ali malo morgen moze da bude. Smile

offline
  • Pridružio: 12 Jan 2011
  • Poruke: 3204

Utrosak municije ocigledno raste, medjutim bilo bi interesantno videti statistiku koliko je ispaljeno iz pusaka a koliko iz mitraljeza i PM-ova koji se sve vise koriste, da ne spominjem razne getlinge koji gutaju po 6000 u minuti.

online
  • Recce 
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 18 Apr 2011
  • Poruke: 5350

Indijscima izgleda nije dovoljno novih 72,000 kom SIG 716 i narucuju jos
https://www.thefirearmblog.com/blog/2020/07/14/bre.....sig-sauer/

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 748 korisnika na forumu :: 42 registrovanih, 6 sakrivenih i 700 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., AleksaRadojicic, aleksmajstor, Apok, aramis s, babaroga, Beka, DARKMEN22, djboj, djonsule, doom83, Drug pukovnik, Georgius, goxin, GreenMan, GrM, GUARIN, HDMI, Ilija Cvorovic, Imperator41, ivance95, kolateralnasteta, Krusarac, Lošmi, Lucije Kvint, MrNo, raskoljnikov, Recce, renoje2, repac, S-lash, Saya 23, sizif, stug, suton, vlvl, VP3987, Zerajic, zillbg, zlaya011, 79693